Daleke 1879. godine u prostorijama nekadašnje zgrade bivšeg kajmakama Hasafa Pašagića na desnoj obali reke Veternice, u okolini današnje Osmospratnice, začulo se prvi put školsko zvono leskovačke Gimnazije.

Tadašnju Nižu gimnaziju sa dva razreda upisalo je 25 učenika da bi posle dve godine postala četvorogodišnja, a godine 1880. Hafis Panjagić se vraća iz Turske tražeći svoju kuću natrag, pa je Gimnazija izmeštena u drugu tursku kuću, u blizini današnje škole „Svetozar Marković“.

Godine 1907. otvorena je i Ženska gimnazija, a prvu godinu pohađale su 23 učenice

Jedanaest godina kasnije 22. septembra 1891. godine počelo je zidanje nove gimnazijske zgrade na mestu nekadašnjeg Šašit-pašinog saraja a današnjeg Sajma, i zidanje je završeno 1894. godine, kada je Leskovac dobio prvu i jedinu gimnazijsku zgradu podignutu u XIX veku u jugoistočnoj Srbiji.

Zgrada je bila toliko lepa da ju je, prema zapisima, dvorski fotograf Liciter slikao na otvaranju kako bi fotografije izložio na izložbi u Moskvi, ali na nažalost, tokom bombardovanja Leskovca 6. septembra 1944. godine, srušena je.

Ponovo je izgrađena 1948. godine, da bi 1962. godine ponela ime svog bivšeg učenika i narodnog heroja Stanimira Veljkovića-Zeleta, a od 2003. godine škola dobija novi naziv „Gimnazija“ koji nosi i danas.

U ovoj školi predavao je i slavni srpski pisac Radoje Domanović u školskoj 1896-1897 posle čega je, takođe, godinu dana službovao u vranjskoj Gimnaziji

Gimnazija, jedna od najstarijih škola koja je odolela ratovima, sukobima i vremenu, danas je škola koja je tokom svih ovih godina izrodila mnoge akademike, naučnike i doktore nauka, i danas je škola koja je proslavila svoj veliki praznik i jubilej 140 godina postojanja i trajanja u leskovačkom Narodnom pozorištu.

„Teško je rečima opisati osećanje ponosa i časti što vam se u godini jubileja Gimnazije obraćam sa ovog mesta. Sledeći tradiciju da se važni datumi u istoriji našeg grada ne zaboravljaju, mi danas obeležavamo veliki praznik jedne od najstarijih škola na jugu Srbije, 140 godina trajanja, rada i uspona Gimnazije u Leskovcu“, rekla je direktorka ove škole Dragana Cvetanović obraćajući se gostima na proslavi jubileja.

Na video snimku dole pogledajte šta je još Cvetanovićeva kazala o Gimnaziji.

Direktorka je u svom govoru poručila da nastavljaju dalje sigurnim, oprobanim putevima, ponosnim koracima sa uverenjem da ostavljaju dobru tekovinu i da će naraštaji koji idu za njima biti podstaknuti da urade još više i još bolje.

U ime grada Leskovca koji je proteklih nekoliko godina za sanaciju zgrade Gimnazije i njeno unutrašnje opremanje izdvojio 15 miliona dinara, goste je pozdravila gradska većnica za sport i kulturu Brankica Stamenković koja nije želela, kako je rekla, da priča samo o ciframa, jer je znanje možda skupo, ali je neznanje skuplje.

Svečanoj akademiji prisustvovali su predstavnici Ministarstva kulture, grada, direktori javnih ustanova, kolege, roditelji i učenici ove škole

„Leskovac je grad koga nijedan rat, nijedna okupacija nije odvratila od ideje od važnosti obrazovanja i učenja, baš kao ni Gimnaziju. To je škola koja je dala mnoga značajna imena, ne samo za naš grad već imena koja će se upisati u istoriju naše države. Nema instant učenja i obrazovanja, nema pogrešnog i brzog rada na sebi, nema tog citata koji je bolji od knjige, tome nas je učila Gimnazija do sada i to je njena misija za budućnost“, kazala je Stamenkovićeva.

Danas Gimnazija u Leskovcu obrazuje učenike u 32 odeljenja, društveno-jezički i prirodno-matematički smer.

Škola ima 32 učionice opšte namene, kabinete za fiziku, biologiju, računarstvo i informatiku i hemiju, biblioteku sa preko 11.000 naslova, medijateku, fiskulturnu salu, kabinete za strane jezike i zubnu ambulantu.

Za 140 godina ova škola, razvila se i izgradila u istinski duhovni centar na jugu Srbije.