Tačno 21 dan, sa praznicima i vikendima, trajao je zimski školski raspust, a do njegovog produžetka nije došlo iako se ta mogućnost razmatrala zbog više prisutnih sezonskih ili stalnih virusa.

„Mislim da je to ispravna odluka jer virusi se množe iz dana u dan pa, ako sledimo takvu situaciju, onda bi trebalo sve da zatvorimo“, priča mi juče prijatelj pedijatar iz Leskovca sa zavidnim godinama radnog staža.

Sutra će škole ponovo da bruje od dečjih glasova, a tome se posebno raduju osnovci, čujem od svojih unuka i njihovih drugova. No, takođe primećujem strahove njihovih roditelja od širenja zaraza.

“A samo što smo ozdravili“, kaže mlada majka i nastavlja priču o sopstvenom padu imuniteta, i konstantnoj kijavici, bolu u glru i povremnoj temperturi.

I zaista, gde nam ode taj imunitet posle onolikih vakcina protiv korone i vakcina protiv sezonskog gripa?

„To je neprekidna vrteška od korone pa nadalje i moramo da se naviknemo da ćemo stalno biti bolesni, prehlađeni, imati temperature, groznice, glavobolje, odnosno, neprestano biti u stanju prehlađenosti“, objašnjava pedijatar, a od njegovih reči sinusi mi se još više zatvaraju.

No, ja ga opet vraćam školi i starijima, mojim vršnjacima, koji ionako imaju slabiji imunitet od mlađih i pride prateće hronične bolesti.

„Pitanje nije za mene, ali se sećam da su u mom detinjstvu bili veoma intenzivi gripovi i sećam se slučajeva umiranja tokom tih gripova“.

I ovde stavljam tačku jer mi se javlja mučnina u želucu, uz komentar da se ja ne sećam. Ne govorim mu istinu. Sećam se.

No, radujmo se. Sutra je novi dan, školsko zvono će se ponovo čuti, neko će se dobiti peticu, drugi plakati zbog dvojke. Ali, to je život.

Idemo dalje u inat svim sadašnjim i budućim virusima!