LESKOVAC – Četrdesetoro učenika srednjih škola sa područja Školske uprave Leskovac otputovalo je za Prilep.
Druženje sa đacima srednjih škola iz ovog makedonskog grada organizovano je na poziv Dečje ambasade “Za svu decu sveta” iz Prilepa, u kojoj makedonska deca uče srpski jezik i kulturu, a uz podršku Ambasade Srbije u Skoplju i Ministarstva spoljnih poslova Srbije .
U okviru programa “Gradimo mostove prijateljstva” đaci škola iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga posetiće manastir Svetog Arhangela Mihaila, tvrđavu Kraljevića Marka, kulturno istorijske znamenitosti Prilepa i Kruševa kao i spomen kuću Tošeta Proeskog.
Troškove boravka finansira Dečja ambasada iz Prilepa a gradovi Leskovac i Vranje pružili su pomoć u organizovanju prevoza đaka.
(Kraj)ena
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Šta, a načelnik …, nije sa njima?
Da li je moguće da u svakom objavljenom članku morate prozivati nekog ko čak i nema veze sa tim člankom? Razumem ako se o njemu direktno radi, ali ovo je već smešno.
Pošto neki mehanički skroluju naniže samo da bi lupili comment, moraću malo da copy-paste-ujem delove teksta.
Poslednja rečenica: „Troškove boravka finansira Dečja ambasada iz Prilepa a gradovi Leskovac i Vranje pružili su pomoć u organizovanju prevoza đaka.“
„Druženje sa đacima srednjih škola iz ovog makedonskog grada organizovano je na poziv Dečje ambasade “Za svu decu sveta” iz Prilepa, u kojoj makedonska deca uče srpski jezik i kulturu, a uz podršku Ambasade Srbije u Skoplju i Ministarstva spoljnih poslova Srbije .“
„U okviru programa “Gradimo mostove prijateljstva”…“
Ispade da ja u komentaru objavih skoro ceo tekst članka, ali sem lepih stvari koje sam pročitao u tekstu ne neđoh da treba da se prozove neko. Ali dobro. Sitne smo duše.
Он и његов „К…..“ –
путују, али … и н к о г н и т о!!!
(мисија: „На тајном задатку“!)
Ко је одговоран за „случај“ –
недао Бог….!!!
Онај из Берана…?!
Па, њега је провалила обична грудо-слагачица…
(Мора да је врло, врло димензиона!)
Juče sam bio potrešen kad sam pročitao da je jedan mladi život izgubljen. Još više sam se potresao kad sam shvatio da ipak nije samo jedan, već više njih oko tog jednog.
Neko je pregazio devojku, mladu, na smrt, u Beogradu. Preminula je, na žalost njenu, njenih bližnjih, svih nas. Ali, sem nje sada strada i mladić koji je upravljao vozilom, kako bi to u policijskom saopštenju pisalo, jer je takođe u pitanju jedan mladi život, koji nije imao nameru, verujem nije sanjao da će ga tako nešto zadesiti. Sa njim danas pate i stradaju njegovi roditelji, ostali bližnji, svi mi svesni kakva se tradegedija dogodila.
Život je najvrednija stvar na svetu, pa zdravlje. Ništa vam novo nisam rekao, ako ne dodam da život treba ceniti, čuvati, a o zdravlju brinuti, dok ga imamo. Posle je kasno.
Mladost je divna, jer si zdrav, pun energije, možeš sve, jači si od svih i od života brži! Prelep osećaj!! Pa ko da uspori, ko da odloži užitak, ko da svede život na razumnu meru udisaja sa pola pluća, kad mladost traži sve, kad mladost može još, kad mladost ne pita za cenu, jer ne zna za strah, jer ne zna za gubitak voljenih, ne poznaje bolest, muku, nemoć, starost, brigu, boru, nesanicu. Ko da zaustavi sebe u punom letu, spusti krila, savije kičmu, kad se oseća carski, svetski, Božji osećaj.
Odgovor bi glasio-Mudrost!
Ali, mladost i mudrost nisu drugovi, oni ne hodaju ruku pod ruku, od mladosti do mudrosti put je preko najtvrđih zidina u koje mladi lupaju glavom, preko grešaka koje plaćaju preskupo oni, a sa njima i mi. Koliko mladih poznajete što ne bi trepnuli da opale, da puknu, planu, udare, bez milosti, svesti, savesti, morala,odgovornosti, za šta je potreban razum, koji nadolazi vremenom, sa godinama.
Danas smo okruženi i onima koji žele prava, hoće da život zgrabe s obe ruke, ali ne i odgovornost da prihvate. Sajber mladića i devojaka koji elektronski ratuju bez utemeljenja u životnom iskustvu, radnom stažu, minimumalnom obrazovanju, bez dovoljnog broja refentnih karakteristika takođe ima svuda, ko izgubljene duše. Mi smo krivi. Mi odrasli, jer smo ih prepustili sebi i ulici.
Draga deco, omladino naša, usporite, prikočite i kad ste u pravu, kada mi nismo, a vi zastanite da razmislite, pa se setite da je dovoljno divno što ste mladi i da život i zdravlje možete čuvati samo dok ih imate.
Grupi naše dece, želim sve najlepše na putovanju, da ih sreća prati, da nam dođu zdravi i podele sa nama prelepa iskustva koja budu stekli.
Učite deco, to je budućnost. Internet je samo sredstvo da pokažeš znanje, ali i obmaneš druge, kad nemaš šta da pokažeš.