Kada ne prezate od toga šta ćete reći i kada ne osećate kako će to delovati ljudima kojima ste uputili besprizorne reči, kada uporno i dugo činite nešto što onima iz vaše okoline nanosi štetu i izaziva neprekidnu nervozu, onda ste vi čovek bez trunke savesti.

Potpuno je nevažno ime i prezime i naziv firme i ime njenog vlasnika. Baš tako, jer se imena zaboravljaju, brišu i nestaju. Ko će pamtiti nekog Peru Perića i njegovu firmu, „NNXX“, navodimo izmišljene primere. Ali će svi pamtiti, da vlanik tamo neke firme, kojoj će možda već sutra promeniti ime, ispušta prljavu vodu i godinama zagađuje okolinu.

Pamtiće neponošljivi smrad i pamtiće sliku crva koji gmižu po toj baruštini u naseljenom mestu iu Leskovcu.

Na ovom svetu nema pravde i ima straha zbog kojeg moram da budem anoniman.

Jer da ima pravde, ovakva crvljiva i smrdljiva voda (ako se može nazvati vodom), ne bi smela da se nalazi usred naseljenog mesta, kao nečiji proizvodni otpad.

Nadležne službe bi radile po opisu svog posla, pa bi onaj bez savesti morao svakodnveno da dreši kesu i plaća kazne.

Ovako, koga briga za zaštitu životne sredine u koju se krenulo mode radi, pardon, pod pritiskom EU.

Naravno, postoje pozitivni primeri, uskladjenosti sa zakonskom regulativom, takozvani predtretmani odpadnih voda u odgovornim kompanijama. I takvih primera je sve više. Sve je više savesnih građana Ali, ovde to nikako nije slučaj i ne samo ovde.

Bez obzira na mnogobrojne prijave ljudi koji žive u neposrednoj blizini ove „NNXX“ firme, nadležni ne reaguju Ili reaguju sa neadekvatnim odlukama. U svakom slučaju, sve ostaje isto i ostaje na savesti koje nema onog ko nas tera da živimo pored smrada sa crvima. Apsurd, da!

Nažalost, svi su izgledi da će još mnogo mutnog taloga sa crvima proći, da ne kažem ostati, i nesnosnog smrada koji postaje još nepodnošljiviji sa toplim vremenom.