Samo prošle godine stradalo je više od 50 radnika usred povreda na radu, a poslednji tragični slučaj Leskovčanina koji je poginuo na random mestu, angažovan kao neprijavljeni radnik na poslovima rekonstrukcije crkve u Sremskim Karlovcima, poteže konstantno goruće pitanje o bezbednosti, pravima i izrabljivanju radne snage.

U Leskovcu, gde se poslednjih godina broj zaposlenih konstantno povećava, posebno u firmama stranih investitora, ne postoje sindikalna udruženja, kao ni jedna institucija koja se suštinski bavi zaštitom i pravima radnika, dok inspekcijski organi češće štite interese poslodavaca od samih zaposlenih.

I tako smo se vratili u period pre sindikalnih organizovanja, za koje su mnogi i živote položili, pa su radnici prepušteni sami sebi kao pre sto i kusur godina.

U zgradu Saveza samostalnih sindikata Leskovac, popularni Dom sindikata, poslednji put radnik koji je zatražio pomoć od sindikalista ušao je pre dve godine. Nekadašnja gromada od sindikata, Samostalni sindikat, sveo se na čuvara plaže u zimskom periodu, odnosno, ključara grandioznih zgrada kojima, mora se priznati, odlično gazduju jer donose profite. 

(NE)POVERENJE U SINDIKAT

“Mi ne možemo da uđemo, recimo u Juru, jer tamo nemamo naše sindikalne predstavnike. Tako da ne možemo da učinimo skoro pa ništa. Poslednji put su nam se radnici, i to baš iz Jure, požalili da su mobingovani  i da su im ugrožena prava na rad pre dve godine. I pored toga što tamo nemamo pristup, mi smo pokušali da im pomognemo, a i sami znate kako se završilo”, komentariše sekretar Saveza samostalnih sindikata u Leskovcu Jovica Đorđević.

Radnici korejske Jure u Leskovcu žalli su se tada inspekcijskim organima na kršenje radničkih prava i Zakona o radu, odnosno, na dnevni i prekovremeni rad vikendom i na ljutnju Korejaca zbog neizvrešavanja normi.

“Svakodnevno vrše zlostavljanja nad radnicima preteći otkazima, gađajući radnike gajbama ukoliko neko ne dođe da radi protivzakonit prekovremeni rad“, navodilo se u njihovom dopisu u koji je Jugmedia imala uvid.

Nadležni organi su međutim tada saopštili da se zaposleni u korporaciji „Jura“ uopšte nisu obraćali Inspektoratu za rad zbog zlostavljanja na radu, već je zabeleženo nekoliko prijava nekadašnjih radnika te fabrike koji su se, po prestanku radnog odnosa, obraćali Inspekciji rada sa pritužbom da su u bivšem preduzeću trpeli neki vid mobinga.

“Prilikom inspekcijskog nadzora niko od zaposlenih nije prijavio slučajeve zlostavljanja i maltretiranja, niti su inspektori došli do dokaza koji bi te navode potvrdili”, saopštavali su iz Ministarstvu rada.

PROČITAJTE VIŠE:

Trebaju nam novi radnički tribuni i novi Prvi maj

Po mišljenju Jovice Nedeljkovića, čitava stvar je, i to ne po prvi put, zataškana, a za to krivi i same radnike.

“Njih šestoro je došlo kod nas u kancelariju i tražilo pomoć,  Sve smo organizovali, prijavili nadležnim inspektorima. Kada je trebalo da ti radnici istupe i daju iskaze, oni su se povukli i odustali”, priseća se Nedeljković.

To može da uputi i na zaključak da su radnici totalno izgubili poverenje u oficijalne sindikate, a dodatan prilog ovoj konstataciji i činjenica da radnici sa svojim problemima kao što su mobinzi, uvrede, neopravdani otkazi, ali i nedostatak opreme za rad, bukvalno opsedaju medije, dok u firmama i fabrikama u kojima rade nemaju čak ni formalna sindikalna udruženja.

