Primarijus doktor Slavko Krstić (76) je u svojoj karijeri ginekologa porodio 25.000 žena, a kao hirurg-specijalista uradio je oko 10.000 operacija. Ipak, u razgovoru za “Vesti” kaže da mu je najdraži trenutak u karijeri iz jula prošle godine kada je na svet doneo Lazara – hiljaditu bebu u bolnici u Pasjanu.

Zbog zasluga u osavremenjavanju porodilišta u ovoj srpskoj enklavi u Kosovskom Pomoravlju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je droktora Krstića Sretenjskim ordenom trećeg stepena za izuzetne zasluge u oblasti medicinskih nauka i rada.

“Naravno da sam ponosan na činjenicu da me je predsednik odlikovao za Dan državnosti, ali takođe mi je puno srce što je to nagrada i za sve moje kolege u Opštoj bolnici u Pasjanu, ali i čitav srpski narod na Kosovu i Metohiji”, kaže skromno ovaj primarijus koji je svojevremeno imao mogućnost da pokaže tačku na planeti gde bi radio, ali je najveći deo svog radnog veka, pre i posle specijalizacije u GAK Narodni front u Beogradu, proveo u rodnom Leskovcu gde je bio šef porodilišta i načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja.

Nedugo pošto je u srpskoj enklavi na Kosmetu predsednik Srbije otvorio novu bolnicu koja je uključivala i porodilište, a doktor Krstić otišao u penziju, usledio je poziv da pomogne. I nije razmišljao ni sekunde.

“Porodilište u Pasjanu predstavlja zaista jedinstven svetski slučaj. Nigde drugde nećete naći primer da je u jednoj maloj, seoskoj sredini otvoreno i u punom kapacitetu zaživelo porodilište. Moj zadatak je od početka bio da pomažem, ali i da istovremeno mlađe kolege podučavam iz oblasti ginekološke hirurgije. U svojoj karijeri na svet sam doneo oko 25.000 beba, ali najdraže mi je što sam prošle godine imao tu privilegiju da prošle godine porodim hiljaditu bebu u porodilištu u Pasjanu. Za mene je to bila velika čast. Veliko je to delo da 1.000 novih žitelja dođe na svet u tako maloj sredini”, istakao je doktor Krstić.

Na naše pitanje kako trenutno žive Srbi na Kosovu i Metohiji ne odgovara odmah. Duboki uzdah tuge sve govori.

“Srbi većinom žive u strahu. To su hrabri i čestiti ljudi, ali zbog sveukupne, najviše političke situacije, oni su stalno u nekoj bojazni. Nedopustivo je za Evropu i svet da u 21. veku sklanja pogled sa ove činjenice”, ističe ovaj hirurug i dodaje da poslednje tenzije koje su prouzrokovale privremene institucije u Prištini imaju nedvosmislen cilj da se što više njih “dobrovoljno” iseli.

“Nema šta, cilj je da oteraju i ovaj ostatak srpskog stanovništva koji se tamo grčevito bori za opstanak i očuvanje svojih ognjišta. Stariji ljudi su odlučni – neće po cenu života da napuste svoje domove, ali mlađi ljudi, posebno oni koji su zasnovali porodice odlaze ili u centralnu Srbiju ili u inostranstvo. Najviše odlaze zbog toga što nemaju nikakvu ekonomsku perspektivu. Odlaze za boljim životom i plaču što moraju da napuste svoje Kosovo i Metohiju”,priča.

Dodaje da bi moguće rešenje bilo da Srbija pokuša da na prostoru južne srpske pokrajine da otvori više fabrika, a da se u međuvremenu pojača pomoć ne samo države, već svih Srba ma gde bili.

“Pomaže se Srbima na Kosovu i Metohiji, ali nažalost trebalo bi još. Koliko sam čuo, naša dijaspora je tu nesebična, ali potrebno je naći model kako zadržati mlade, jer to je naša budućnost”, zaključuje doktor Krstić.