Stanari zgrada kod Pepeljuge i formalno registrovali svoje udruženje “Zeleni ustanak”

Stanari zgrada koje okružuju parkić i igralište za decu kod “Pepeljuge” u Leskovcu su pre par dana i formalno registrovali svoje udruženje građana i to pod nazivom “Zeleni ustanak”.

Da podsetimo, stanari već skoro punih godinu dana pokušavaju da sačuvaju parkić i igralište za decu u svom naselju na kom je najavljena izgradnja višespratnice. Štaviše Odeljenje za urbanizam Gradske uprave je pre mesec i po dana potvrdilo Urbanistički projekat za jednu takvu izgradnju izgradnju i to pored svih pristiglih prigovora sa više strana, višenedeljnih okupljanja stanara tokom letnjih meseci kao i peticije sa preko 1500 potpisa da se isti odbaci do pronalaženja adekvatnog rešenja za čitavu urbanističku celinu prihvatljivog za sve strane, navodi se u saopštenju ovog Udruženja.

„Formalnim osnivanjem svog udruženja stanari žele da pojačaju ali i prošire svoje aktivnosti u cilju očuvanja ne samo parkića kod “Pepeljuge” već i drugih javnih zelenih površina kojima preti ista opasnost od investitorskog urbanizma odnosno betonizacije. Takođe, na svojoj internet prezentaciji www.zeleniustanak.rs navode da će pokretati i podržavati razne aktivnosti koje se tiču održivog razvoja, zaštite životne sredine, efikasnijeg upravljanja resursima i otpadom kao i društvenih promena koje bilo direktno ili indirektno utiču na sve prethodno“, dodaju.

Naglašavaju da su neprofitna organizacija jer smatraju da trka za profitom i zaštita životne sredine uglavnom ne idu jedno sa drugim. Usled ogromnog uticaja političkih odluka na životnu sredinu, i to uglavnom pogubnih, nisu baš u potpunosti apolitični. Odnosno, ne isključuju mogućnost podrške nekoj od postojećih opcija koja za njih pokaže dovoljan nivo zrelosti i iskrenosti za pitanja koja se tiču održivog razvoja.

Posebnu pažnju žele posvetiti jačanju svesti o značaju i zaštiti životne sredine kao i o dugoročnim posledicama ukoliko se svemu tome ne posveti dovoljno pažnje na vreme.

„Jer samo onaj ko je dovoljno svestan i značaja i posledica može preduzeti nešto konkretnije u cilju zažtite životne sredine u kojoj živi, što oni odlično znaju na osnovu svog iskustva na očuvanju parkića kod “Pepeljuge”, ističu.

Za početak javnosti žele skrenuti pažnju na neke osnovne krakteristike investitorskog urbanizma i na to kako ga prepoznati u svom okruženju obzirom da je isti sve više i više prisutan poslednjih godina.

Naime, investitorski urbanizam je način vođenja urbanističke politike odnosno planova tako da se uglavnom omogućava sprovođenje materijalnih interesa investitora, a na štetu javnog interesa i stvarnih potreba građana.

„Na primer, u Leskovcu koji po svojoj strukturi i položaju ima mogućnost da se razvija u širinu, to jest na novim prostorima gde je moguće izgraditi i adekvatnu infrastrukturu i odgovarajuće i neophodne prateće sadržaje neophodne za kvalitetan život u urbanom prostoru, u poslednjih nekoliko godina primetna je “invazija” na već zaokružene urbane celine, ali i potpuna promena koncepta stanovanja gde pojedinačne stambene objekte, zamenjuju višespratne zgrade za kolektivno stanovanje, čime se značajno povećava gustina naseljenosti, ali često i urušava kvalitet stanovanja u gradskom prostoru. Leskovac raste, ali se ne razvijaja adekvatno, već upravo suprotno, postaje mesto u kom se sve nekvalitetnije živi, naročito kada se ima u vidu da su klimatske promene koje ozbiljno pogađaju celu planetu, najizraženije upravo u gusto naseljenim gradskim sredinama. Posledica ovakvih promena i naglog, a često nedovoljno dobro planiranog rasta, su nedovoljna i neodgovarajuća infrastruktura za novonastale objekte i predviđen broj stanara u njima, počev od osnovnih komunalnih instalacija, poput vodovoda, grejanja, kanalizacije, pa do sada već izuzetno problematičnog na nivou celog grada, nedostatka javnih zelenih površina, parking prostora, vrtića, i slično. Investitorski urbanizam kao koncept radi isključivo u interesu povećanja profita investitora, bez osvrta na realne potrebe stanovništva. Investitorski urbanizam veoma snažno udara na javni prostor, pa tako umesto više prostora za boravak i kretanje ljudi, dobijamo sve uže trotoare ili čak ostajemo bez njih pa takav javni prostor zauzmu parking mesta koja se prodaju dok se pešaci bukvalno izbacuju na kolovoz. Umesto drveća i parkova dobijamo saksije na banderama ili improvizovano zelenilo u betonskim žardinjerama, koje ni približno ne može da vrši svoju neophodnu funkciju. Kada su zelene površine u pitanju, tu investitorski urbanizam takođe nastupa kao komercijalizator svake zelene površine koja zapravo predstavlja pluća grada i ima osnovnu funkciju prečišćavanja vazduha, smanjenja temperature, i generalno uticaja na psihofizičko stanje stanovnika urbanih sredina, pa se tako u parkovima planira izgradnja višespratnica odnosno betonizacija baš kao što je to slučaj u parkiću kod “Pepeljuge”. Umesto da budu usklađena sa prirodom i zelenim okruženjem, prave se veštačka i uglavnom skučena dečja igrališta. Posebna priča u celom ovom konceptu su objekti isključivo komercijalne namene, a pre svih razni tržni centri, kafane i slično za čiju izgradnju se obično građani ništa ne pitaju, a često im se i nasilno nameću, u netransparentnim postupcima donošenja odluka bez stvarnog učešća šire zajednice i stručne javnosti. Naravno misli se na stručnu javnost koja nije regrutovana iz redova političkih vladajućih struktura. U skladu sa takvom urbanističkom politikom, posmatrač sa strane bi zaključio da građani isključivo žele tržne centre, kafane, benzinske pumpe, a da im uopšte nisu potrebna igrališta za decu, parkovi, meke zelene površine, vrtići, kulturno zabavne ustanove i prostori, što je naravno potpuno u suprotnosti sa realnošću i stvarnim potrebama građana.

