DALIBORKA MARKOVIĆ, MLADA POLJOPRIVREDNICA IZ BATULOVCA KRAJ VLASOTINCA

S fakultetskom diplomom pod folijama

Dvadesetpetogodišnja Daliboka Marković iz vlasotinačkog sela Batulovce master je inženjer ekologije sa prosečnom ocenom 9,5, što joj ne smeta da po ceo dan provodi pod plastenicima i uzgaja povrće.

Ovu vedru, vrednu i elokventnu devojku zatekli smo u jednom od na desetine plastenika porodice Marković kako sa bakom Mirjanom posluje oko paprika, paradajza i krastavaca, dok je deka Slobodan bio samo naš vodič.

Rano jutros ubrali smo povrće i majku i oca poslali na pijac u Vlasotince, a mi ostali da pregledamo rod. Valja primetiti svaku vaš, osušeni list. Bojim se da neka stabljika ne oboli, pošto se bolest brzo širi“, objašnjava.

Ponosna je na svoju master diplomu Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, stečenoj na smeru ekološko inženjerstvo, a činjenica da je jedini nezaposleni master ekolog u vlasotinačkoj opštini joj baš i ne godi.

Znate, ja uživam u ovom poslu. Od malena pomažem roditeljima. Dok sam studirala ovde sam odmarala mozak. Nisam opterećena fakultetskom diplomom. Tražim posao, ali u struci. U Vlasotincu ima mnogo fabrika, industrija se razvija, životnoj sredini se pridaje sve veća pažnja, pa se nadam da će nekome zatrebati i stručnjak u toj oblasti. Dotle, ja ću uživati u ovim poljima paprike, paradajza, kupusa i ostalog povrća. Istina je da radim po ceo dan, ali znam da sam svoj gazda, sama upravljam svojim vremenom“, priča devojka dok pokazuje plodove svojih ruku, grozdove paprika i paradajza.

Svi u šestočlanoj porodici Marković imaju svoja zaduženja. Daliborkin mlađi brat Miljan se nedavno zaposlio, pa je za njega rezervisan vikend, kada sestra dobija slobodne dane, za izlaske sa drugaricama. Međutim, baka Mirjana tvrdi da Daliborka sve više preuzima posao, posebno kada je u pitanju briga oko prehrane i održavanje povrća.

Zahvaljući Daliborki, porodica Marković, koja se nedavno podnovila kombijem za transport robe, redovno dobija državne subvencije. Njena je, naime, obaveza da redovno prati konkurse i aplicira

Primenjujem znanja sa fakulteta na licu mesta, na neki način svom ocu otvaram nove vidike. Polako idemo ka organskoj proizvodnji. Upotreba hemikalija svedena je na minim, a i to malo što upotrebimo, biramo termine. Moja je želja da naši kupci dobiju zdravu hranu“, veli.

Markovići uzgajaju rano povrće na hektaru pod plastenicima i na još jednom hektaru na otvorenom prostoru na periferiji sela, u dolini pored rečice Dubnica. Proizvode bukvalno sve što može da se nađe na pijačnoj tezgi ili u piljari.

Mi smo kao pokretna piljara, naša proizvodnja odvija se tokom cele godine. Sezona počinje u novembru sadnjom salate, peršuna, luka, rotkvica, kupusa i drugog ranog povrća, a završava narednog septembra. Odlučili smo da proizvodimo bukvalno sve, računajući i paradajz više vrsta, 5 sorti paprika, papričica, krastavac krompir, ali uzgajamo i pšenici u kukurz za sopstvene potrebe. Ima poljoprivrednika koji se odluče samo za pradajz, na primer, ili samao za kupus, pa se onda desi loša godina, kao sa kupsom ovog proleća. Ovako, mi se krpimo“, objašnjavaju Daliborkini roditelji Dragan i Vesna.

Ima li perspektive za mlade poljoprivrednike, pitamo Daliborku. Odgovor obeshrabruje.

Ja mislim da ima. Ako si mlad i ako odlučiš da živiš na selu i ako se ceo predaš ovom poslu, onda možeš pristojno da živiš od njega. Ne mislim da svako može da se obogati, mada ima i takvih domaćinstava, ali mogu deca da se školuju bez kuknjave, da se kupi pristojna garderoba, da se ode na more, na vikend, na neku ekskurziju u inostranstvu, zašto da ne. Međutim, razočarana sam stavovima mnogih mladih. Većini je cilj da odu iz sela u grad, a ja se pitam šta će raditi u gradu?. Postaće sirotinja jer radničke plate su male, nedovoljne za život“.

Još na ulazu u selo, meštani Batulovca nam pominju Daliborku. Zamislite, kažu, devojka završila fakultet s odličnimm ocenama, a po ceo dan provodi pod folijama. Čudo neko od deteta.

Daliborka se smeje. Poznate su joj veli te priče.

