Kad subotom narodnjaci dođu, ja na vratu okačim kravatu, pa izvedem sebe i gospođu i ponesem celu svoju platu! Kada čujem zvuke rodnog kraja, ja se onda otkačim do jaja, kad muzika kolce mi zasviri, praziluk mi iz dupeta viri! Jaašaaaa – Hocu reći…Subota je!

Pijačni i ujedno omiljeni dan mladih u našem nam lepom gradu, koji jedva čekaju da padne mrak i da krenu, kao u seriji „The Walking Dead“, ka Safiru. Jeeeeeej!

O Boze…odakle da krenem…

Hajde prvo….POZERI. Brojna grupacija, PRE-frajeri i PRE-pi*ke (šta god to značilo u Srpskom nam jeziku ili ti „negujmo SrBski jezik“) namontirani tip-top kao da im je poslednji dan u životu. Oni nemo stoje, odmeravaju sve, porede sebe sa drugima, ko nosi skuplju jaknu, suknju, cipele, telefon ili ko pije skuplje piće. Bog da čuva.
Tu su nam i NADRKANI KLINCI. Gde bez njih jbt… Oni obično imaju vođu, jednog dečka čiji je ćale neki faktor u gradu, a klinac je tek počeo da izlazi i misli da niko ne sme da ga takne dok mu sline vire iz leve nozdrve. Takvima je cilj večernjeg izlaska zapravo širenje u klubu, guranje drugih, odmeravanje, započinjanje kavge sa onim za koga procene da je slabiji uz „ko’e gledaš b’e, ti b’e?! Ko’e se guraš, be?! Ko’e oceš?! Znaš ti ko sam ja i kuj mi je tatko?! Oš ti iskršim pi*ku sad sve ovde? A?!„. More, sisu mu dajte!

Eee, tu do njih su i omiljene NAFURANE KLINKE. One izgledaju kao da su izašle iz Grand parade, Saško Popovic im makro, izbacile sise, obukle minić, vole kad im neko priđe, još više kada istog odbiju. Još nisu spremne za sex, ali im se dopada što muškarci balave za njima. Kući odlaze srećnije i sigurnije u sebe, shvatajući koja je moć ženskog tela. Ako se tokom večeri neko potuče zbog nje, ego će joj još više porasti. Jer to majka Balkana Ceca vaspitala! Dobro da nije neko vece Zlo.
Odmah pored PIJANCI. Dele se na vesele i agresivne. Veseli su bezopasni, mada te mogu iznervirati svojim smaranjem. Agresivni će lako započeti tuču, ako uspeju da te udare pre nego što se mrtvi pijani sruše na zemlju, nakon čega bivaju izbačeni napolje ili im se skače po lobanji.

Do njih su oni PALI S MARSA.To ti je ona ekipa koja izgleda kao da je zalutala. Pogubljeni klinci oduševljeni klubom jer im je prvi izlazak, ali ipak stidljivi, stoje u ćošku ili to mogu biti pijane sektalike koje su nakon neke svirke upale u prvi klub, nesvesni da tu borave samo obožavaoci Južnog Vetra , u fazonu „Brate…kude ovoj dodjomo sve ti *ebem?„.

Tu su i HEPO KOCKICE ili ti PALJEVINCI. Oni za razliku od nadrkanih klinaca, ovo su nešto stariji likovi koji se već godinama šibaju s kim stignu, zatvor im nije stran, obično imaju nadimke „Robija, Robi, Kiler, Smrt, Boxer, Kum, MMA, Karatista, Bilder… itd„. Ni sa kim ne komuniciraju, čak ni sa svojim društvom, ima ih dvojica-trojica, stoje nepomično i ako ih nagaziš ili pogledaš devojku koju oni gledaju ili poznaju, ili ne daj Bože da ih pospeš pićem, išutiraće te bez problema, usput će se zakačiti i sa drugima ne bi li napravili što veću frku. Jer …tako su u mogućnosti. (Nadimak, kao, uliva strah).

Eeee, sad dođosmo i do MATORKI.To su udate žene čiji muževi voze kamione širom Evrope, a one mlade, još neiživljene. Takođe ovde spadaju i neudate starije devojke. Obično će se vaditi kako su udate, imaju decu, pokazivati burmu, ali ako uspete da je odvučete od drugarica, prestaće da se folira i ako budete imali sreće, možda je odvedete do vaših (ili njenih) kola. Pa to kad ti se raspi*i , bajo moj…
E sad, suprotno od njih su  MATORCI. Tu spadaju neoženjeni stariji momci koji pokušavaju da nađu u zamagljenom klubu ženu svog života, koja će mesi slavski kolač i podiže sitnu decu, neka naivna, nevina i poštena (od toga nema ništa). Sa njima su u društvu muškarci koji ne žele da odrastu, ne žele brak, već sve pare daju na piće i žene. Ili oženjeni ljudi koji daju sebi malo oduška, ne kriju burmu i savatavaju klinke koje se lože na starije muškarce, koji imaju svoja kola i novac, a one im pevaju „Hoću da trošim tvoje pare po Bahamima , hoću da si mnogo jači od Gadafija , o dijamantima i apartmanima , neću da sanjam, plati ništa me ne zanima „.

