Kako da znam kada mi dolazi jefitina struja, pitanje je koje me muči evo već nekoliko dana. Majka i ja živimo od njene  skromne penzije, pa kuvamo uglavnom noću, a danju ponekad samo kafu. No ona mala sijalička na strujomeru koja je pokazivala jeftinu tarifu, više ne svetli.

Moje brige počele su kada onomad pola Leskovca nije imalo struju. Menjali se strujomere, pa tako zameniše i nama u Ulici Branka Radičevića. Nov, lep na oko.

No dođe veče i ja se u 22 sata nacrtam ispred njega i čekam da se upali crvena sijalica jer majka sve naseckala za jelo.

Nema, ne pali se ništa.

Pitam komšiju, kaže, rekli su da se ništa ne menja. Rizikujemo i spremimo ručak.

No ona sijalička mi celu noć ne da mira. I krenem da se raspitujem kod stručnijih i da i dalje analiziram novi blistavi digitalni strujomer.

Stoje tamo neki trouglići, zaista, T1 i T2, ali koji prikazuje jeftinu struju i zašto sijalica ne svetli na T1 ili T2?

Konsultujem internet, a tamo piše da je niža tarifa na T2, od 22-6 sati. Pitam majstora, kućnog prijatelja. Kaže da ne zna kako funkcionišu nova električna brojila te i sam mora da uči.

Prešaltujem se na ranije postavljen strujomer na banderi, u drugoj ulici. Možda tu svetli sijalička. Ali ne vidoh ništa ni T1 ni T2 jer su dobro izolovani.

Ipak me teši onaj majstor iz komšiluka. Kaže da se već sutradan posle našeg razgovra tačno u 9,55 i on „nacrtao“ pored strujomera i od T1 i T2, jedva uočljivih trouglića, nije skidao pogled.

„I video sam tačno u 22 kako se tarifa T1 prebacuje na T2“, priča, ali ne ume da objasni detalje.

Šta ću, poverovah mu, a da li će moje sumnje biti opravdane ili ne, videćemo na kraju meseca po računu, ako se do tada ne desi poskupljenje struje.

Ma neće! A Vi, kako ste? Štedite li struju?