Štednja u dinarima ili evrima – šta je isplativije

Svetsku nedelju štednje Srbija je dočekala sa ulozima od 13,5 milijardi evra. U poslednjih 10 godina porasla je i dinarska štednja – u domaćoj valuti na gotovo 90 milijardi dinara. Narodna banka Srbije saopštava da je dinarska štednja u poslednjih 10 godina u Srbiji povoljnija od štednje u evrima i da se za razliku od one u stranoj valuti ne oporezuje.

Kada je novčanik u pitanju, makar i od najboljeg prijatelja, poslednje što ćete saznati je njegovo stanje na računu. Ipak statistika otkriva – ove godine na štednju je položeno novih 526 miliona evra. U štednim bilansima i jedna novina. Pored dinara i evra, na računima je sada i 750 miliona dolara i 557 miliona švajcarskih franaka, piše RTS.

„Sada imamo i onaj momenat koji se preklapa, odnosno štednja je postojala, ali kamata je bila jako niska na štednju. I većina ljudi je investirala i investiciono kupovala nepokretnosti. Sada se trend zbog restriktivne monetarne politike okrenuo i stimuliše se štednja u svim oblicima, od gasa, energetike pa do one u bankama“, kaže Nino Stameski, direktor centra za stanovništvo Erste banke.

Stimulativna je kamata u bankama, kaže Stameski i navodi da će se  jedan deo tih investicija preusmeriti u štednju u narednih godinu, godinu i po dana.

Mesečni iznos srpskog štediše ove godine je 5.516 dinara. Neračunajući inflaciju, nešto je manji u odnosu na prethodnu godinu. Rezultati bi, kažu u međunarodnoj agenciji koja je sporvela istraživanje, bili bolji da nije inflacije.

„U Srbiji raste svest o važnosti štednje. Međutim inflacija koja se pojavila ne samo u Srbiji već svuda je uticala da se smanji štednja pa je i procenat onih koji smatraju da je situacija za štednju nepovoljnija. Povećan je i procenat štednje u kućnim sefovima na čak 32 procenta za kako kažu ne daj bože ali povećana je i štednja za na primer odlazak na godišnji odmor“, kaže Ansgar Loner, direktor agencije IMAS.

U Erste banci kažu da im je prosečan štedni ulog iznosio 20.500 vra i dva miliona peststo hiljada dinara. Imaju i savet – zbog povoljnije kamate i stabilnog kursa dinarska štednja je isplativija.

„Prema podacima NBS neka prosečna kamata nominalna na dinarsku štednju na period 12 mesecio iznosi 3,41 odsto dok je na oročenu deviznu štednju ona 1,6 odsto i ono što možemo da vidimo u odnosu na prethodnu godinu je da su kamatne stope udvostručene. Imaju tendenciju daljeg rasta što zbog povećanja referentne kamatne stope i pooštravanja mera Narodne banke“, kaže Nino Stameski.

Klijenti u Srbiji su svesni važnosti štednje, ali su otvoreni i za rizičnija ulaganja radi većeg prinosa. Čak četiri od pet građana smatra da treba potražiti alternativu štednji.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare