Ne volim hladnoću. Kraj jeseni i početak proleća, deo je istog folklora. Za one koji vole da biju u glavu, sve je to isto – zima. A meni bitne stvari, nekako su se ugurale u taj period.

Rođendani svih najmilijih su tu, ne pamtim da sam u bermudama otišao sa poklonom da zakucam na vrata. Da na to dodam slave, proslava Nove godine – dve, i kada bih još malo počeo da se prisećam, ispalo bi, nemam razloga da mrzim zimu, prođe cela u nekom veselju.

I na sva slavlja i proslave, dodje i taj 8. mart. Iako mi liči na kliše, iako sam još uvek u mrgud fazonu, nekako ne mogu da ga se otarasim. Jeste, svaki dan se ponašam prema ženama kao da je 8. mart, ali opet, on se pojavi i traži svoj danak. Kao, zaslužile su. Nije dovoljno ovo preko godine, mora tada da se oda počast.

Mislim se bre, mene si našao, mani me se i produži dalje, ima još ovaca. Ali, uporan je on. I ne okoliše. Odmah mi pred lice izbaci majku. Šta da mu kažem, sasekao me je u korenu! Ajde što je majka, ali znate li vi Daru? Troje dece, veliki deo vremena sama, u Srbiji! Izgurala! Danas, šestoro unučića, još ih pazi istom energijom, kao što je i nas. Traži još, dece joj nikada neće biti dovoljno. Raznežim se, ipak, još uvek neporažen, ima i ona loše dane, mora On mnogo bolje ako misli mene da pobedi.

Dok ja tražim “kevi” mane, izbaci mi bakice. Jedna, Ljubica, udala se u bogatu šabacku porodicu, za čoveka koji je skoro sve uspeo da proda i popije. Razvela se od njega, otišla, Nemačka je zemlja gde je živela. Tamo je život žrtvovala za svoje dve ćerke, nije se preudala, radila za njih sve do penzije, a i posle. Nažalost, nije više među živima, sećanje mi mami suzu. Ona je za mene simbol dobrote, nešto najbliže do Hrista, koliko čovek može da ode. To je osoba koja nikada nikoga nije uvredila, a davala je svima. Za sebe ništa nije tražila. Druga je Rada, oba roditelja izgubila u ratu, odgajila kao najstarija sedmoro braće i sestara. I dalje se drži, oštrog uma i jezika. Teško je ovo. Nije mi lako. Skamenim se iznutra, gutam žabe, znojim se, ali još uvek se ne dam.

I dok se oporavljam od nana, šalje mi sestru. Maka. E, to je žena – lepa, pametna i vredna. Dobro je kada je neko pametan i vredan, ali kod nje akcenat stavljam na lepotu. Ukusi su različiti, ne kažem da postoje ružne žene, samo da se kod nekih jednostavno svi složimo. O Maki se pričalo. Ako ništa važno ne uradim u svom životu, biću bar ponosan što mi je sestra – femme fatale. Na kraju, ona je odabrala, nije žrtvovala slobodu za veresiju, udala se iz ljubavi.

Ko mi je kriv, što mi se takva sestra zapala, pa sam morao i suprugu istu naći. Bilja. Ako me sa njom ne porazi, neće sa drugom. Sa njom sam dobio sve, sa njom uživam. Rodila mi dvoje dece, deli sa mnom i dobro i zlo. Zbog nje se pale leptirići u stomaku, zbog nje idem na dijete, zbog nje ustanem pre svih, zbog nje ležem poslednji, zbog nje razlikujem cveće, zbog nje stojim u redu, zbog nje zadržim vrata… Zbog nje .Ona je od dečaka napravila čoveka. I, jesam slab na obe, mogu li se zbog njih pominovati?
Nije da me ne nerviraju, i žena i sestra. Uhu, pa za neke stvari samo što ne stavim poster od Vlade Stanojevića u sobu. Mogao bih skroz da se ohladim za Dan žena. Mogao bih, ali neću, nek’ se mučim, volim ih, šta da se radi, neka su obe žive i zdrave. Međutim, ni one me nisu oborile na pod. Još uvek stojim, zadihan.

Ali, ima i On keca u rukavu. Ne keca, nego fleš, kraljevski. Bliži se polako sedma godina. Moj andjeo, moja Andrea. Svako u životu udari u neki zid, negde gde nema dalje. Kod mene je to Andrea, moja ćerka. Ima ona i brata, starijeg tri godine, ali za njega ne brinem, da se ne lažemo “ it’s a man’s world”, on je pametno i disciplinovano dete kome mogu da odaberem oblast, gde da se traži, a onda mirno da spavam narednih godina, probudim se, i zateknem uspešnog čoveka. Andrea, prava mala žena, stalno gleda starijem bratu u leđa, a ne zna da je za celu dužinu ispred njega. Ne možeš joj to objasniti. I to nema veze sa tim što je dete, već što je dama.

A, naše je, da stalno damama izvlačimo osmeh na lice. I ovaj dan je samo mali udarac bičem, mali podsetnik, da nas ustroji, da nas pogura, kad zatrokiramo, u tom zimskom periodu.
Drage dame, ne brinite, i dalje se svet okreće oko vas, i dalje ste na prvom mestu. Uživajte, uživajte, pa i ako uživate svakog dana, uživajte danas još više, srećan vam 8. mart.
Vaš poraženi Aleksandar.