Stari i sami, ostavljeni da grcaju u blatu

Jedini čovek koji se brine o svojim ostarelim komšijama koji žive u pretežno samačkim domaćinstvima u Oruglici, koja se nalazi svega desetak kilometara od administrativne linije sa Kosovom, zaglavio se automobilom juče u blatu, a stare i nemoćne komšije bile su primorane da ga izvlače iz kala.

Problem je u tome, tvrde ovi ljudi, što dok ih ne zaveje sneg, ovaj put, koji je jedini saobraćajni pravac do administrativne granice sa kosovom i graničnog punkta Policijske uprave Leskovac, niko ne održava.

“Otišao sam do grada da se snabdem namirnicama, da kupim nešto i za ove ljude, i u povratku se zaglavim u blatu. Da slučajno nisu bili na pogrebini na groblju, ne bi me ni primetili. Ostao bih tako zarobljen u blatu i u lažnim obećanjima svih predsedniak opština i gradonačelnika koji su još od vremena Gojka Veličkovića (nekadašnji predsednik opštine Leskovac – prim.nov) obećavali da će nam asfaltirati put koji je, gle čudom, valjda i strateški bitan za našu državu, ali niko da mrdne repom”, komentariše za juGmediu stanovnik Oruglice Milivoje Stanković.

Na desetine dopisa slato je nadležnim organima u leskovačkoj lokalnoj samoupravi, ministarstvu saobraćaja, pa i samoj Zorani Mihajlović, ali odgovora nigde

Pedesetak uglavnom samačkih i staračkih domaćinstava u Oruglici, Gagincu, Melovu, zaseoku Beštica, navikli su na teške uslove života, ali kada im taj put, koji ih jedini spaja sa ostatkom civilazicje bude ugrožen ili odsečen, to je kao da im je neko odsekao žilu kucavicu.

“Od Miroševca ovo selo deli čak 20 kilometara neasfaltiranog i jako lošeg puta koji je zimi često zavejan i neprohodan. Ali u jesen je strašno. Od blata ponekad ne može da se prođe ni džipom, a mi ovde imamo jednog nepokretnog starca, komšiju od 95 godina… Sami se čuvamo, šta ćemo”, komentariše Stanković.

U nezavidnom položaju su i Dragan Disić, Zoran i Radmila Disić, Roska Lazarević, Cveta Cvetković, Bosiljka Antanasijević, Zoran Antić…

“To su svi ovi ljudi koje vidite na snimku. Svi striji od 55 godina, mnogi od njih u penziji i žive sami. Deca ih posećuju kad mogu, ali su uglavnom osuđeni na to da brinu jedni o drugima”, ističe Ivan Stajić.

On je rodom iz Oruglice i na svom imanju ima zasade maline.

“Ima još dosta domaćinstava koja uzgajaju malinu, kojaj nam daje dve do tri tone godišnje. Zamislite kolika je muka dolaziti ovde i obrađivati je, a kamo li kada je transportujemo do prve hladnjače po ovakvom putu. Šta mislite, na šta taj plod liči?”, komentariše.

MLADI SE NE VRAĆAJU

Meštani sela su uglavnom starije strukture, mada ima i mladog radno aktivnog stanovništva kao i školske dece.

“Deca od 5-8 razreda svakodnevno idu u školu 6 kilometara udaljenu od sela u Razgojni i vraćaju se pešaka ili stopom. Srednjoškolska deca su prinuđena da se sele iz sela u grad kako bi mogla da nastave školovanje i tako zauvek napuštaju svoja domaćinstva. Radno sposobno stanovništvo odlazi takođe iz sela jer nije u mogućnosti da svakodnevno putuje”, navodi Zoran Perić, stanovnik ovog kraja.


U Javnom preduzeću “Direkcija za urbanizam i izgradnju” u Leskovcu, koje je zaduženo za održavanje ovog puta, kažu da će ponovo obići teren.

“Zamolio bih meštane da se strpe nekoliko dana jer u našoj ingerenciji je održavanje preko 500 kilometara puta na teritoriji celog grada, koja je jako razuđena. Inače, taj put do Oruglice, koji smo prošle godine sanirali, uništile su ‘Srbijašume’ eksploatacijom državnih šuma”, tvrdi direktor ovog preduzeća Novica Nikolić.

Dodaje da na toj relaciji reaguju kad god je to potrebno, uglavnom početkom i krajem godine, i to na zahteve meštana da on bude posipan.

Ipak, meštani ovog dela grada nisu u potpunosti zaboravljeni. Pre pet godina dobili su renoviranu zdravstvenu ambulantu  u kojoj pomoć lekara dobiji preko 350 meštana ovog sela i okolnih zaseoka, među kojima je i tridesetak dece.

Inače, Oruglica je od najbližeg asfalta udaljena čak 20 kilometara.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Treba biti realan i reci, da taj put nece nikada,ali nikada da se asfaltira…. Pola Grada je bez asfalta,a kamo li planinska sela sa 20 stanovnika starosti preko 70 godina… To je bolna realnost Srbije…. Za sve ostalo, pustite pink i hepi…

  • Za taj put su dobijena sredstva u vrema Žmigavca. Put je upsan u kartu puteva kao asvaltiran. Pitajte Žmigića – gde su pare, gde je asvalt?

vaš komentar