Dok JKP „Parking servis“ u Vranju raspisuje novi tender za agencijsko zapošljavanje vredan više od 108.000 evra, u Pančevu JKP „Higijena“ sa gotovo identičnim krugom firmi sklapa posao težak čak 108 miliona dinara. U oba slučaja u centru su ista imena: „Transly“, „Vizija 2019“ i „G2 Falcon 2017“, firme koje se iznova pojavljuju tamo gde javna preduzeća umesto direktnog zapošljavanja biraju daleko skuplji model angažovanja radnika preko privatnih posrednika, navodi se u saopštenju RO za borbu protiv korupcije „SRCE“.

Saopštenje prenosimo u celosti:

U Vranju je ovaj model već poznat. Tokom 2024. i 2025. godine za iste firme izdvojeno je više od 26 miliona dinara, a sada se traži novi ugovor, što otvara sumnju da se budžetski novac kontinuirano usmerava ka istom poslovnom krugu. Umesto da javno preduzeće jača sopstvene kapacitete i zapošljava radnike transparentno, novac građana odlazi posrednicima.

Još drastičniji primer dolazi iz Pančeva, gde je isti konzorcijum firmi dobio okvirni sporazum za ustupanje radne snage u osnovnoj delatnosti komunalnog preduzeća. Suština problema nije samo u tome što se radnici angažuju preko agencije, već što se za taj model plaća višestruko više nego što bi koštalo direktno zapošljavanje. Kada javno preduzeće za jednog radnika mesečno izdvaja iznos koji značajno prevazilazi realan trošak zarade, postavlja se pitanje: ko završava sa razlikom? Posebno zabrinjava to što se u oba slučaja pojavljuje isti poslovni obrazac: formalno sproveden tender, suštinski bez stvarne konkurencije, sa unapred poznatim firmama koje redovno dobijaju milionske poslove. Kada se isti ponuđači vrte od grada do grada, od Vranja do Pančeva, a građani iz svojih računa finansiraju sve skuplje „posredovanje“ za poslove koje javna preduzeća sama treba da obavljaju, opravdano se nameće sumnja da nije reč o potrebi sistema, već o razrađenom mehanizmu izvlačenja javnog novca. Dok komunalna preduzeća kubure sa opremom, kvalitetom usluga i osnovnim uslovima rada, milioni završavaju kod privatnih agencija koje služe kao skupi posrednici.

Zato RO za borbu protiv korupcije Srbija centra postavlja pitanja na koja građani Vranja i Pančeva imaju pravo da dobiju odgovor: ko i po kojim kriterijumima odlučuje da isti ponuđači iznova dobijaju milionske poslove, zašto se poslovi iz osnovne delatnosti javnih preduzeća sistematski prepuštaju privatnim posrednicima i da li se ovakvim modelom svesno zaobilaze standardne procedure i zabrane zapošljavanja shodno zakonu o budžetskom sistemu?