Iako je javna rasprava o Nacrtu plana razvoja kulture grada Leskovca za period od 2026. do 2030. godine bila otvorena za sve zainteresovane građane, ustanove i organizacije, odziv je bio slab, a za diskusiju se tokom skupa javio samo direktor Narodnog muzeja u Leskovcu Nebojša Dimitrijević.

Javna rasprava održana je danas u Skupštinskoj sali grada Leskovca, uz prisustvo predstavnika ustanova kulture, organizacija i medija. Proces javne rasprave počeo je 23. aprila i trajaće do 12. maja, a nacrt dokumenta dostupan je na zvaničnom sajtu grada. Građani do tada mogu da dostavljaju predloge, sugestije i komentare Odeljenju za društvene delatnosti i lokalni razvoj.

Predstavljajući značaj dokumenta, šef Odeljenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj Bojan Tojaga istakao je da je reč o prvom strateškom dokumentu razvoja kulture u Leskovcu.

„Ovo je prvi strateški dokument razvoja kulture u gradu i rezultat je prepoznavanja potrebe da se kulturnom razvoju grada pristupi na jedan strateški i sistematski održiv način koji je baziran na profesionalnim standardima i savremenom pristupu“, rekao je Tojaga.

On je naglasio da je proces izrade sproveden „na principima transparentnosti, inkluzivnosti i partnerstva“, uz učešće ustanova kulture, organizacija civilnog društva, stručne javnosti i građana.

Govoreći o dosadašnjem toku javne rasprave, Tojaga je naveo da je do sada stigao samo jedan predlog putem mejla, koji se odnosi na uvrštavanje festivala elektronske muzike i udruženja „Tomorrow Le“ među važne festivale i udruženja u planu razvoja kulture.

„Cilj javne rasprave jeste da obezbedi jedan ozbiljan, konstruktivan, argumentovan dijalog između svih relevantnih aktera u oblasti kulture“, rekao je Tojaga i dodao da će svi predlozi i sugestije pristigli do 12. maja biti razmotreni i, gde bude moguće, integrisani u konačnu verziju dokumenta.

Konsultantkinja u izradi dokumenta Milijana Zdravković Mihajlov predstavila je metodologiju rada i način na koji je plan pripreman.

„Pripala mi je čast da grad vodim kroz proces izrade ovog dokumenta“, rekla je ona, objašnjavajući da je dokument rađen u skladu sa Zakonom o planskom sistemu i Uredbom o metodologiji izrade dokumenata javnih politika, ali i uz oslanjanje na sektorska dokumenta iz oblasti kulture.

Posebno je istakla da dokument nije nastajao „iza zatvorenih vrata“, već uz uključivanje šire javnosti i građana. Navela je da je tokom procesa sprovedena anketa na zvaničnom sajtu grada, u kojoj je učestvovalo 397 građana, kao i fokus grupa sa mladima, s obzirom na to da su analize pokazale njihovu nedovoljnu uključenost u kulturna dešavanja.

Jedini učesnik koji se javio za diskusiju bio je direktor Narodnog muzeja Leskovac Nebojša Dimitrijević, koji je ukazao na, kako je rekao, nedorečenosti i neprecizne formulacije u tekstu nacrta.

„U globalu gledano ovo je sve u redu, međutim u uvodnom delu ima tu nekih nedorečenosti i nepotpunih informacija.Same aktivnosti u okviru mera su isto na neki način nedorečene, mešaju se, nisu jasno definisane. Revitalizacija stratišta, valjda nećemo ponovo da streljamo, da li spomenika ili…? Revitalizacija spomenika Bogdana Bogdanovića u Arapovoj dolini bi trebalo da stoji. Postoje neke rečenične formulacije koje bi trebalo da se pročiste, da se istorijski podaci isfiltriraju, da to stvarno bude verodostojno“, rekao je Dimitrijević, navodeći da pojedine aktivnosti i mere nisu dovoljno jasno definisane.

Dimitrijević je dodao i da Leskovcu nedostaju objekti biblioteke i Istorijskog arhiva, kao i bolje uređen pristup Skobaljić gradu, uz objašnjenje da prirodni karakter tog lokaliteta ipak predstavlja jednu od njegovih vrednosti.

Na njegove primedbe i sugestije odgovorila je Milijana Zdravković Mihajlov, koja je rekla da određene aktivnosti možda treba dodatno precizirati, ali je pozvala da se konkretni predlozi dostave u pisanoj formi do završetka javne rasprave.

„Apsolutno se slažem i zamolila bih vas da te neke jezičke nedoumice koje ste primetili, odnosno greške, posebno u nazivima aktivnosti ako biste mogli, evo imamo do 12. maja do kraja javne rasprave, da nam date konkretne sugestije i predloge, rado ćemo izmeniti to što ste rekli, s tim što smatram da dokument ipak nije nepismen“, navela je ona.

Nakon što je Dimitrijević pojasnio da nije rekao da je dokument „nepismen“, već da pojedine formulacije nisu dovoljno precizne, konsultantkinja mu je odgovorila:

„Budite slobodni da nam date predloge i sugestije do 12. maja, rado ćemo ih uvažiti“.

Pošto se za reč više niko nije javio, javna rasprava je završena porukom da je ovo poslednja prilika da stručna i šira javnost utiču na konačan sadržaj dokumenta.

„Suština ove javne rasprave je da upravo čujemo da li je nešto izostavljeno što je važno i da li je nešto što je stavljeno manje važno i možda ga treba zameniti nečim važnim… danas je poslednji trenutak kada možete uticati na to kako će izgledati ovaj dokument“, zaključila je Zdravković Mihajlov.