Studija mlade naučnice iz Vlasotinca proglašena za najbolju na Međunarodnoj turističkoj konferenciji

Anđelina Marić Stanković je osnovnu školu i Gimnaziju „Stevan Jakovljević“ završila u Vlasotincu. Godine 2009. upisala se na studije geografije na Departmanu za geografiju Prirodno – matematičkog fakulteta u Nišu, gde je završila osnovne studije, a potom i master studije sa prosečnom ocenom 9,39. Godine 2016. je upisala doktorske studije na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti Geonauka, a na zahtev fakulteta, Veće naučnih oblasti građevinsko-urbanističkih nauka donelo je 25.9.2020. godine odluku o prihvatanju teme doktorske disertacije Anđeline Marić Stanković, pod nazivom „Turističke atrakcije u funkciji strukturiranja ponude Pčinjskog okruga“.

U zvanje istraživač-saradnik ona je izabrana 24.11.2021. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Nedavno је na Sedmoj turističkoj međunarodnoj naučnoj konferenciji u Vrnjačkoj Banji njen rad ocenjen sa najvišim ocenama u kategoriji mladih istraživača iz jugoistočne Evrope.

Objasnite Vašu posvećenost turizamu, odnosno kako ste se baš zainteresovali za tu delatnost?

Još u ranom detinjstvu često smo porodično putovali i posećivali turističke lokalitete i atrakcije širom Srbije. Tada se i spontano javila moja ljubav prema putovanjima i želja za upoznavanjem geografije prvenstveno naše zemlje. Kako sam postajala starija, tako se i povećavalo moje interesovanje za druge zemlje, kulture, običaje i tradiciju, te sam svaki slobodan trenutak koristila za putovanje, makar i na par dana. Ali pored toga, interesovao me je rad sa decom u školi. Iz tog razloga sam po završetku srednje škole upisala osnovne studije geografije na Departmanu za Geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Po završetku osnovnih studija, dalje nastavljam sa master studijama nakon čega stičem zvanje master geograf. Kako nakon mog diplomiranja nije bilo posla u prosveti, zaposlila sam se kao agent prodaje turističkih aranžmana.

Stečeno znanje na studijama, ali i iz ličnog iskustva proizišlog iz putovanja, vrlo brzo i lako sam se uklopila na tom poslu. Često sam bila angažovana kao turistički vodič na đačkim ekskurzijama, izletima, šoping turama, transferima turista tokom letnje sezone, što je meni pričinjavalo izuzetno zadovoljstvo da radim takav posao.

Vi ste istraživač-saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Kažite tačno šta je predmet Vašeg delovanja?

Ja sam istraživač-saradnik, odnosno u naučnom sam zvanju, ne u nastavnom. Trenutno radim u laboratoriji za solarnu energetiku, gde je predmet mog istraživanja uticaj klimatskih elemenata na određene oblike turizma tokom godine. Kako se klimatski uslovi menjaju sa promenom godišnjih doba i nadmorske visine, tako se i menja komfor turističkih aktivnosti. Izučavanjem klimatskih elemenata otkrivamo, koje su lokacije u kom godišnjem dobu prema merenjima temperature i vlažnosti vazduha, padavina i ostalih elemenata, najpovoljnije za čovekov organizam i razvoj, na primer zdravstvenog, lečilišnog, nautičkog, biciklističkog ili nekog drugog oblika turizma.

Možete li nešto više reći o Vašem radu, koji je nagrađen kao najbolji od ukupno 81 rada za jugoistočnu Evropu u kategoriji u kategoriji mladih istraživača?

Nagrađen rad pod nazivom „Material basis in the function of future tourist development of Pčinja district” („Materijalna osnova u funkciji budućeg turističkog razvoja Pčinjskog okruga”) je, u stvari, rad sa kojim sam učestvovala na Sedmoj turističkoj međunarodnoj naučnoj konferenciji u Vrnjačkoj banji u organizaciji Fakulteta za hotelijerstvo i turizam.

Radna tema Konferencije je bila „Budućnost turizma”, budući da je turistička privreda izuzetno osetljiva na krizu prouzrokovanu COVIDOM-19. Sa tim u vezi osnovna ideja Konferencije je bila da pruži uvid u aktuelne turističke probleme i prognozira trendove njenog budućeg razvoja. Od ukupno 81 rada iz jugoistočne Evrope, moj rad je ocenjen sa najvišim ocenama prema svim metodološkim parametrima istraživanja u kategoriji mladih istraživača, odnosno doktoranata od strane Research network on Resources Economics and Bioeconomy association (RebResNet). Rad sa kojim sam učestovala je deo istraživanja, koji je vezan za moju doktorsku tezu pod nazivom “Turističke atrakcije u funkciji strukturiranja ponude Pčinjskog okruga”.

Cilj ovog rada je bio predstavljanje postojećeg stanja turizma u Pčinjskom okrugu, počevši od smeštajnog kapaciteta, saobraćajne i turističke infrastrukture i turističkih organizacija kao nosicima turističkog marketinga i promocije.

