U Srbiji je juče obeležen Dan državnosti. Reklo bi se, najveći praznik koji jedna država može da proslavi. I bilo bi zaista svečano, lepo i dostojanstveno da državnosti ima, konstatuje se u saopštenju Gradskog odbora Srbija Centar SRCE Leskovac.

I nadalje prenosimo saopštenje u celosti :

GrO Srbija centar Leskovac želi da priupita državni, a i gradski vrh: šta ste tačno slavili? Dajući sebi za pravo da parafraziramo akademika Ljubomira Simovića koji je rekao da Dan državnosti zvuči kao ironija, jer nema ni D od državnosti, ni U od ustava, ni P od prava i pravde, već je sve svedeno na dva slova: AV.

Država to sam ja! Ako smo se sveli na dva slova, zar nije možda primerenije da Dan državnosti obeležavamo 5. marta, kada je rođendan AV, nego što skrnavimo i Sretenje i sretenjski ustav?

Zar nije bolje da javno kažemo da živimo u privatnoj državi u kojoj su pokradeni izbori, u državi na koju međunarodna zajednica vrši pritisak što zbog pokradenih izbora, što zbog obećanog potpunog predavanja Kosova i Metohije. Sve to dok Srbija vodi sa 8:0.

Brojimo do 10. Tada je posao završen. Za to vreme se ponašamo kao velike sile za vreme hladnog rata: naoružavamo se, pretimo nevidljivom i bezimenom neprijatelju. Ceo svet pobeđujemo sabljama od papira. Šta smo tek od ove divne zemlje uradili? Šta smo uradili rekama? Kakav vazduh dišemo? Čije je smeće po našim šumama i rečnim koritima? Da li će se u Srbiji kopati litijum? Obećali su da neće, a sada? I kao da je malo nepočinstava, odlučili ste da je sasvim legitimno uhapsiti narodnog poslanika pred njegovom decom. Staviti mu lisice na ruke. Zbog „nereda“ u decembru. Od tada ga tražite. I ne možete da ga nađete. Ali ste zato pravi trenutak našli!

I zaista, šta ste tačno juče slavili?