LESKOVAC – Na višem podijumu gospoda i dame sa šeširima, na nižem običan narod, na bilijarskom stolu deca. Svi gledaju film i grickaju semenke.

Ovo bi mogla da bude jedna od scena budućeg igranog i dokumentarnog filma “Slavujevo doba”, prvog filma koji bi oživeo Leskovc između dva svetska rata, industrijalizovanu varoš u kojoj se društveni i kulturni život delom odvijao u bioskopu “Slavuj”.

Producentska kuća „Intermedia network“ će 11. oktobra ove godine završiti dokumentarni film, a naredenog proleća će početi snimanje igranog filma čija će se radnja odvijati u nekadašnjem “Slavuju”, preko dana kafane, uveče – bioskop.

O prvom bioskopu na jugu Srbije, kojeg je 1920. godine otvorio solunski ratnik Dušan Stanković i predao ga sinu Dragutinu Dragi Slavuju, napisane su mnoge knjige, ali ga čak i mladi Leskovčani vezuju za jednu rečenicu: „Zabranjeno semke grickanje i na patos pljuvanje“.

Dragijeva ćerka Ljiljana Milenković i njegove unuke Tatjana i Dragana Pavlović kažu da je ta rečenica autentična. – Ali se ona decenijama dograđivala zbog čega sam bila ljuta – priča Ljiljana, najlmlađe od petoro dece Dragi Slavuja.

Tako se u knjizi “Bubnjara iz Slavujev Bioskop”, Save Dimitrijevića navodi da je bilo i upozorenja, poput, “zabranjeno onuđuvanje i za dupe faćanje”, a branilo se i psovanje i dobacivanje.

Bisokop “Slavuj” nalazio se u Ulici vojvode Putnika, današnjoj Svetozara Markovića, sokačetu sa dućanima i piljarama. Prizemna zgrada od 15 metara dužine i danas je na istom mestu, ali u njoj još od 1958. godine nema “Slavuja”.

Konfiskovan je zajedno sa nameštajem iz porodične kuće u dvorištu. Objekat je nedavno vraćen porodici. Iza žive Ljiljana i njene sestrčine, sa uspomenama na zlatno doba.

„U našu kafanu i naš bioskop je dolazila i sirotinja i gospoda, prestiža radi. Tu su se slivale vesti, rađala prijateljstva, pričalo se o politici i književnosti, igrao se bilijar i, iznad svega, tu su filmofili nalazili svoj kutak“, pričaju potomkinje, koje, kao i njihovi preci s ponosom nose nadimak – Slavujke.

Kao relikvije, čuva se ono što su plenitelji zaboravili – kinoprojektor, dve filmske rolne, aparatura marke „Krup“, gramofon i dve „Tonet“ stolice stare 100 godina, na kojima se sedelo u „Slavuju“.

„Scenaristi filma su sa nama proveli sate pričajući, a mi smo pokazivale fotografije i govorile ono što smo čule od mjake i bake“, pričaju sestre Pavlović.

Ljiljan Milenković Slavujka (1947) se ne seća bioskopa i publike, ali pamti bilijarski sto.

“Sa pet godina naučila sam igru i ta strast drži me i danas”, veli, a njene sestričine dodaju da i one nose gene slavnih predaka.

“Neke filmove gledamo i pet puta, srats za filmom je ogromna”, kažu.

Replika starog Leskovca

Deo filma biće snimljen u Leskovcu uz mogućnost da se izgradi mali filmski grad, neka vrsta replike starog Leskovca, koji bi ostao kao turistička atrakcija-

Centralni mesto imao bi nekadašnji bioskop „Slavuj“.

(Kraj) mil