Stari Leskovac i bioskop Slavuj na filmskom platnu

LESKOVAC – Na višem podijumu gospoda i dame sa šeširima, na nižem običan narod, na bilijarskom stolu deca. Svi gledaju film i grickaju semenke.

Ovo bi mogla da bude jedna od scena budućeg igranog i dokumentarnog filma “Slavujevo doba”, prvog filma koji bi oživeo Leskovc između dva svetska rata, industrijalizovanu varoš u kojoj se društveni i kulturni život delom odvijao u bioskopu “Slavuj”.

slavuj-bioskop-stari

 

Producentska kuća „Intermedia network“ će 11. oktobra ove godine završiti dokumentarni film, a naredenog proleća će početi snimanje igranog filma čija će se radnja odvijati u nekadašnjem “Slavuju”, preko dana kafane, uveče – bioskop.

O prvom bioskopu na jugu Srbije, kojeg je 1920. godine otvorio solunski ratnik Dušan Stanković i predao ga sinu Dragutinu Dragi Slavuju, napisane su mnoge knjige, ali ga čak i mladi Leskovčani vezuju za jednu rečenicu: „Zabranjeno semke grickanje i na patos pljuvanje“.

slavuj-bioskop-ljiljana-slavujka-slavujevo doba

Dragijeva ćerka Ljiljana Milenković i njegove unuke Tatjana i Dragana Pavlović kažu da je ta rečenica autentična. – Ali se ona decenijama dograđivala zbog čega sam bila ljuta – priča Ljiljana, najlmlađe od petoro dece Dragi Slavuja.

slavuj-osnivac slavuja

Tako se u knjizi “Bubnjara iz Slavujev Bioskop”, Save Dimitrijevića navodi da je bilo i upozorenja, poput, “zabranjeno onuđuvanje i za dupe faćanje”, a branilo se i psovanje i dobacivanje.

salvuj-supruga osnivaca bioskopa

Bisokop “Slavuj” nalazio se u Ulici vojvode Putnika, današnjoj Svetozara Markovića, sokačetu sa dućanima i piljarama. Prizemna zgrada od 15 metara dužine i danas je na istom mestu, ali u njoj još od 1958. godine nema “Slavuja”.

slavuj-bioskop-potomci-relikvije

Konfiskovan je zajedno sa nameštajem iz porodične kuće u dvorištu. Objekat je nedavno vraćen porodici. Iza žive Ljiljana i njene sestrčine, sa uspomenama na zlatno doba.

slavuj-gramofon

„U našu kafanu i naš bioskop je dolazila i sirotinja i gospoda, prestiža radi. Tu su se slivale vesti, rađala prijateljstva, pričalo se o politici i književnosti, igrao se bilijar i, iznad svega, tu su filmofili nalazili svoj kutak“, pričaju potomkinje, koje, kao i njihovi preci s ponosom nose nadimak – Slavujke.

Kao relikvije, čuva se ono što su plenitelji zaboravili – kinoprojektor, dve filmske rolne, aparatura marke „Krup“, gramofon i dve „Tonet“ stolice stare 100 godina, na kojima se sedelo u „Slavuju“.

„Scenaristi filma su sa nama proveli sate pričajući, a mi smo pokazivale fotografije i govorile ono što smo čule od mjake i bake“, pričaju sestre Pavlović.

Ljiljan Milenković Slavujka (1947) se ne seća bioskopa i publike, ali pamti bilijarski sto.

“Sa pet godina naučila sam igru i ta strast drži me i danas”, veli, a njene sestričine dodaju da i one nose gene slavnih predaka.

“Neke filmove gledamo i pet puta, srats za filmom je ogromna”, kažu.

Replika starog Leskovca

Deo filma biće snimljen u Leskovcu uz mogućnost da se izgradi mali filmski grad, neka vrsta replike starog Leskovca, koji bi ostao kao turistička atrakcija-

Centralni mesto imao bi nekadašnji bioskop „Slavuj“.

(Kraj) mil

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

5 komentara

  • Prelepa prica.

    Prava filmska. 🙂

    Molio bih redakciju da nas ako je ikako moguce, cesce pocasti slicnim tekstovima.

    Ima toga u Juznoj Srbiji, koliko dusa hoce. 🙂

  • Znam da će ovo što ću ovde napisati izazavati salve kritika , ali želim da kažem koju o ovom članku. Živim na selu ,i to 20-ak kilometara od Leskovca i iskreno želeo bih da se snimi film o mom zemljaku deda LJubi Mrtvaku . Bio zanimljiva ličnost i upoznao mnoge ljude iz vrha tadašnje vlasti , a sve preko lova. To što je prva filmska predstava održana u pomenutoj kafani i bioskopu “ Slavuj “ mene ne dotiče mnogo ,a mislim i većinu građana Opštine Leskovac koji su za isti vezani samo administracijom i po neki familijarno. Da me ne shvatite pogrešno , moj otac je ceo svoj radni vek radio u kulturi i dao veliki doprinos i nemam ništa prema istoriji i ovakvim projektima , ali u današnje vreme gde deca iz dnevnog boravka “ Duga “ potražuju sredstva koja su im odobrena po projektu od 1. 700. 000 din , a Opština daje 3.000.000 dinara za projekat snimanja filma o bioskopu , kosi se sa mojim moralnim načelima a i sa lokal-patrioskim iskreno.
    Kada su u II svetskom ratu predložili Čerčilu da se smanji budžet kuture za potrebe rata on ( Čerčil ) je odgovorio “ Zašto onda ratujemo , ako nemamo kulturu “ . Kad se smanjuju sredstav za “ Nišvil “ , i druge renomirane kuturne manifestacije , Opština Leskovac samoinicijativno opredeljuje ovolika sredstva za pomenuti projekat. Nisam protiv kulture , ali da je Skupština donela odluku (kao za skupljanje i odlaganje smeća , gde su došli i počeli da naplaćuju bez ugovora ), onda u redu . U danjašnje vreme gde svi traže smanjnje potrošnje mi se razbacujemo kao da smo u Emiratima . Toliko od mene , samo bez psovanja .

    • Lele, Stevo, u osinje gnezdo si dirnuo sa Ljubu mRtvaka 🙂 i to baš ovde gde su sve kulturnjaci navrćaju, sve „ljubimci“ Tonija Cetinjskog, Olivera Dragojevića, oni što naplakuju kad gledaju Zone Zamfirsko

  • Steva,Vam ga lepo objasni…

vaš komentar