O INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU U TRGOVINSKO-UGOSTITELJSKOJ ŠKOLI LESKOVAC BRINE CEO TIM

Škola u kojoj moraju da paze na đake i zbog kuhinjskog pribora

Dva učenika u drugoj godini i četiri u prvoj uče po posebnim IOP programima obrazovanja u školi koja ima 870 đaka. Škola je specifična po uslovima u kojima učenici ne samo uče, nego i rade u radionicama i to i po tri dana nedeljno u kuhinji restorana, poslastičari i prodavnici. Ono na šta jesu ponosni je timski rad u primeni IOP-a, ali profesori u radu sa ovim učenicima moraju dodatno da budu na oprezu jer u praktičnom delu se radi sa noževima, viljuškama i raznim priborom i aparatima, a naročito to važi za one u prvom razredu.

„Deca koja pohađaju nastavu po IOP-u, tek naročito moraju da se nadgledaju u radionicama i njih izbegavamo da šaljemo kod drugih poslodavaca“, kaže u razgovoru za juGmediu pomoćnik direktora Trgovinsko ugostiteljske škole Leskovac Radoslav Ilić.

Do sada nije bilo ni jedne povrede što znači da profesori budno prate rad svojih štićenika.

„Jednog od ovih šestoro učenika nedavno smo vodili u Beograd u Narodnu banku, sa ostalim učenicima i bio je izuzetan, ali smo mi njega više pazili nego ostalih pedesetak“, naglašava Ilić.

„Najvažniji problem je da ostaloj deci objasnimo da recimo 2 ili 3 koje je dobio učenik koji radi po IOP- u nisu iste ocene kao kod drugih. Kada to shvate mi onda nemamo problema, dok se sa roditeljima ove dece svi mi poistovećujemo i pre svega iz tog ugla ih posmatramo“, ističe naš sagovornik.

Ko se malo duže zadrži u školi, mogao bi da prepozna tu decu, oni nisu nevidljivi, svi ih primećujuju, od pomoćnih radnika do profesora i učenika.

„Pitamo uvek kako su i kad god prođu pored nas mi im se obratimo, oni osećaju tu klimu“, kaže psiholog Dragana Stevanović.

„U Austriji smo bili u prilici da posetimo sličnu školu, koja je imala u sistemu ovakvu decu. Sve je bilo prilagođeno njima, posebno odeljenje,  pribor u kuhinji, aparati, sva nastavna sredstva, broj nastavnika i veličina grupe, a  sve to zahteva posebna ulaganja“, kaže pomoćnik direktora Radoslav Ilić

Učencima sa posebnim potrebama pruža se, kaže, podrška na svakom koraku, a uključeni su i roditelji, kao partnerima u tom složenom i osetljivom poslu.

„Bez obzira na dugogodišnje iskustvo sa ovakvom decom koje imamo, čak i na razne edukacije koje pohađamo, uvek iznova imamo novu priču sa svakim učenikom koji nam pohađa nastavu po IOP –u“.

I nije sve idealno, kao i u drugim srednjim i osnovnim školama, uprkos trudu prosvetara i roditelja.

„Iako svako odeljenje pripremamo za prijem te dece u vršnjačku grupu i dobijamo informacije iz osnovnih škola o toj deci, problema ima. Sada imamo dete u prvom razredu, koji ima socijalno nepoželjno ponašanje i  zbog toga smo  mi kao tim morali da se obratimo  Interresornoj komisiji grada od koje tražimo dodatnu podršku“, objašnjava psiholog Dragana Stevanović.

Naglašava da uvek postoji strah što se tiče kompetentnosti u radu sa ovakvom decom i zbog toga je od velikog značaja saradnja sa stručnjacima.

Šestoro učenika koji pohađaju Trgovinsko ugostiteljsku školu obrazuju se po posebnom programu za zanimanja kuvar, poslastičar, komercijalista i trgovinski tehničar.

„Sva deca koja su i do sada upisivala našu školu ona su je završavala, nemamo negativno iskustvo u smislu da su napustali školovanje, iako rade po IOP-u. Ono što je ključno je da smo uspevali da tu decu socijalizujemo. Oni iz osnovne škole dolaze u srednju, u odeljenja gde su deca mnogo zrelija i nije nam se desilo do sada da neko od njih bude odbačeno“, podvlači pedagogica Dragana Jančić.

