Zubni kamenac je čvrsta naslaga na zubima, koja se sastoji od neorganskih od 70 do 90 posto i organskih materija. Nastaje taloženjem minerala iz pljuvačke u meke naslage na zubima ili takozvani dentalni plak, koji sadrži brojne mikroorganizme. Neki od tih mikroorganizama su uzročnici parodontopatije, kaže u razgovoru za Jugmediu stomatolog Danijela Antić iz Leskovca.

Brzina stvaranja i količina zubnog plaka i kamenca direktno zavisi od oralne higijene, pljuvačke i ishrane, pa ukoliko blagovremeno ne uklonimo meke naslage,odnosno ne operemo zube, one će „očvrsnuti“ taloženjem minerala i tako nastaje kamenac.

“U takvim uslovima dolazi do infekcije ruba desni koja postepeno prelazi u dublja potporna tkiva zuba.Smanjeno lučenje pljuvačke takođe uzrokuje manje spiranje ostatka hrane sa površina zuba i nagomilavanje naslaga. Konzumiranje kašaste hrane ima isti efekat”, objašnjava Danijela.

Boja kamenca može biti bela, žuta do tamno braon, pa je tako kamenac ispod nivoa desni je tamne boje, a iznad je svetlije boje.

Tamnija boja kamenca  ukazuje na starost naslaga, ali i na neke navike u ishrani. Tako, tamna gazirana pića i kašata obrađena hrana ili pušenje doprinose bojenju, odnosno stvaranju kamenca.

“Kašasta hrana, naročito sa ugljenim hidratima se lepi za zube.Naprotiv, za zube i desni je dobra čvrsta hrana,jer ima efekat samočišćenja. Ovo se posebno odnosi na stari hleb, sveže voće i povrće, na primer jabuke i šargarepa”,naglašava naša sagovornica.

Gde ima najviše kamenca

Kamenca najviše ima na unutrašnjim površinama donjih zuba i na spoljašnjim  gornjih kutnjaka, a može da se javi i na ostalim zubima, da  prekrije celu površinu ili  deo  zuba prema gingivi ili desni. Slojevito nastaje i hrapave je površine, što ga čini izuzetno prijemčivim za mikroorganizme.

Neke anatomske anomalije zuba(oblik, položaj zuba) mogu da utiču na brže stvaranje i nagomilavanje naslaga, ali i loše navike, kao što je disanje na usta, žvakanje samo na jednoj strani.

“Neadekvatne protetske nadoknade, karijesni zubi, kao i mehanička i hemijska oštećenja desni takođe omogućavaju taloženje naslaga”, dodaje Antićeva.

Nasleđe je bitan opšti faktor za nastanak parodontopatije

Naša sagovornica nam otkriva da mi nasleđujemo predispoziciju, ali nekim dobrim navikama kao što su redovna i pravilna oralna higijena i redovne posete stomatologu, možemo ublažiti ili prevenirati ovu podmuklu bolest.

Neke bolesti krvi i endokrinih žlezda kao što je dijabetes, mogu ubrzati tok parodontopatije.

Upala desni ili gingivitis, ukoliko se zapusti ili neadekvatno tretira, prelazi u parodontopatiju, koja podrazumeva stvaranje parodontalnih džepova.

Ovi džepovi su posledica zapaljenskih reakcija u koštanom i mekim tkivima oko korena zuba. Nastaje defekt ili džep između korena zuba i desni,pogodna sredina za zadržavanje ostataka hrane i mikroorganizama. Proces se produbljuje i u teminalnoj fazi dolazi do rasklaćenja zuba”, ističe Danijela.

Koliko puta uklanjati zubni kamenac

“Potrebno je uklanjati kamenac dva puta godišnje, a  kod nekih pacijenata i više puta. Kamenac se uklanja ultrazvučnim aparatom, a nakon toga se zubi ispoliraju. Na žalost, kod nas postoji verovanje da  uklanjanje kamenca rasklaćuje zube. To je apsolutno netačno”, tvrdi stomatolog Danijela Antić.

Ako se pacijent javi stomatologu sa uznapredovalom parodontopatijom i kamencem koji prekriva zube do sečivne ivice ili grizne površine, naravno da će se posle intervencije javiti rasklaćenje i osetljivost zuba.

Do toga dovodi kamenac koji „lažno“ drži zube, a ispod se odigravaju zapaljenskih procesi koji razgrađuju viličnu kost i meko tkivo oko korena zuba.

“Zato je najbolje redovno ukloniti kamenac, a pre svega redovno i pravilno održavati oralnu higijenu. U ovom slučaju intervencija je gotovo bezbolana”, preporučuje Antićeva.

Naglašava i da tokom ultrazvučnog uklanjanja kamenca i poliranja zuba može doći do blage demineralizacije gleđi i osetljivosti zuba, a da se nakon par sati ili nekoliko dana sve se vraća u normalu.

Zbog čega je još važno uklanjati zubne naslage

“Veoma je bitno redovno uklanjati naslage, ne samo iz estetskih razloga, već zbog očuvanja zdravlja zuba i usne duplje ali i zdravlja celog organizma. Naime, nelečena parodontopatija može da ugrozi i vitalne organe”, smatra Danijela.

Parodontopatija je podmukla bolest, vrlo neprimetno napreduje, uz blagu simptomatologiju, krvarenje desni prilikom pranja zuba, zadah, peckanje ili svrab desni,crvene i otečene desni, pojava razmaka između zuba.

Neretko se dešava da kod osoba koje nisu u mladosti imale problema sa karijesom, sa lepim, pravilno raspoređenim zubima odjednom dođe do njihovog rasklaćenja.

“Pušenje izuzetno šteti zdravlju desni i drugih potpornih tkiva zuba, pa je tok parodontopatije brži i agresivniji. Retko se desi da neko od pacijenata, iz ovih razloga, prestane da puši. Ali su rezultati impresivni. Naravno, uz redovnu oralnu higijenu i redovne posete stomatologu”, smatra Danijela.

Za kraj ovog razgovora Danijela nam otkriva da ono što pacijente posebno raduje nakon intervencije je gubitak zadaha koga stvaraju mikroorganizmi iz naslaga.