Izmedju 30 i 50 hiljada ljudi koji se u Srbiji bave sakupljanjem sekundarnih sirovina a čija se aktivnost sada ne vidi, mogli bi u perspektivi imati svoje ime i radni identitet, odnosno pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu.

Ovo je izjavila  izjavila ministarka bez portfelja zadužena za demografsku i populacionu politiku Slavica Djukić Dejanović tokom jučerašnje posete Nišu.

Ona je kazala da su sakupljači sekundarnih sirovina najčešće ljudi iz marginalizovanih grupa, a neretko su to deca, i sada su „apsolutno nevidljivi“.

Djukić Dejanovićeva je u niškoj Gradskoj kući prisustvovala sastanku Nacionalne platforme za socijalnu inkluziju neformalnih sakupljača otpada i početku realizcije projekta „Podrška integraciji u tržište rada i formalno upravljanje otpadom Roma, migranata i drugih ranjivih grupa“.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredinu Filip Radović rekao je da će projekat omogućiti da sakupljači sekundarnih sirovina dobiju broj i identifikacionu karticu.

„To će im omogućiti da ostvare penzijsko, zdravstvo i socijalno osiguranje i da se uključe u društvo“, rekao je Radović.

On je kazao da će se projekat posle jednogodišnje primene u Nišu usavršavati kroz radne grupe i pretočiti u relevantan zakon koji će omogućiti punu inkluziju u društvo sakupljača sekundarnih sirovina sa podlručja cele Srbije.

„I država će imati koristi jer će sakupljači sekundarnih sirovina moći da plate porez“, rekao je Radović.

On je kazao da procene govore da Srbija godišnje „sahrani“ oko 50 miliona evra sekundarnih sirovina, odnosno u tolikoj vrednosti sirovine propadnu pod vedrim nebom, a mogle bi biti iskorišćene.

Predstavnik Privredne komore Srbije Siniša Mitrović rekao je da se sakupljanjem sekundarnih sirovina trenutno bavi izmedju 30.000 i 50.000 ljudi, i da bi bilo veoma dobro ako bi se bar njih 10 odsto integrisalo. To bi, kako je dodao, značilo otvaranje „pod vedrim nebom“ tri fabrike sa po 1.000 radnika.

Mitrović je kazao da je Srbija uvela zanimanje sakupljač sekundarnih sirovina, i da je ideja da se kroz projekat u Gradskoj upravi formira registar sakupljača sekundarnih sirovina.

Realizaciju pomenutog projekta omogućila je Nemačka agencija zasaradnju (GIZ).
B. Ljubisavljevic