Zbog svega navedenog, neophodno je da stalno pratimo šta se dešava u našem okruženju, da insistiramo na standardima urbanog života koji su već ranije dostignuti, ne dozvoljavajući da se oni urušavaju u interesu privatnog profita, a na štetu građana i javnog interesa. Investitorski urbanizam kao i svaku drugu bolest ili opasnost bilo po životnu sredinu ili ljudski organizam poželjno je što pre otkriti, odnosno ako je iako moguće u svojoj ranoj fazi razvoja i to u generalnim urbanističkim i planovima generalne regulacije, jer se nakon donošenja i/ili prilagođavanja istih interesima investitora sve dalje radi po tim planovima višeg reda i na taj način samo izgleda da je u redu. Međutim, da bi građani lakše mogli da prate i učestvuju u realizaciji planova urbanističke politike neophodno je da se vrši pritisak na donosioce odluka, da se izmeni postojeća regulativa, a naročito u delu koji se odnosi na adekvatno učešće javnosti u donošenju odluka. Obzirom na brojne mahinacije u tom segmentu treba insistirati i na uvođenju prekršajne ili krivične odgovornosti za loše urbanističko planiranje i potvrdu planova na štetu građana. A ne kao u slučaju Urbanističkog projekta za parkić kod “Pepeljuge” čijom se potvrdom odgovorni nagrađuju i stimulišu da i dalje rade na štetu javnog interesa. Podsećamo da u Komisiji za planove na osnovu čijeg izveštaja je Odeljenje za urbanizam Gradske uprave i potvrdilo urbanistički projekat pored drugih članova sedi isti urbanista koji je i uradio taj urbanistički projekat za investitora. Pored tog školskog primera sukoba interesa isti taj urbanista je i 2015. godine bio na čelu Direkcije za urbanizam i izgradnju koja je prema Ugovoru o otuđenju neizgrađenog građevinskog zemljišta u javnoj svojini trebala poništiti Rešenje o otuđenju građevinskog zemljišta i baš to zemljište za koje je urbanistički projekat i izrađen i potvrđen vratiti Gradu. Odeljenju za urbanizam nije bilo ništa sumnjivo u svemu tome i pored mnogih pristiglih prigovora, već su naprotiv bez ikakvih problema potvrdili jedan takav urbanistički projekat. I zato dok se sve to ne izmeni, moramo se u svom postojećem okruženju i korišćenjem svih raspoloživih dozvoljenih sredstava boriti za zaštitu kvaliteta urbanog života, počev od stambene zajednice u svakoj zgradi/ulici, preko mesne zajednice (danas skoro potpuno skrajnute i degradirane institucije direktnog angažovanja i uticaja građana na lokalnu komunalnu i urbanističku politiku), do širih građanskih inicijativa koje će svojim delovanjem primorati javne službenike da svoj posao obavljaju u korist javnosti, a ne u korist uskog kruga investitora“, poručili su iz Udruženja

 

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Nadam se da su se konacno opametili i okrenuli ekologiji i da ce ocistiti deponiju koju oni sami stvaraju u najstrozem centru grada. A vlasnike parcele neka puste da grade i ulepsaju taj deo.

  • Koji su oni ili bilo ko druginda se organizuju i sprecavaju nekog da na svojoj zemlji gradi. Mojoj porodici su oduzeli plac da bi prosla ulica, pa sta treba da radimo, da stavimo rampu i zaustavimo saobracaj.

vaš komentar