Tri sestre iz Avganistana koje borave osam meseci u Prihvatnom centru u Motelu Vranje, od oktobra pohađaju Likovnu radionicu Narodnog univerziteta, pokazujući izuzetan talenat za umetnost.

Jagana (15), Šarare (17) i Somaja (23) Abdulahi, najviše vole da crtaju portrete, jer tako, kako kažu, mogu da nacrtaju lica svojih prijatelja.

Šarare Abdulahi se još u detinjstvu zainteresovala za umetnost i crtanje, ali u njenom rodnom gradu nije bilo osobe koja bi joj pomogla da razvije svoj talenat.

“Zato, kada sam došla ovde i kada su me u kampu volonteri iz nevladine organizacije „Indigo“ pitali hoću li da idem u školu, odmah sam pristala i pitala da li postoji posebna škola za slikanje. Bila sam presrećna kad su nam rekli za radionicu”, priča Šarare za Jugmediu.

Najmlađa sestra, Jagana Abdulahi, želi da nastavi sa časovima crtanja jer je, kako kaže, to je ispunjava i voli da provodi vreme u radionici sa ostalim polaznicima.

“Moj talenat za crtanje primetila je profesorka iz Španije tokom boravka u kampu u Grčkoj. Tada sam poslušala njen savet i nastavila da se bavim slikanjem”, priseća se Jagana.

U želji da nastave sa školovanjem, Jagana i Šarare su i učenice Ekonomsko-trgovinske škole u Vranju gde uče srpski jezik.

“Želimo da naučimo srpski kako bismo razgovarale sa ljudima. Razumemo dosta toga, ali jezik je veoma težak, a naročito ćirilična slova koja ne možemo da savladamo”, kažu sestre Abdulahi.

U Srbiji borave godinu dana, ali im je cilj odlazak iz zemlje.

“U Vranju nam se najviše sviđaju ljudi koji su sjajni jer su nas mnogo lepo prihvatili i, naravno, škola. Ali, jezik nam predstavlja veliki problem. Volele bismo da odemo u Švajcarsku, London ili Španiju i tamo živimo. U Srbiju bismo volele da se vratimo kao turisti, da vidimo ponove sve drage ljude. Do tada, nastavljamo sa školovanjem i crtanjem. Imamo divnu profesorku Vesnu koja nam mnogo pomaže”, dodaju naše sagovornice.

Vesna Marinković Stanković, voditeljka Likovne radionice, ističe da sestre vrlo posvećeno rade i žele što pre da savladaju sve tehnike u crtanju i slikanju.

“Portret im je najzanimljiviji jer oni u svojoj kulturi to nemaju. Kod njih je zastupljena boja i arabeska. Ovde radimo usavršavanje portreta, počeli smo i da bojimo. A bile su aktivne i u Ikonopisačkoj radionici u okviru Svetosavske nedelje, pa su radile ikonu i to vrlo dobro”, ponosno priča Marinković Stanković.

Uporne su, ističe, marljive i druželjubive i našle su među članovima radionice prijatelje koji su ih rado prihvatili.

“Mnogo su veselije i otvorenije sada, nego na početku kada su došle ovde kod nas”, kaže Marinković Stanković.

Direktorka Narodnog univerziteta, Gordana Dimitrijević, naglašava da je ostvarena izuzetna saradnja sa migrantima jer je ustanova otvorena za rad sa osetljivim grupama.

Cilj kome se teži je, kako kaže, očuvanje korektnog odnosa sa svim relevantnim udruženjima i ustanovama koji štite na bilo koji način interese ljudi iz osetljivih grupa.

“Radili smo sa Romima, sa osuđenim licima KPZ Niš, zatim smo organizovali stolarsku obuku za migrante iz Prihvatnog centra Preševo, a svakog prvog ponedeljka u mesecu redovno dolaze u Likovnoj radionici deca sa smetnjama u razvoju iz dnevnog boravka “Maštolend”, i sada su ovde sestre iz Avganistana. A, rad sa njima, nama pričinjava veliko zadovoljstvo”, završava Dimitrijevićeva.