Emilija Perić, lekar i koordinator tima za IOP Trgovinsko ugostiteljske škole Leskovac prikuplja  medicinsku dokumentaciju sve ove dece.

„Imamo solidan uspeh u radu sa decom sa posebnim potreama, sve je od slučaja do slučaja, svakom od njih treba dati šansu. Dete zbog koga smo se obratili stručnjacima u Interresornoj komisiji funkcioniše tako što se trudi da maksimalno privuče pažnju i nastavu periodično ometa. Mi sa njegovom majkom odlično sarađujemo, ali nam je pomoć stručnjaka neophodna“, kaže lekarka Perić.

Iskustvo tima za inkluzivno obrazovanje ove škole i u susretu sa sličnim obrazovnim ustanovama i u inostranstvu pokazuje da je stvaranje posebnih uslova za ovu decu, ipak neophodno.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

7 komentara

  • Zamolio bih novinare ako pisu clanke o inkluzivnosti da im naslov vesti ne sugerise to kako se skole muce sa ovom decom jer eto „moraju i na pribor da paze“..Ovo je obaveza skolskog sistema i jedan pozitivan primer ispunjavanja te obaveze. Taj primer treba da motivise i ostale skole da to urade.

    10

  • Za inkluziju nemamo kulture i vaspitanja, a nemamo ni materijalna sredstva. Tačka

    6
    3

  • A šta bi drugo nastavnici mogli da rade nego da paze šta im učenici rade na časovima i kako se ponašaju? Svi pričaju kako uspešno rade sa decom sa smetnjama u razvoju, a da li je tako videće se kad završe školovanje. Ocene mogu da im daju bilo kakve, samo da ih imaju na broju u odeljenju. Šta će biti posle sa njima, to je pravo pitanje?

    3
    3

  • Njima su problem nozevi… A da li razmisljate kako rade sa tom decom ljudi u Hemijskoj skoli?

  • U školi u kojoj ja radim, ima mnogo više dece koja uče po IOP- u. Ima ih u ekonomskoj, pravnoj, poslovnoj, trgovinskoj, ugostiteljskoj struci. Stvar je u tome da su to deca sa različitim problemima. Svaki slučaj je za sebe. Ima dece sa fizičkim invaliditetom, u invalidskim kolicima i sa očuvanim mentalnim sposobnostima. Školu pohađa učenik sa Daunovim sindromom, ima učenika sa intelektualnim poteškoćama u razvoju, u manjoj ili većoj meri, kao i učenika sa psihološkim problemima, ili onih koji su odrasli u teško poremećenih porodičnoj sredini. Svi su oni u odeljenjima sa zdravom decom. Svi se oni ocenjuju drugačije nego ostala deca. Komentatori koji znaju šta je posao nastavnika a da pri tom, nikad nisu radili taj posao, mogli bi da dođu da posećujuvredovno časove u školi, makar nedelju dana u kontinuitetu, pa da onda daju svoj sud o tome, koliko se u školama radi ili ne radi.

  • Skola za svaku pohvalu,profesori daju sve od sebe da prenesu znanje deci,pruzaju im fantasticnu perspektivu.Dete koje sa sobom ponese kucno vaspitanje,i zelju da nauci nece imati problema sa njime samo pokazati im kako pravilno rukovati sa stvarima ne bi li se povredili.Medjutim najveci problem je u samoj deci sto i sami neznaju sta zele u zivotu,imaju svu podrsku roditelja nebitno da li rade ok stvari ili ne,a profesorima je oduzeto svako pravo strogoce koje su imale nase generacije.Imam sina koji je upisao gastronomiju zahvaljujuci toj skoli,cerku koja sad zavrsava cetvrtu god sa odlicnim uspesima,i takodje planira studirati gastronomiju.Tokom slobodnih dana rade i sticu dodatno znanje,i hvala skoli i profesorima koji su im preneli svo znanje koje imaju.Iz licnog iskustva prezadovoljna profesorima i svojom decom.

vaš komentar