Iako je petnaestak uzgajivača autohtonih rasa domaćih životinja sa juga Srbije krajem prošle godine blagovremeno predalo zahteve za dobijanje subvencija niko od njih još uvek nije dobio tu državnu pomoć koja im sleduje, zbog čega su zapali u dugove a budućnost biznisa kojim se bave postala je neizvesna.

Ovo za  Danas priča Nenad Ordić, uzgajivač autohtonih rasa životinja iz sela Preobraženje iz okoline Vranja.

Ordić koji na svom imanju gaji krave buše, karakačanske ovce, brdske konje, balkanske dugodlake koze, balkanske magarce, ovce vitoroge žuje i kokoške rase kosovski pevač prijavio se krajem prošle godine za subvencije koje država dodeljuje uzgajivačima autohtonih rasa domaćih životinja.

Subvecije po jednom grlu su oko 200 evra

„Procedura je takva da je potrebno poslati zahtev za dobijanje subvencije u propisanom roku, što smo mi uzgajivači sa juga Srbije i učinili. Potom je nužno da nadležna inspekcija izvrši kontrolu na imanju uzgajivača, odnosno da se na terenu uveri da li on ispunjava uslove za dobijanje subvencije. Ako inspektor utvrdi da je zahtev validan stiče se uslov da dobijanje rešenja o dodeljivanju subvencije kako bi novac mogao da bude isplaćen. Ova inspekcija je trebalo da bude izvršena krajem prošle ili početkom ove godine. Problem je u tome što smo već ušli u osmi mesec 2022. a nijednom od uzgajivača sa područja juga Srbije, sem retkima za koje sumnjamo da su imali protekciju, kontrola životinja nije obavljena i samim tim subvencija još uvek nije dodeljena. Sa druge strane, prema informacijama koje imamo subvencije su isplaćene uzgajivačima sa područja centralne Srbije, primera radi Beograda, Požarevca, Valjeva, Kragujevca, Topole i tako dalje, ali istovremeno nadležni nisu našli za shodno da isto tako postupe kada je reč o nama uzgajivačima iz opština sa juga Srbije, odnosno u rubnih i najsiromašnijih delova naše zemlje. Po svemu sudeći razlog je taj što država nije obezbedila dovoljno sredstava za subvencije pa su one podeljene selektivno čime je počinjena diskriminacija nas uzgajivača sa juga gde ih nije dobio niko sem neznatnog broja onih koji su imali protekciju“, navodi sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, to što još uvek nisu dobili subvencije se fatalno odražava na uzgajivače sa juga Srbije jer su u dugovima “do guše”.

„Lišeni smo novčanih sredstava potrebnih za ishranu životinja a sa druge strane ne smemo da ih prodajemo jer su propozicije takve da bi u tom slučaju izgubili pravo na dobijanje subvencije. Pre neki dan sam bio u Crnoj Travi u selu Obradovce i iskreno sam se potresao kada su mi dva fakultetski obrazovana momka kazala da su jedva kupili 150 bala sena da prehrane životinje. Neki uzgajivači koji su izostankom subvencije ostali bez potrebnih finansijskih sredstava prosto su prinuđeni da prodaju po neku od životinja u svom vlasništvu kako bi pribavili novac neophodan za ishranu drugih koje gaje. Jednostavno, mi smo u veoma nezavisnom položaju, odnosno na samoj ivici opstanka kada je reč o poslu kojim se bavimo. Takođe, značajnom genetičkom resursu Srbije kakav su autohtone rase domaćih životinja, zbog neodgovornog ponašanja nadležnih u državi, neminovno preti nestanak – ističe Ordić.

Naš sagovornik dodaje da su se on i drugi uzgajivači sa juga Srbije u više navrata obraćali nadležnima u Upravi za agrarna plaćanja i da je odgovor koji dobijaju samo taj da su “zahtevi u obradi”.

Primarna proizvodnja

Ovaj problem nemaju poljoprivredni proizvođači ni na jugu Srbije jer se subvencije veoma brzo isplate po podnošenju zahteva, priča za Jugmediu Stevica Marković iz Brestovca kod Leskovca.

„Ali naše parcele na jugu su usitenjenje, a s obzirom da su subvencije 4.000 dinara po hektaru, sume nisu velike pa se brzo ispalte“, kaže ovaj poznati leskovački poljoprivredik koji obrađuje 2,5 hektara.

Ove goidne, smatra zbog izbora, subvencije su bile duplirane i isplaćene veoma rano. Dodaje da se i subvecije za osiguranje isplaćuju redovno.

„Sa stočarima je sutuacija drukčija jer za njih treba izdvojiti mnogo više novca. A ako je tačno da su po regionima pravili selekciju, onda je to veoma nekorektno prema siromašnim južnjacima“, zaključuje.