Prekaljeni vranjski fudbaler i prvotimac nekadašnjeg Fudbalskog kluba „Dinamo“, Joca Ristić, je i posle četrnaest godina od povređivanja, koje se dogodilo u Sportskoj hali, kada mu je na noge prilikom istezanja Dinamovih ugrača, gde je radio kao asistent u prvom timu, pala konstrukcija dugačka četrnaest metara i teška preko tri tone, sa istim entzijazmom posvećen fudbalu.

Ovako borben, željan uspeha i dokazivanja on nije dozvolio sebi da klone duhom ni u tim teškim trenucima, pa čak i onda kada mu se stanje u vranjskoj bolnici posle dvanaest dana od obavljene opercije pogoršalo. Zbog toga je bio prebačen u niški Klinički centar gde je na odeljenje plastične hirurgije nastavio lečenje. Na ovom odeljenju lekari su se tri meseca borili za njegovo stopalo. Nažalost, i pored tri odrađene parcijalne amputacije hirurzi su morali da mu odstrane sedamdeset posto stopala.Usledila je mukotrpna rehabilitacija, a kada je uspeo da se oporavi i stane na svoje noge stao je na kormilo koordinatora Omladinske škole Fudbalskog kluba „Dinamo“ i na tom mestu radio punih šest godina. Za svo to vreme ni jednom nije pokazao koliko mu je teško da radi sa ovako teškim invaliditetom i koliko je teško hodati pod bolom. Sve to je on stoički izdržavao ponosan što mu je život omogućio da se vrati fudbalu, svojoj najvećoj ljubavi.

Željan dodatnog dokazivanja i stalnog napredovanja u poslu koji je započeo on je zajedno sa svojim kolegama formirao Školu fudbala „Prestiž“ i omogućio talentovanoj deci da treniraju fudbal. Da je uradio pravu stvar uverio se i sam kada su roditelji sa decom masovno počeli da dolaze u ovu školu.

„Škola „Prestiž“ je najmasovnija škola fudbala u okrugu.Postoji punih šest godina i u njoj trenira oko 270 dečaka. Za ovo vreme uspeli smo da pionire i petliće naše škole uljučimo i u takmičarski proces“, kaže ponosno Joca.

Svoje male fudbalere, naš sagovornik sa svojim saradnicima, osim fudbalu uči i humanosti. To mu je, kaže, veoma važno jer je na svom primeru osetio šta znači pružena ruka nekome u nevolji. Otuda je zajedno sa svojim malim fudbalerima organizovao preko dvesta humanitarnih akcija za bolesne, siromašne porodice, decu koja se nalaze na klinikama, a u kojima je prikupljeno blizu tri miliona dinara.Organizovao je i preko sto utakmica veterana i petnaest memorijalnih turnira.

„Snagom volje uspeo sam da pobedim svoju tešku sudbinu i uprkos povredi pomerim svoje granice. Život shvatam kao jednu borbu u kojoj predaja nikada nije bila moja opcija. Život me nije mazio. Uzemo mi je stopalo u naponu snage, ali mi nije uzeo duh i želju za životom“, kaže na kraju Joca.