DRUGO LICE EVROPE

Sličnu sudbinu, često doživljavaju i oni koji odlučuju da spakuju kofere i sa juga Srbije, preko raznoraznih agencija, potraže sreću na sezonskim poslovima u fabrikama inostranstvu.

“U nadi da će zaraditi neki dinar, a da će se “u toj Evropskoj uniji” poštovati njihova radnička prava. Najveći broj koji se odlučuje na ovakav korak su mladi, oni koje muči nezaposlenost, nizak životni standard i nedostatak perspektive za dalji život u njihovom gradu. Interesantno je da mladi ne znaju ni gde se nalazi filijala Nacionalne službe zapošljavanja u gradu, niti da ona može da uputi tek svršenog srednjoškolca ili fakultetliju gde može da nađe posao”, komentariše koordinator Kancelarije za mlade Leskovac, Aleksandar Stojanović.

Ali mladi Leskovčani zato odlično znaju gde su vrata mnogobrojnih privatnih agencija koje su posrednici za sezonsko zapošljavanje u Češkoj i Slovačkoj, odakle se deo naših radnika vraća deportovan ili preživljava stravičan mobing.

Pre dve godine, juGmedia je pisala o slučaju desetak Leskovčana koji su deportovani iz Češke, ne znajući da su sve vreme zapravo bili ilegalci.

„Nama su ovde u Leskovcu garantovali da legalno dobijamo posao. U stvari, sve vreme smo tamo radili sa turističkom, a ne radnom vizom. Znači, radili smo na crno”, pričao nam je Leskovčanin M.K, jedan od uhapšenih na svom radnom mestu i deportovan za Srbiju.

ISPOVEST M.K. I S.T. O NJIHOVOM BORAVKU U ČEŠKOJ, RADU NA CRNO, HAPŠENJU I NAČINU NA KOJI SU „PROTERANI“ IZ OVE ZEMLJE U CELOSTI POSLUŠAJTE OVDE:

Da bi dobili posao u nekoj od Pežoovih ili Samsungovih fabrika u Slovačkoj ili Češkoj, sve što vam je potrebno jeste kopija pasoša i lične karte, validno lekarsko uverenje i potvrda de se protiv vas ne vodi krivični postupak. Lak ulazak u svet „brze zarade“ i očajnička potreba za odlaskom u inostranstvo „trbuhom za kruhom“ donosi neverovante statističke podatke koji govore da se trenutno na privremenom radu u ove dve zemlje nalazi preko 1.000 Leskovčana.

Ako se odlučite za varijantu da vas sa sobom povedu ljudi koji su već tamo radili uz njihovo ubeđivanje da će vam „završiti posao“, možete da doživite neverovatnu torturu, ostanete i bez posla i bez para, što se desilo i dvadesetogodišnjem Leskovčaninu čiju ispovest smo danima prenosili na našem portalu:

POSAO U SLOVAČKOJ: PREVARE I LAŽI Ispovest Leskovčanina koji je preživeo pakao – PRVI DEO (VIDEO)      

POSAO U SLOVAČKOJ: PREVARE I LAŽI Ispovest Leskovčanina koji je preživeo pakao – DRUGI DEO (VIDEO)

POSAO U SLOVAČKOJ: PREVARE I LAŽI Ispovest Leskovčanina koji je preživeo pakao – TREĆI DEO (VIDEO)

PROČITAJTE VIŠE:

UŽAS I TUGA Ubila se jer je prevarena za posao u Slovačkoj

No, bez obzira na sve gore navedeno, takve mlade ljude, pa i one u srednjoj dobi koji ne poseduju kompletna znanja gde i kome da se obrate, mogli bi da zaštite srpski sindikati, jer su neki od njih i članovi Federacije sindikata Evrope, a u drastičnim slučajevima, mogla bi da reaguje i sama država Srbija.