PREKOOKEANSKI DVOSMERNI POGLED: MILENA STOJANOVIĆ, MASTER PEDAGOG IZ VLASOTINCA

Srbija nas priprema da budemo najbolji u Americi

Ona je jedna od retkih koja planira da se posle doktorskih studija vrati u Srbiju i otvori obrazovnu ustanovu, iako ima siguran posao u Majamiju, čijim svetlostima je opčinjena 

Naš obrazovni sistem je dobar, jedan od najboljih na svetu, samo nam praktični deo nedostaje tokom školovanja. U našim školama i na fakultetima se stiču široka znanja, pa ja sada u Americi mogu da stanem i pričam sa bilo kim o svetskoj književnosti, svetskoj istoriji, o klasicima, filozofiji, o bilo čemu, bukvalno, i da pri tom budem dominantna u razgovorima. Srbija nas priprema da budemo najblji u inostranstvu.

Ovako za Jugmediu počinje priču o svom radu u Americi i o svojoj Srbiji mlada Milena Stojanović iz Vlasotinca, master pedagog na univerzitetu Kajzer (Kaiser)u američkom gradu Majamiju, gradu milionera i gradu poroka na južnom delu sunčane Floride, gde se obrela pošto ni ona ni njena generacija nije mogla da nađe posao u Srbiji.

Dve godine sam kao nešto pokušavala, ali je traljavao išlo. A onda mi se osmehnula sreća, dobila sam zeleni karton na lutriji, pa smo se sa mužem zaputili za Ameriku i izabrali Majami, tamo gde temperatura nikada ne pada ispod 20-25 stepeni, tamo gde se živi punim plućima i tamo gde je stecište bogatih i mladih iz svih krajeva sveta“,  priča Milena koju smo zatekli na kratakom odmoru u rodnom Vlasotincu.

Amerika zbunjuje

Milena je završila Gimnaziju u Vlasotincu, bila prva na rang listi na prijemnom na Filozofskom fakultetu, odsek pedagogija u Nišu i diplomirala s odličnim ocenama pre apsolventskog roka. Na Kajzeru radi sa studentima, posao za koji se obrazovala, a njen suprug Dragan Đikić, iako IT stručnjak, odlučio se za rad u privatnom sektoru sa limunizama, gde su mu klijenti poznati Amerikanci.

Amerika nas je na prvi pogled zbunila. Kontinent sasvim različit od Evrope, a vlažnost vazduha u Mjamiju velika. No brzo smo se navikli, i pored posla koji radimo mi smo sve vreme, bukvalno, ambasadori Srbije jer svako u našem okruženju zna da je Nikola Tesla Srbin, zna za Srbiju, Niš i Vlasorince, zna sa srpske specijalitete poput ajavara i rakije, koje evo s nestrpljenjem očekuju moje kolege s fakulteta“.

Milena govori engleski i španski, snalazi se s nemačkim i uči francuski jezik. Već razmišlja i sanja na engleskom

Rad na privatnom univerzitet u Americi, poput Kajzera, za koga kaže da ima najbolje reference u tom delu Amerike, podrazumeva permanenetno obrazovanje, pre svega neformalno, pa je ona za tri godine napisala mnogo stručnih radova i stekla veliki broj poena tokom rada sa studentima, a tamošnje nedeljno radno vreme je od 55 do 60 sati.

Sada se moja diploma vrednuje negde između mastera i doktorata. Trudim se da od Amerike i njenog obrazovnog sistema izvučem najbolje što mogu, izložena sam mnogim stvarima, ali meni Amerika nije bolja od Srbije jer – nije. Srbija je najbolja zemlja, sa najboljim ljudima i to će uvek biti tako. Samo nam nedostaje ta radna navika, da malo zapnemo ne bi nam bilo ravnih“, mišljenja je tridesetogodišnja Vlasotinčanka.

Ona ne planira da ceo život provede daleko od svog Vlasotinca i Srbije.

Cilj mi je da doktoriram u Majamiju, mada se još kolebam između psihologije i pedagogije. A plan mi je da se potom vratim u Vlasotince i otvorim nešto privatno u oblasti obrazovanja, da svoja znanja i delić Amerike prenosim mladim generacijama“, priča odlučnim glasom, dok u meni negde stoji crv sumnje s obzirom da reka teče samo u jednom pravcu, možda i zbog njenog oduševljenja Majamijem.

„Gimnazija u Vlasotincu i fakultet u Nišu su celoj našoj generaciji pružili odlično obrazovanje, ali nas nisu pripremili za život“

Taj grad je, kaže, najzabavniji je gard u Americi i ona i njen suprug nigde ne bi mogli da žive osim u tom delu Amerike, iako je on ujedno među najskupljima s jedne, a s druge strane ima najnižu cenu rada, 5 dolara po satu, iako bi na drugoj strani Amerike zarađivali duplo više, mada se ne žale ni na sadašnje plate.

Majami je grad koji ne spava, društveni život je veoma razvijen: časovi jahanja, časovi slikanja, letenja, krstarenja… Ako u 23 sata poželite da plovite, vi ste već u 24 na brodu. Tu su i mnogobrojne izložbe, a mi stanujemo u centru pa nam je sve na dohvatu ruke. Majami je u Americi poznat i kao grad poroka, a poznat je i po košarkaškom klubu Miami heat, i po defileu najluksuznijih brodova na svetu, stecište je i igralište za milonere i stecište umetnika“, priča.