Pošto živite u Vlasotincu, znamo da je to Jablanički okrug, zašto ste se bavili turizmom Pčinjskog okruga?

Da, živim u Vlasotincu, odnosno u Jablaničkom okrugu. Međutim, na Geografskom fakultetu u Beogradu gde sam doktorand, za proučavan prostor doktorske disertacije sa aspekta turizm adodeljen mi je Pčinjski okrug. Ne toliko stran i dalek. Pčinjski okrug je prostor sa izuzetnim prirodnim i antropogenim turističkim vrednostima. Ali, on je u potpunosti turistički marginalizovan i van masovnih turističkih tokova što je posledica nedovoljne i zastarele materijalne osnove. Iz tog razloga u mom radu je izvršena analiza materijalne osnove Pčinjskog okruga kako bi se dala osnova za dalja strateška planiranja turističkog razvoja. Pčinjski okrug ima veliki potencijal za razvoj više oblika turizma i to: sportsko-rekreativnog, planinskog, banjskog, lovno-ribolovnog, izletničkog, ekskurzionog i tranzitnog.

Ali, bez smeštajnih kapaciteta, razvijene turističke infra i suprastrukture nije moguć bilo kakav turistički razvoj, bez obzira na izuzetne turističke vrednosti. Ukoliko bi se u Pčinjski okrug izgradila nova materijalna osnova, turistički razvoj ovog prostora u budućnosti bi imao pozitivan tok.

Vlasotinčani se hvale „Vlasotinačkim morem“ i već sto godina se priča o turističkim potencijalu Vlasine, a svi znamo da to nije na zavidnom nivou. A kakve su šanse za razvoj turizma u Vlasotincu?

Na moju veliku žalost, Vlasotince i uopšte Jablanički okrug, ima sličnu sudbinu kao i Pčinjski okrug. Jeste da Vlasotince ima „Vlasotinačko more“, ali je ono turistički aktivno dva meseca u godini. Za ozbiljnu turističku ponudu mesta, neophodno je formirati takav turistički sadržaj , u zavisnosti od sezone, koji bi privlačio turiste tokom cele godine. Važno je prepoznati, a zatim promovisati one turističke atrakcije koje bi turistima i široj javnosti bile nove, interesantne, ali u isto vreme dostupne. Vlasotince ima dobar turistički potencijal osim rečnog. Istakla bih na primer vino i vlasotinačko vinogorje.

Formiranje vinskih mapa sa vinarijama, brošura o vinskim podrumima i njihovoj ponudi, obezbeđivanje degustacije vina, organizovanje turističkih poseta vinarijama i upoznavanje sa procesom pravljenja vina, pa možda i uključivanje turista u berbu grožđa, bila bi jedna posebna turistička draž. Zatim brdsko-planinski tereni opštine Vlasotince su izuzetno pogodni za biciklistički i ciklo turizam koji u poslednjih nekoliko godina dobija na svev ećem značaju. Opština Vlasotince se nalazi na Evropskom biciklističkom koridoru EuroVelo No11, koji je uključen u sve evropske biciklističke mreže, ali malo ko to zna. Uređivanje staza sa pratećom biciklističkom signalizacijom, formiranje biciklističkog centra, izrađivanje mapa biciklističkih ruta povećalo bi i značaj ovog oblika turizma, ali bi i privukao strane učesnike i turiste.

Ovo su samo neke od smernica kako bi se turistički potencijal Vlasotinca i njegove okoline podigao na viši nivo, čime bi on postao prepoznatljiva turistička destinacija. Trenutno sa kolegama radimo na pripremi monografije o turističkim potencijalima Vlasinske mikroregije u kojoj opširnije ističemo više oblika turizma ovog kraja.

Kakvi su Vam planovi za budućnost? Možda neka poruka mladima? 

Budućnost je neizvesna i lako se menjaju planovi. Izvesno je da imam porodicu, ćerkicu Ljubicu koja raste i kojoj sam potrebna za lepo i srećno detinjstvo. Iskreno, iz ugla posmatranja kao majka, želim da moja Ljubica bude ponosna na mene, da zna da joj je mama bila žena borаc za svoje dečije snove. I uspela sam u tome, oslanjajući se samo i isključivo na svoj rad, trud i upornost. A što se profesionalnog razvoja tiče, nikako ne odustajem od svoje karijere. Još kao mala sam zacrtala neke svoje ciljeve, odredila put kojim želim da idem i čini mi se da uspešno idem njime. To bi bila i moja poruka mladima da slede svoj put, svoje ciljeve i ideale, da ne odustaju ni kada naiđu na veliku prepreku. Biće ih dosta, ali sve se prevaziđe.

Takođe poručujem mladima da se obrazuju i edukuju najpre zbog sebe, a onda i zbog lične satisfakcije, karijere, pa i dobre pozicije u društvu. Savremena žena mora da se trudi da ostvari sebe na više planova i kao majka, kao supruga, žena sa porodicom, ali i kao karijerista, zašto da ne.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare