Film nikada ne može biti bolji od knjge, jer je knjiga drevni medij. Zato kažem da je scenario roman bez didaskalija i nižerazredna forma u odnosu na prozu, rekao je dramski i prozni pisac Dejan Stojiljković na konferenciji za medije koja je večeras održana povodom književnog susreta u Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“ u Leskovcu.

Dodao je da je književnost uvek iznad filmske umetnosti, jer knjiga postoji preko 2000 godina, a film nešto više od 100.

On je ocenio da se danas svako može nazvati piscem, jer tehnološko doba u kojem živimo, to „dozvoljava“. Takođe, neke društvene mreže, poput „Tik-toka“ omogućavaju da se mnogi mogu naći u ulozi reditelja, što i te kako devalvira književnu i filmsku scenu.

„Imamo blogove, zatim društvene mreže i neko tu može da okači roman u PDF-u, ništa ga ne košta i on za sebe kaže da je pisac. Mislim da je tehnološka revolucija doprinela tome“, istakao je Stojiljković.

Međutim, kao manu toga izdvojio je i to što dela koja pronalazimo na takvim mestima, često su nelektorisana, polupismena ili čak nepismena.

Kolumnista, scenarista i pisac Vladimir Kecmanović, dobitnik mnogobrojnih nagrada, poput „Andrićeve“ nagrade za priču „Ratne igre“, zatim „Branko Ćopić“ za delo „Feliks“, kao i priznanje „Dositejevo pero“ za doprinos srpskoj književnosti, naglasio je da sebe smatra isključivo piscem, jer je pisanje ozbiljna stvar, dok je rad na scenariju jednostavniji.

„Pisanje scenarija je jednostavnija stvar, posebno kada su serije u pitanju, podrazumeva jako veliki materijal i može biti prilično dosadno i nezanimljivo, ne zato što je komplikovano, već zato što je mnogo“, zaključio je Kecmanović.