Kompleks Evrope

Amerikanci su hladni, ali ljubazni ljudi, objašnjava, ali ipak u Majamiju malo manje hladniji jer poprimaju način ophođenja došljaka, pre svega Latinoamerikanaca koji su po temperamentu slični Evropljanima. Ali imaju jedan veliki komleks, primećuje naša sagovornica.

Majami je jako specifična regija, ljudi sa svih strana sveta, cela Južna Amerika, Jamajka, rođeni Amerikanci u Majamiju, ali svi oni čeznu za Evropom i svi traže neke svoje korene s Evropom. Ja ne propuštam priliku da ih pecnem i da im stavim do znanja da sam ja jednina među njima – originalna Evropljakna, da povremeno pritisnem to evropsko dugme. I znate šta, ljubomrni su, nose veliki komplek jer znaju da je Evropa kolevka civilizacije“, prića s ponosom.

Vraćamo se ponovo fakultetu na kome radi, odnosno, sistemu američkog obrazovanja na privatnim prestižnijim od državnih fakulteta, za razliku u Srbije.

„Termin – pedagogija je u Americi nepoznat, pa iako mi je priznata master diploma pedgagoga, posle nostrifikacije i evaluacije, ja imam zvanje, u prevodu, savetnik studenata iz oblasti edukacije, jer ono što se pod pedagogijom podrazumeva kod nas tamo je samo jedan mali deo toga, to je zapravo, permanentno obrazovanje“.

Studentima sve na tacni

Rad sa studnetima je zanimljiv, američki studenti nikada ne bi mogli da savladaju naš način obrazovanja.

Amerikanci su napredniji od nas u tom smislu da rano krenu da zarađuju za život kao studenti, paralelno sa studiranjem. Rade po malim radnjama, pomoćne poslove, ali  za školu, bukvalno, moraju da se mole, da se zove 1000 puta, da se znanje njima lepo isecka na sitne komade. Kada kažem kolike mi knjige imamo za jedan ispit, oni se čude. Njima je to totalno neverovatno, ti naši usmeni i pismeni ispiti su nepoznanica za njih. Oni sve dobijajau na male parčiće,  znaju koja će im biti pitanja na testovima, pa čak i sa takvim načinom obrazovanja  dosta njih nije uspešno na fakultetu“, objašnjava.

Kodeksi obalčenja na fakultetu, za razliku od državnih su, priča, veoma strogi i za profesore i za studente.

Nema džinsa, nema patika, sve biznis  garderoba. Isto važi i za studente, mentalno se pripremaju za posao“.

A za ukus Amerikanki po pitanju privatne garderobe kaže da je – katastrofalan.

Estetske intervencije kao odlazak na kafu

Katastrofa kako se Amerikanke oblače, ja sam im tamo primer. One su nemarne kada je u pitanju oblačenje, sve i Latino i Amerikanke. Latinoamerikanke vole šljokice, a Amerikanke su nehajne, no, kult tela veoma gaje. Veoma se ulaže u telo, estetske intervencije su kao odlazak na kafu. Imam kolegincu s kojom pijemm kafu, ona se izgube na sat i vrati se sa novim jagodicama. U Majamiju rade najbolji i najgori hirurzi, a tamo važi pravilo – ako ne znate šta je dobro, pitajte šta je skupo, što kod nas nije tako“.

I ponovo o obrazovanju u Srbiji i njegovoj širini.

Sva dokumenta sa niškog fakulteta su mi priznata, a naši ljudi omalovažavaju naše diplome. Nisam morala da polažem ni jedan dodatni ispit. Toliko o našem obrazovanju za one koji ga omalovažavaju“.

Vraćam se kući

U Majamiju se druži i sa Srbima, posebno njen suprug. Srbi kao Srbi, kaže. Ima onih koji žele da ti pomognu i onih koji okreću glavu kada čuju srpski jezik, ali nešto je posebno nervira kod našilj ljudi u Americi.

Nerviraju me oni koji posle šest meseci zaborave da govore naš jezik i koji decu ne uče maternji jezik. Smatram da je dužnost svih nas da budemo ambasadori svoje zemlje, drugu nemamo. Možemo da odemo negde na stranu, da uzmemo znajnje. To je bio moj plan, da zvaršim doktroske studije i da se vratim ovde“, ovim rečima završavamo naš razgovor s Milenom Stojanović iz Vlasotinca, koja je u Ameriku otišla 2015. godine sa željom da se vrati, ali datum povratka još nije zacrtan u njenom kalendaru.

 

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 Komentara
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Sta se valja iza brega?
31.03.2019. 17:31

Ne pripadam mladjim generacijama, nisam studirao po Bolonji. Studirao po programu, onom starom i naše diplome nisu priznate bile u „demokratskim“ zemljama. U formularu sam napisao da prihvatam nostrifikaciju i polaganje SVIH ispita koje komisija utvrdi kao neophodne za rad u SAD ili Kanadu. Spreman sam bio da polažem na engleskom, nemačkom ili francuskom, po izboru komisije. Odgovor nisam dobio. Niko u familiji a ni ja nemamo zakonske smetnje za život u „demokratskim“ državama. Pametnom je to dovoljno. Danas primaju sve a kod nas zabrana zapošljavanja. Mnogo jasno. I slepcima.

Anonimno
03.04.2019. 08:08

Cestitam Milena to je pravi nacin prihvatanja obaveze za dobrobit svoje zemlje – Obrazovanje i skustvo koje ce jednog dana pomoci nasoj Srbiji da kao i dosada a i bolje bude priznata u celom svetu kao zemlja najboljih talenata sveta.
Zelim ti svu srecu i dobro zdravlje da istrajes u svom stermljenju zajedno sa tvojim suprugom!!!!!!