LESKOVAC – Ispada da se moj rodjak sam peo, iz hira, na krov visine preko 10 metara i da je to uradio na svoju ruku, kaže rođak Rade Krstić i dodaje da je prethodnog dana bio sa Janjićem kada je primio prvu platu i častio pićem njega i kolege sa posla.

Tuga, patnja i bol za ničijim radnikom! Pošten, vredan, otac i domaćin Nebojša Janjić (43), iz Bunuškog Čifluka kod Leskovca, poginuo je u napuštenoj “Livinici” u Leskovcu, kada je pao sa visine od 10metara.

Došavši na poslednji ispraćaj rodbina, prijatelji, prve komšije, meštani više okolnih sela bile su ogorčeni saznanjem da Nebojša, zato što ga poslodavac nije prijavio, ispada da nigde nije radio.

– Sine moj, majkina živa rano, kako sine majka da živi sa ovolikom tugom“, jecala je majka Zlata dok su ocu Sretenu neprestano lile suze niz lice. Sin Milan se nedavno zaposlio. Nebojša je hteo da radi da mu pomogne, da se još bolje skući. Plaču drugovi, rođaci, prijatelji. Sramota oko njegovog radnog mesta čini tugu još većom.

– U nedelju mi je pomagao oko izgradnje kuće. Ne verujem da ga više nema. Nije mi jasno kako kažu da nigde nije radio. Sramota ako tako kažu, pa kako je i gde poginuo – kaže Slavko, prvi komšija nastradalog.

-Ovo me još više rastužilo. Ispada da se moj rodjak sam peo, iz hira, na krov visine preko 10 metara i da je to uradio na svoju ruku, kaže rođak Rade Krstić i dodaje da je prethodnog dana bio sa Janjićem kada je primio prvu platu i častio pićem njega i kolege sa posla.

-Nije mi jasno kako sad svi beže od odgovornosti – ističe rodjak Novica Pešić. Prema navodima očevidaca, Janjić i jedan od njegovih kolega iz preduzeća su popravljali limeni krov na jednoj od praznih fabričkih hala livnice.