E tu u masi se šznjaju MUVAČE. Oni čim uđu u klub počinju da šmekaju. Gledaju koja je devojka slobodna, kako se ponaša, s kim je u društvu, hvataju joj pogled i prilaze na prepad , tipa „Ko’e radiš be mačko, ko’e će kažeš novo? Ko’e će pijèš? Aj uzmi si nešto , ja ću platim? Kude ti je momak? Imaš li ga?Daj mi broj da idemo na kafu u San Marco sutra kad se naspavaš„.Uzmu broj ili ne, idu dalje, te večeri uzmu nekoliko brojeva ili nijedan, ne potresaju se, biće bolje drugi put.

Zatim imamo ŠETAČE. E oni su NAJGORI brate! To dođe sa nekim ili sam, celo veče šeta klubom i pozdravlja se sa ljudima, svi ga znaju, negde se malo zadrži pa ode dalje, prilazi drugoj ekipi, sve vreme motreći gde se ko nalazi i ide dalje. Užas živi! I mnogo ih bre mrze ljudi „gle ga pa ovaj…o sve ti *ebem , požuri više ne mo’g stignem do wc! Šetaš se tu ko petal! Tatko li ti oslobodio Leskovac,’bem te?„.

Zatim, DENSERI. Skakuću u ritmu celo veče, drugi se pri tome pitaju da li su na nekim drogama ili su prirodno puni energije. Oni su bezopasni skroz…

I na kraju, poslednji ali bitni…ŠANK TIPOVI ili ti ŠANKERI. Oni su ceeeelo veče za šankom, piju, gledaju malo šankericu, ponekad se okrenu i pogledaju druge ljude. Takav čovek je ili neko ko ima svoju muku i utapa tugu u alkoholu ili je neviđeni šmeker koji se drži parole „šank ne sme pasti„, muva konobarice, šankericu, devojke koje prilaze šanku ili ga pak one muvaju. Ovaj čovek je dovoljan sebi, obično ode kući sa ribom ili sam, pokupi cigare i telefon sa šanka i odlazi iz kluba ne gledajući druge, njega gledaju, viđaju ga svako veče tu, ne znaju da li je vlasnik ili maskota kluba Safir, dežurna budala, smišljaju o njemu priče koje se rađaju u urbanu legendu, sve dok se jedne večeri ne pojavi opet u klubu. Neki ne primete, ali imaju čudan osećaj, kao da nešto fali, oni koji primete, pitaju se gde je, misle da će se vratiti, ali to se neće desiti. Oženio se, umro, napustio grad ili samo promenio drugi klub (koji nemamo, jer JEDAN JE SAFIR), možda napustio planetu, niko ne zna sigurno. Nakon toga će se raspredati priče, te ovaj ga je video u onoj kafani, onaj u kladionici, neko na umrlici, ali niko neće znati šta se zapravo desilo sa legendom kluba…

Jbt, koliko sam samu sebe rastužila ovim krajem…zaplakala sam i još sam zamislila kotrljajuće busene kroz naš mili nam i lepi grad…

I sad vi očekujete stvarno kraj , a zaboravih da navedem GLAVNE tipove koji su tu kako bi se gosti hvalili u fazonu“jer mene čuva neko mnogo jaaak“ a to je OBEZBEĐENJEEEEE. To su ti ZVEZDE VEČERI. Opasni momci, mahom bivši robijaši, žandari, navijači, boxeri. Imaju minimum 110 kilograma, većina je ćelava. Vreme provode kurčeći se skoro svima na ulazu. Klinkama dobacuju, likove prozivaju. Cilj večeri je da se odvede neka maloletnica na pušangiju u wc ili da izbije tuča kako bi mogli da se ižive nad nekim nesrećnicima. Muškim gostima se obraćaju izuzetno bezobraznim tonom. U slučaju tuče udaraju nemilosrdno, iz sve snage. Oni su alfa mužjaci, Bog i batina, gospodari grada, ekipa mutnija od Veternice. Mutne glave.

Kad narodnjaci dođu, spred kluba kreće tuča u kojoj učestvuje desetak momaka od oko 18-20 godina, jedan ima nož ili flašu. Kroz masu se probija tip iz obezbeđenja visok oko 175cm, težak oko 125kg, ćelav, sa tetovažom zmaja preko pola vrata. Pored ide njegov saborac, visok oko 2m, težak oko 110kg, sa ožiljkom od sekire preko oka, a zovu ga Nož. (Ni’đe veze, al ajde). Za njima još nekoliko podjednako zajebanih pripadnika obezbeđenja. Masa im se sklanja sa puta. Momci u tuči ostaju prepušteni sami sebi. Ćelavi baja sa zmajem na vratu iz zaleta nabada dečka od 18 godina strahovitim udarcem iz ramena, ovaj pada kao sveća i ostaje na zemlji, onesvešćen. Drugi lik iz obezbeđenja sa leđa oduzima flašu jednom od momaka i istom ga udara po bočnom delu glave, otvara je i ovaj pada, krv prska po obližnjim ribama koje vrište. Ostali u užasu beže u svim pravcima…

„Safir nam je Meka i Medina ,samo nek’ se okrece turbina „. „Sve samo u veselje i zdravlje“

A lepo ste mogli da odete u pozorište… NE?! Pa, da… Ovakvih predstava tamo nema.

Do sledećeg piskaranja
Just J

Kolumna preneta sa portala Leskovačke vesti