Šta nas istorija španske groznice može naučiti o pandemiji korona virusa?

U ovom trenutku možda nije loše da se podsetimo istorije jedne druge, doduše, dosta opasnije pandemije koja je zatekla svet nespremnim početkom 20. veka. To je, naravno, španska groznica koja je u periodu od 1918. do 1920. bila odgovorna za smrt između 50 i 100 miliona ljudi. Ovaj grip je izazvao virus influence A H1N1 i procenjuje se da je njime bilo inficirano čak 27% populacije sveta. Šta možemo da naučimo iz istorije ove pandemije?

Kao i danas, vlasti pogođenih zemalja su prvobitno potcenjivale opasnost od širenja virusa. Budući da je u to vreme (1918) i dalje besneo Prvi svetski rat, zvaničnici Nemačke, SAD-a, Velike Britanije i Francuske cenzurisale su vesti o pandemiji kako ne bi urušili moral svojih vojnika. Španija, sa druge strane, nije učestvovala u ovom sukobu, pa su informacije o širenju gripa u ovoj zemlji slobodno objavljivane. Iz tog razloga je postojala iluzija da je Španija posebno teško pogođena ovim virusom gripa, zbog čega je bolest postala poznata kao španska groznica.

Španska groznica i korona u osnovi imaju respiratorne probleme i upalu pluća, izavanih sličnim virusom, samo što se od španske groznice umiralo za par sati od prvih simtpma, sa popucalim krvnim sudovima zbog napornog kašlja i sa izmenjenom, modrom bojom lica. Za razliku od korone, napadala je više mlade nego starije. Tri puta je obišla zemljinu kuglu i odjednom nestala kao da je nije ni bilo. Naučnici veruju da je preostalo stanovništvo postalo imuno

Zanimljivo je da španska groznica nije bila preterano ubojita zbog svojstva samog virusa, koji se nije puno razlikovao od ostalih virusa gripa. Visoku smrtnost zaraženih su, između ostalog, izazvali nehigijenski uslovi života, neuhranjenost stanovništva i prenatrpanost bolnica.

Pandemiju španske groznice je izazvao i povratak vojnika sa ratišta po završetku Prvog svetskog rata. Oni su doneli virus u mesta koja su tokom rata bila pošteđena strašne bolesti. Danas pak živimo u globalizovanom svetu u kome ljudi mogu stići iz jedne u drugu tačku relativno brzo, što svakako ne pogoduje ograničenju širenja korona virusa. Zbog toga nimalo ne čudi da su mnoge države defakto napravile karantin oko svoje teritorije i zabranile putovanja iz i u zemlju.

Mnogi se danas pitaju da li otkazivanje velikih manifestacija kao što su utakmice, koncerti i ulične parade ima smislu u situaciji kada je samo mali procenat zaraženih životno ugrožen? Primeri iz vremena španske groznice pokazuju da je otkazivanje svih manifestacija opravdano. Naime, zvaničnici Filadelfije su 1918. uprkos upozorenjima stručnjaka organizovali paradu podrške vojsci. Na ulicama se pojavilo 200.000 ljudi, a tri dana kasnije zdravstveni sistem grada je bio u kolapsu zbog broja novoobolelih

Pretpostavlja se da je epidemija, koju su prenosile ptice, izbila najpre u Kini, a zatim su je preneli kineski radnici koji su bili transportovani preko Kanade u Evropu. Istraživanje tima naučnika od 2005. godine, predvođenog Terensom Tampejem (Terrence Tumpey) iz CDC-a, pokazalo je da je virus iz 1918. bio “jedinstveni smrtonosni produkt prirode, evolucije i mešanja ljudi i životinja”.

od gripa. U istom periodu u Sent Luisu, s druge strane, škole, biblioteke i crkve su bile zatvorene i vlasti su zabranile svako okupljanje više od 20 ljudi. Kada se pandemija završila dve godine kasnije, Sent Luis je imao duplo manji udeo zaraženih osoba u ukupnom stanovništvu grada u odnosu na Filadelfiju.

Šta je onda lekcija koju možemo da naučimo iz iskustva španske groznice? Pa, prvo što treba da znamo je da zvanične cifre zaraženih značajno potcenjuju stvarnu izloženost ljudi korona virusu zbog činjenice da se testiranje odvija sporo. Iz tog razloga trebalo bi da preduzmemo zaštitne mere u svom životu i pre nego što je situacija zvanično postala katastrofalna. To znači da se samoizolujemo, često peremo ruke, ne pipamo lice rukama kada smo napolju, pokrijemo usta maramicom kada kijamo i ohrabrimo svoje najbliže da se drže ovih instrukcija. Jedino tako ćemo sprečiti širenje virusa i smanjiti smrtnost zbog posledica ove opake bolesti.

Izvor: Jugmedia/My Modern Met

Izvor naslovne slike: Otis Historical Archives, National Museum of Health and Medicine/CC BY

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Највећа и најбитнија лекција је вакцинација. Једино делотворна вакцина може да се носи са оваквим пошастима,све остало је игра на срећу. Наука је јасно рекла да једино вакцинација становништва гради колективни имунитет,све остало су нагађања и празноверовања неуких људи. Живела наука!

vaš komentar