Nekadašnja velelepna vila porodice Kukara na uglu Ulica Radoja Domanovića i Vojvode Mišića, u samom centru Leskovca, svojom monumentalnošću i skladnošću i danas mami poglede prolaznika, ali u posledenje vreme ona postaje opasna upravo za njih.

Sa te, već decenijama oronule lepotice, poslednjih meseci, naime, otpada malter i to u velikim delovima, pa se pri padu na beton razbiju na sitne delove.

Čitlac Jugmediu, koji nam je skrenuo pažnju, kaže da te sitne kamenčiće i prašinu na asfaltu ne shvatamo neozbiljno.

„Jer kada padne, padne veliki deo i taj deo može nekome da padne direktno na glavu, dakle, da ugrozi nečiji život“, priča uzrujano.

Ovu vilu sa dva ulaza, jednu za vlasnike, drugi za služinčad, sagardio je 1927. godine Đorđe – Đoka Đorđević, zvani Kukar, vlasnik fabrike u kojoj su se izrađivali kreveti, predmeti od gvožđa i u okviru koje je bila sapunara, ali i stovarište građevinskog materijala. Đoka je tu kuću, pričali su svojevremen Jugmedii njegovi potomci, sagradio je sa velikom ljubavi za svoje šestoro dece, tri sina i tri kćeri.

Unuk graditelja, koji je po dedi dobio ime i u to vreme živeo u Beogradu prisećao se kao kroz maglu o životu koji se odvijao u njoj.

This slideshow requires JavaScript.

„Sećam se smeha kroz kuće i zvuka klavira. Sećam se velikog klavira, trpezarije altdojč, debelih tepiha, mekanih kreveta i velikih ogledala. Kasnije sam sve to viđao u sedištu partijskog komiteta. Mi smo 1946. isterani goli i bosi na ulicu i sve fabrike su nam oduzete. Otac je bio osuđen na smrt, kazna je preinačavana, pa je odležao samo pet godina zatvora. Nikada nije dozvolio da se u kući priča o onome što smo nekada imali. To je bila zabranjena tema, a pre smrti je rekao da mu je bogatstvo uništilo život. To je možda i razlog što moja deca nemaju svest o tome da smo nekada bili mnogo bogati“, ispričao je Đorđe.

Kuća je raspračana i podeljena porodicima bliskih novim vlasima. Ni pre više od 12 godina nismo uspeli da nađemo prve stanare, ali smo našli one koji su u međuvremenu otkupili po dve do tri sobe. I danas smo naišli na jednu od stanarki ove vile Kukarevih.

„Aaaa, pada to godinama, šta ćete, staro“, kaže dok joj pokazujemo odron.

Na pitanje zašto vlasnici stanova ne obnove fasadu odgovora da nemaju novca jer su tu uglavnom penzioneri. S druge strane, ova kuća nije pod zaštitom države pa je neizvesno kako će se rešiti problem.

Što se redakcije Jugmedie tiče, preporučujemo da pešaci pređu na drugu stranu ulice kada dođu do ove kuće.