Neki podržavaju ono što radim, drugi se čude. Selo kao selo. A ja gledam svoja posla. Najviše bih volela da se zaposlim tu negde u okolini pa da u slobodnom vremenu pomažem roditeljima, jer, ko jednom oseti miris ovih biljaka ostaje zauvek opčinjen njime“, priča za Jugmediu Daliborka Marković, master inženjer ekologije uz Batulovca kod Vlasotinca.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

16 komentara

  • „Krštenica“ današnjeg sveta – diploma – trebalo bi da garantuje doživotni luksuz i komoditet, trebalo bi da je dovoljan zalog za život dostojan života. Diplomirani ne oćekuje da će biti pod folijama, ne očekuje to ni pisac ovog teksta, jer su se učile škole, jer su „dale sve od sebe“, pa prema tome, pod folijama bi trebalo da je neko drugi, manje vredan, neko ko se za vlastitu budućnost nije pomučio, ko nije pravovremeno i na pravi način “ ulagao u sebe“.
    Tragedija ove žene nije u tome što je sa diplomom završiola pod folijama, nego što je verovala da upravo zbog te diplome neće završiti u kanalu!
    Dakle, STAV da je obrazovna institucija filter koji razlučuje žito od kukolja, jedna je od najuvreženijih zabluda današnjice. 0brazovanje je više od svega procedura koja nas formira da bazičnu nepravdu koja vlada svetom vidimo kao „prirodan“ poredak stvari.

    • Slažem se, poenta ove priče je da je ego problem pakleni problem.

      • I, ego, svakako. Ali problem je i kada te društvo izradi, kada nasesedneš na priču da će te neka doploma spasiti fizičkog rada, posle čega ti ne ostaje ništa drugo nego da se sa diplomom slikaš. Sreća u nesreći je da je ženu mimoišao najamni (fabrički) rad, već, koliko vidim, ova porodica je „svoj na svome“. Želim im sreću i uspeh.

    • Iz vaseg komentara se vidi da vas muce neki teski kompleksi

  • Ako se do danas nisi zaposlila ili uletela saevrici nema da radis u struci vec ce si sadis paprike a ovi sto kupise diplome i zavrsise neki dodatni ispit ti nepismeni rade to ti je danas na funkciji.Svaka cas izuzecima

    • Koliko vidim gospođa radi u struci ili „blizu“ struke. Ako ništa drugo, barem je u ekološkoj sredini i nema za nadređenog glupljeg od sebe. A Vi, Maco, kad ste toliko saosećajni, otvorite preduzeće i radno mesto za nekoga ko je završio ekološko inženjerstvo pa zaposlite gospođu. Ne upropaščavajte ovo znanje, umeće i talenat tako što je preporučujete opštinskim strukturama gde bi samo nazadovala.

      • Mora da si od njihovih sa kupljenom diplomom jer nebi tako komentarisao.Nemogu da otvorim preduzece da je zaposlim nazalost nisam imala priliku nista da opljackam.

        • I gospođa iz ovog članka je „privatnik“, imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo koliko vidim. Tako da je tvoja teza „da su svi privatnici lopovi“ na opasno klimavim nogama. Šta ako uz dosta sreće i nekoliko uspešnih poteza na pravom mestu u pravo vreme ova porodica zaradi milione? I njih ćeš tada da nazivaš lopovima?

        • A to sa diksreditacijama tipa „kupljene diplome“ i sl. veži mačku o rep 🙂

          • Ne odnosi se to na gospodju nego na tebe i takve kao dsto si ti!

          • Mislila sam na tebe i na takve kao sto si ti sa kupljenom diplomom a ti se pronalazis tu po tvojim komentarima.Steta sto nemam macku inace bi tvoju diplomu zakacila macki za rep.

  • savetujem ti da radiš na svome za sebe… a ne da te neko izrabljuje za sitne pare.

    • Bato, ova žena ima sreću da nema drugog izbora sem svoj na svome.

    • A kad bi se ipak zaposlila u struci pa da je neko izrabljuje za krupnije pare? Svesno je išla na to da je neko „izrabljuje“, alo za pristojnu sumu, onog momenta kada je rešila da studira.

      • Verovao ili ne pre nekoliko dana su na Fakultetu bili predstavnici jedne firme koji su trazili svrsene studente hemijskih tehnologija i to vise njih.Uslovi rada,plata,kompanija vrlo korektni i vise nego dobri za srbiju,reci cu ti samo da je neto plata 60.000 dinara i ugovor na godinu dana sa mogucnoscu produzenja na neodredjeno.Inace stalno na Fakultet dolaze ljudi pitaju traze tehnologe,inzinjere,uvek ima flajera ili postera gde se nudi radno mesto.Treba neki put covek i sam da se potrudi nevezano za koleginicu.Ovo je struka gde ima posla i gde ce se sve vise traziti ekolozi zbog nase regulative,a i e.u regulative.A i vecina su privatne kompanije veze i vezice ne pomazu samo znanje.Mozda ona sama nece,mozda vise voli poljoprivredu u krajnjem slucaju neka radi sta hoce i sta vise voli izbor je njen.Posteno zaradjuje,ne krade ne zavisi od roditelja.

        • Verujem, nemam razloga da ne verujem. 500 evra neizvesnih primanja projektno finansiranih, čitaj – nesugurnih, nasuprot koliko- toliko izvesnog plasiranja konkretnih poljop. proizvoda. Nismo u njenoj koži, ali ja, kada bih imao ovakav izbor, ne bih dozvolio da gubdm 5 do 6 dana nedeljno da bi zavisio od milosti nekog tamo EU budžeta za ONO i DSZ. Mislim da me Marko razumete.

vaš komentar