Ocena je samo naša procena, ako nema procene iz kompanije, nećemo dobiti rezultat za građenje svoje karijere u svojoj zemlji, izjavila je danas Gabrijela Grujić, pomoćnik ministra prosvete za dualno obrazovanje u Vladi Srbije, što je negde bila i suština zaključka velikog skupa u Vlasotincu pod nazivom „Tehnička škola u funkciji obrazovanja“.

Organizator skupa je bila Tenička škola, koja je prva na jugu Srbije krenula sa dualnim obrazovanjem, budući da njeni učenici stručni deo nastave obavljaju danas u 12 kompanija u Vlasotincu, a škola svoje obrazovne profile prilagođava potrebama tih kompanija.

Ova škola i opština Vlasotince bili su domaćini predstavnicima 30 stručnih škola iz jugoistočne Srbije, GIZ-a, predstavnicima Ministarstva prosvete za dulano obrazovanje, Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, privrednih komora, NSZ, direktorima stranih kompanija sa teritorije te lokalne samouprave i Leskovca.

Posle prikazivanja krtakih informativnih folmova o Vlasotincu i o samoj Tehničkoj školi, Grujićeva nije mogla da sakrije oduševljenje.

„Ovaj model obrazovanja će dati kvalitet obrazovanja svim mladima  koji se školuje u Srbiji, onaj kvalitet koji je do sada  negde bio zapostavljen jer su učenici učili samo za ocenu. Ovaj model obrazovanja , uz ove rezultate koje smo danas videli nam daje nadu da će sve više kompanija poslovati u Srbiji i da će naši mladi biti obrazovani na najvišem evropskom nivou, da će moći da odgovore na izazove savremen privrede. Zapravo, nije ovo samo uspešna priča, ovo je za dualno obrazovanje fascinantno dobra priča. Svaka vam čast“, kazala je Grujićeva na prvoj panel diskusiji.

Tema ovog panela bila je zapravo Zakon o dualnom obrazovanju koji će početi zvanično da se primenjuje na jesen, odnosno, potreba privrede za kadrovima i primena ovog zakona.

Na panelu je govorila još rukovodilac Centra za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije Mirjana Kovačević, zatim, rukovodilac Centra za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Gojko Banović, direktor regionalne privredne komore za Jablanički i Pčinjski okrug Goran Jović, predstavnik Privredne komore Leskovac Snežana Radivojević i predstavnica vlasotinačke ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje Smilja Buđić.

Tehnička škola u Vlasotincu je prošle godine proglašena za jednu od 11 najboljih škola u Srbiji u domenu građevinarstva

Goste je najpre pozdravio direktor škole Milivoje Đorđević, koji je kazao da je ta škola u potpunosti u funkciji privrede Vlasotinca, a potom je govorio predsednik opštine Vlasotince Zoran Todorović.

On je kazao da je lokalna samouprava ponosna na uspeh ove škole koja čini sve kako bi učenicima, profesorima i nastavnom osoblju olakšala rad, ali je govorio i o ulaganjima vlasti u obrazovanje.

„Pored ulaganja u obrazovanje, ulažemo i u sve druge segmente života i rada, kako bismo život u našoj sredini učinili boljim i lakšim. U prethodne dve godine ulaganja u infrastrukturu, samim tim i u školske objekte, iznosila su dve milijarde dinara. Tim putem nastavili smo i u ovoj godini. Pored ove zgrade možete primetiti još jednu školu, osnovnu, čija je kompletna rekonstrukcija završena pre mesec dana. Pored nje je gradilište, gradi se fiskulturna sala jer je nedostajala školi. Narednih nedelja počinje, takođe kompletna, rekonstrukcija druge osnovne škole“, istakao je Todorović.

Inače, u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu je u nekoliko škola uvedeno osam profila u okviru dualnog sistema obrazovanja, kao što su: bravar-zavarivač, modni krojač, operater za izradu nameštaja, operater u građevinskoj idnsustriji, a taj profil je jedino u Srbiji odobren Tehničkoj školi Vlasotince.

Procenjuje se da će se oko 500.000 učenika u narednoj školskoj godini obrazovati po tom sistemu, a učesnici panela su bili mišljenja da obrazovni profili, odnosno škole, moraju da prate potrebe privrede.

Vrednost jednog radnog sata u Srbiji je 150 dinara, a učenici koji se obrazuju po dualnom obrazovanju, odnosno stiču praktična znanja u kompanijama, dobijaju od tih kompanija 70 posto od tog iznosa, pa tako mesečno mogu da zarade oko 2.600 dinara, uz dodatne putne i troškove za ishranu, a izdvaja se i 2 posto za zdravstveno i 4 posto za penziono osiguranje.

Na pitanje koliko je potrebno da se formira ili inovira obrazovni program, Gojko Banović je kazao da u zemljama oko Srbije taj period teoretski traje od 8 do 10 meseci, a u Srbiji četiri meseca.

„Pri tom mislim da to ne radimo na uštrb kvaliteta, iako je proces vrlo komplikovan. Do sada se pokazalo da se može uraditi za četiri meseca, ne postoje problemi, već samo izazovi, ali sve se mora implementirati u dogovoru sa kompanijama i školama“, kazao je Banović, dodavši da je je plan da se prate i efekti u praksi, te da je prvi put danas u Vlasotincu video učenike na jednom gradilištu.

Buđićeva je inače kazala da su sve tekstilne struke deficitarne, kao i elektro struke od trećeg do sedmog stepena, informatička struka i građevinska.

„Sve ove fabrike bukvalno upijaju radnu sangu  sa našeg tržišta rada, ali postoji disproporcija  između onoga što nudi lokalno tržište rada i ono što traži naša privreda, pa mislim da bi dualno obrazovanje uklonilo te probleme“, istakla je.

Na skupu se čulo da dualno obrazovanje nije prepreka za dalje školovanje jer posle trogodišnje može se završiti i četvorogodišnja srednja škola i nastaviti sa daljim školovanjem, s tim što je najveća prednost dualnog obrazovanja što mladi po završetku trogodišnje škole mogu odmah da dobiju posao kao već formirani kadrovi.

Na drugoj panel diskusiji govorili su direktori i menadžeri kompanija. A jedan od nih je kazao da učenici iz Vlasotinca dođu u fabriku kao deca i iz nje izađu kao zreli ljudi sa naučenim zanatom i radnom disciplinom.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.