Nemoj molim te! Nemoj više da čačkaš opoziciju. Rastgrnuće me. A i na slabog se ne udara! Ako udaraš po vlasti, biraj reči. Umeš ti to. Molim te!

Od mene se dakle traži da na plajvaz navučem „prezervativ“ i da kolumnišem vozeći slalom po gustoj „leskovačkoj Bulonjskoj šumi“?!

Pa aj’ baš da probam. Dakle, odgovorno tvrdim da se sve što sam u poslednje vreme napisao i o vlasti i o opoziciji, svodi na jednu jedinu rečenicu:

– Nikada u istoriji Srbije i Leskovca nije postojala ovako slaba i loša vlast, i ovako slaba i loša opozicija!

I šta je tu sporno? Nema tu ničeg ličnog. Primetno je valjda da odavno nisam napisao ni reč o lokalnim aferama, o „insajderskim dojavama“ i sličnim zgodama i nezgodama sa one ili ove strane kabineta. A mogao sam i imao sam šta, ali eto nisam. Dosadilo mi bre, a i neću da radim tuđ posao! Bavio sam se samo opštepoznatim stvarima. Onima koje su svima nama očigledne, a koje zbog nekog nepoznatog „oftalmološkog“ uzroka kolektivno ne vidimo. „Najslabovidiji“ su nažalost oni koji su po definiciji naš prozor u svet. Naravno da o novinarima govorim.

Dakle, ako je taj naš prozor štrokav… ako je mastan ili od „muva“ ispljuvan… ako je od mutnog, neprovidnog stakla… onda smo najebali skroz. Jer „narod bez pouzdanih vesti je, pre ili kasnije, narod bez temelja slobode“. A cigle iz tog „temelja“ ponekad nestaju neprimetno, baš kao što su nestale i one savamalske, pod okriljem noći.

Kad već pominjem noć, pre neko veče sam na ovom portalu pročitao kolumnu. Na prvi pogled pomalo „talasavu“ za ovu našu učmalu palanku, ali u suštini ništa posebno. Čitao sam ja ovde i mnogo žešće i „tvrđe“ konstrukcije, iskrojene od gusto satkanog „Haris Tvida“. Nakon prespavane noći, htedoh da uz jutarnju kafu pogledam pristigle komentare, jer kolumne i njihovi komentari su nekada na ovom portalu predstavljali neodvojive celine.

Međutim, komentara ne beše! A ni kolumne više ne beše?! Nestala je kao da je nikada ni bilo nije. Pojeo je mrkli mrak, ko da je nedobog nosila ime „Vojko i Savle“. U tome je dakle prednost internet medija u odnosu na štampane. Jedno „delete“ menja sve! Inače ko zna… možda bismo danas imali lokalnu „Osmu sednicu“ i ko zna šta još?

I šta onda pošten čovek da čita na ovom našem zapaučenom „prozoru“, kad su već razmišljanja Čupkovog najboljeg drugara zabranjena?! Kakve to vesti i kakvi to tekstovi zaokupljaju pažnju čitalaca najčitanijeg portala južno od grada Niša?

Sudeći po broju deljenja i reakcija, jedna vest se proteklih dana nametnula kao „najznačajnija“?!

– Funkcioner je dao ostavku iz zdravstvenih razloga. Vest je propraćena sa preko stotinu komentara. U normalnim okolnostima, za očekivati bi bilo da se u najvećem broju radi o željama za brzo ozdravljenje dotičnog. Međutim, ni jednog takvog komentara nije bilo?!

– Pa dobro… bolan li je ili nije?! Ako je bolan, daj da pomažemo! A ako nije, redakcijo što nas zajebavate?

Obavešteniji pominju nekakvu uticajnu podstanarku?! Ja ovakav živ neobavešten, kakvim me Bog stvorio, upitah prijateljicu koja za sebe misli da je najobaveštenija:

– Je l’ bre, šta mu radi kad je toliko uticajna?

– Uključi maštu – reče.

Zaista ne znam na šta je ciljala, a moja mašta i nema neki zavidan domet, pa mi na um pade novozavetna priča u kojoj neka prilično zgodna i mlađana zlica ume nestvarno lepo da pleše. Matori razvratnik joj kao nagradu za očaravajući plesni performans obeća šta god poželi, i ona zatraži i ekspresno dobi glavu nekog pravednika na srebrnom poslužavniku.

Priznajem, nema ova priča baš mnogo veze sa ostavkom „iz zdravstvenih razloga“. Sasvim je nebitno i što je pomenuti lik bio potpuno nekompetentan za visoku odgovornost koja mu je godinama bila poverena. Ako ćemo pravo, nekompetentan je i za pravednika, jer svi se valjda sećamo jednog krvnički pretučenog dečaka. Sećamo se, zar ne?

Kao što već rekoh, moja mašta je kratkodometna. Vrlo je verovatno da mi je i pamet ista takva, jer pomenuta prijateljica me uporno ubeđuje da ženska pamet vredi za pet muških (pritom pre svega misli na moju)?! Moguće je da je apsolutno u pravu, naročito kada se o politici radi. Jer:

– Žene su veliki ključ u politici. Čuvena ženska rečenica – Molim te pogledaj šta ona vozi a ja u jugu. Ili – Videla sam je juče na televiziji. Odakle njoj novac za nakit a njemu za kola kad ste zajedno bili u demonstracijama, zajedno vas tukli, gutali suzavac. Vidi sad nju, a vidi mene. I šta će siromah čovek, krene da osniva svoju partiju. Kod nas su žene krivci za stvaranje višepartijskog sistema. Kod nas se partije razmnožavaju deljenjem. – rekao je nekom prilikom Momo Kapor i bio je samo delimično u pravu, jer njegova teorija važi isključivo za one „siromahe“ koji imaju višepartijsku“ prošlost i jednu ženu. Mnogo opasnija kombinacija je kada taj „siromah“ bez obzira na partijsku prošlost, živi u poligamnoj sadašnjosti?! Opasnija po nas obične smrtnike, ne po „siromaha“, jer on će ionako biti sjeban kad-tad. „Siromasi“ se na njihovu žalost periodično menjaju i to je dobra vest. Jebu ih godine, gravitacija, crveno meso, hronične bolesti i plavičaste pilule. Loša vest je da „Salome“ uporno opstaju. Ima ih kol’ko ti duša ište, na obe strane. Ako „obe“ strane danas uopšte postoje?

Devedesetih godina prošlog veka, postojala je sasvim jasna, iz svemira vidljiva podela na nas i njih. Između beše bezdan, dubok kao Marijanski rov. Danas kad vidim pojedine vodeće likove na obe strane, na „liniji razdvajanja“ ne primećujem čak ni najpliću brazdu. Samo zajedničke interese i dobro uigran sistem, „dođem ti, dođeš mi“. Na lokalu pogotovu!

I da završavam lagano…

U petak smo, kao što je već uobičajeno, ponovo šetali.

Marko Šelić je bio dobar, ali je nebitan.

Mi smo bitni ali nismo dobri, jer nas je malo!

A zašto nas je malo? Znamo li?

P.S.

Poštovana urednice

– Ako Jugmedijin vodeći kolumnista doživi da mu na ovakav način bude skinuta kolumna, i ako Jugmedijinoj najboljoj komentatorki (po mom skromnom mišljenju), mesecima ne prolaze komentari, onda Jugmedia ima ogroman problem. Problem zvani „Vunena vremena“. Ja sebi mogu da dopustim takav problem. Vi ne možete! Jer Vi niste samo nečija majka, nečija žena ili nečija „kraljica“. Ne zaboravite… Vi ste pored svega toga, naš prozor u svet!

Lep dan, i svako dobro, ma gde bili.

Iskreno Vaš Arsenije Aleksić