LESKOVAC – Članovi Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Leskovca (ULIPUL) organizovaće humanitarnu prodaju svojih slika za pomoć osobma sa invaliditetom.
Aukcija, sa početnom cenom od 5000 i 6000 dinara održaće se na Televiziji Leskovac, s početkom u 20 časova.
Akcija se odvija u saradnjni sa Udruženjem distrofičara u Leskovcu, a novac će biti upotrebljen za angažovanje presonalin asistenata, pre svega za distrofičara.
(Kraj)mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Naravno da treba podrzati ovu akciju, ali bih napomenuo da su Odlukom SG Leskovca uspostavljene sluzbe personalnih asistenata, kao i Dnevni boravak „Duga“. Do sada te odluke nisu ponistene, pa bi normalno, kao i svuda po Srbiji, ove sluzbe trebalo da padnu na teret budzeta. Znaci, invalidima ne treba milosrdnost gradjana za ove sluzbe.
Bojim se i da ce biti prikupljeno malo sredstava za ovu namenu.
Kakva je to drzava gde osobe sa invaliditetom i posebnim potrebama treba da traze pomoc po televizijskim emisijama i raznim akcijama.Sva ta lica trebala bi da imaju zagarantovana novcana primanja za jedan normalan i pristojan zivot.Svi znamo da osoba sa invaliditetom nije u mogucnosti da bira poslove da bi sam sebi obezbedi egzistenciju i zato bi svi trebali da podrzimo predlog da se njima dodele sve benificije.
Nekako na opipljivim primerima bolje shvatamo ljude i događaje.Nerado govorim o multipla sklerozi, jer me ona s bolom podseti uvek na njega, a opet grize me savest što oćutkujući imam osećaj da smo ga svi zaboravili.
Bio je pravnik, ja pripravnica, tek pristigla. On se nalazio na mestu predsednika komisije pred kojom sam polagala u firmi. Za njegovom lepotom, šarmom, pameću, duhom okretale su se i devojke i žene. Ja sam imala tu čast da mi je godinama posvećivao pažnju. Satima smo i danju i noću razgovarali, razmenjujući mišljenja. Jednoga dana se požalio, otišao na kontrole i sve je krenulo nizbrdo, što se njegovog zdravlja tiče. Dok se kako tako kretao i čitao, zapisivao da sve ne zaboravi i imali smo kontakt. A onda je sve prestalo.
Ponekad danas pitam za njega, da saznam ponešto. Sve je loše što čujem i to me rastuži. Nemam snage ni zbog njega ni zbog sebe da odem i vidim ga. Htela sam da ga sačuvam u najlepšoj uspomeni jer je bio frajer, dasa, pun života. Po tri devojke su se sudarale pred njegovim vratima, dok sam ja smišljala opravdanje za onu koju sam skrivala kod sebe, jer smo on i ja imali ugovor o međusobnom nenapadanju, zato što smo radili zajedno.
Nedostaju mi iskreni razgovori koje sam vodila sa njim, kao i njegovi saveti. Pred mojim očima je bolest odnela sve što je krasilo jedno divno biće, jednog muškarca u pravom smislu te reči. Moj prijatelj V…….Svi oni, poput njega su naši dragi sugrađani sa sudbinama koje teško nose, tu odmah pored nas.
Oprosti mi…
Postovana „lola“,
Na zalost, Vas i moj prijatelj Vuk sada na nekom boljem mestu, verujem, i dalje bdije nad nama …
Oh, Peco, ne govorite to. On je i dalje u mojim mislima sa isto onoliko energije, kao prvoga dana, kada smo se sreli. Sve se nadam naiće će odnekud i očarati me ponovo svojim osmehom. Nije počinjao radni dan bez mene, nismo se odvajali, znala sam sve njegove tajne, tuge i radosti, imali smo nepomućenu platonsku ljubav i nesebičnu podršku jedno za drugo godinama. Hoću da ga se sećam dok slika, bira muziku za mene, udvara mi se, recituje, poklanja knjige, odlazimo na piće u Mrežu, smejemo se glupostima oko sebe, tešimo jedno drugo nežnim rečima čoveka za ženu i obrnuto. On je i dalje u mojim mislima suviše živ, životan, sa svojim tragovima svuda oko mene, u meni, u mom srcu, da bi tek teko otišao bilo kuda, čak i na bolje, humanije mesto. Ne dam ga nikom od sebe, tek sada to smem da priznam.
Volim te…
Lola izvinite ako sam povredio vasa osecanja prema zajednickom prijatelju …
Peco, želela bih da znam iz kog ste ga perioda poznavali, ako nije nezgodno. Oprostite, ne morate mi odgovoriti. Hvala, puno.