Savet za ratare: Obavezno uraditi “zatvaranje brazde”

Zahvaljujući pogodnim vremenskim prilikama ratari Pčinjskog okruga su ove godine uporedo sa prihranom pšenice obavljali i pripreme za setvu kukuruza koja će najverovatnije početi već sredinom idućeg meseca.U ovom okrugu su u protekle tri godine setvene površine pod kukuruzom  povećane za 10 do 15 posto pa je sasvim izvesno da će ovom kulturom i ove godine biti zasejano oko 10.000 hektara.

“Pre same setve ratari treba na svojim njivama da obave i takozvano “zatvaranje brazde” kako bi se sačuvala vlaga u zemljištu. Ovaj posao nikako ne treba da započinju ukoliko vlažnost zemljišta nije adekvatna, a bilo bi dobro da pre setve, krajem marta, svoje oranice obogate i adekvatnom količinom azotnih đubriva. Veoma je bitno da predsetvenu pripremu obave na kvalitetan način, formiraju tvrdu posteljicu i mek zemljani pokrivač kako bi omogućili brzo klijanje semena.”, poručuje Nada lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Ona takođe savetuje proizvođačima da samu predsetvenu pripremu obave veoma plitko, na svega 10 do 15 cm kako bi se formirao rastresiti sloj zemljišta koji će pružiti optimalne uslove zrnu za klijanje i nicanje, ali nikako ne treba da koriste neke teške agregate, teške tanjirače, zato što se na taj način samo dodatno isušuje zemljište. Iako se kukuruz može sejati tokom celog aprila ovaj veliki i značajan posao nikako ne treba započeti pre nego se temperatura u zemljištu, na dubini na kome se seje, ne ustali na 10 do 12 stepeni.

“Mraz koji smo imali ovog meseca dobro je došao jer je uticao na pravljenje fine mrvičaste strukture zemljišta. Formiranjem leda razoreni su agregati zemljišta i to je znatno olakšalo posao ratarima prilikom “zatvaranja zimske brazde”.Vlage na njivama ima dovoljno za sada. Znatno je bolja od prošlogodišnje što će veoma dobro doći zasejanim kulturama.”, kaže lazović Đoković.

Ratari koji su obavili pripreme za prolećnu setvu kukuruza već sada mogu da izračunaju koliko će ih sve to koštati. Iako je cena pojedinih repromaterijala za setvu povećana, zahvaljujući trenutno višoj ceni samih kultura, procena je da će računica na kraju ipak biti zadovoljavajuća. Potražnja za semenom kukuruza kao najdominantnije žitarice na njivama Pčinjskog okruga već sada je izuzetno visoka. Traženiji su hibridi sa kraćom vegetacijom i pogodniji za berbu kombajnom. Cene pojedinih stranih hibrida za setvu kreću se od 94 do 213 evra bez uračunatog PDV-a, dok seme domaće proizvodnje može se pronaći po ceni od 3.150 do 4.450 dinara bez uračunatog PDV-a.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar