Od kako je utemeljeno savremeno društvo, taj poslednji dan, nedelja, sinonim je za odmor. Mnogi pamte i bolja vremena, za mnoge je to bio vikend. Ima onih koji i dalje u njemu uživaju – cela dva dana – kako to lepo zvuči. Za onaj veći broj, i nedelja je izgubila draž.

Borba za profitom, borba za monopolom – odnela je svoj danak  – plaćaju ga radnici. Nedelje su postale radne. Ne samo kroz dane koje rade. Sada su bitni i minuti, sekunde. I ne samo vreme, rad mora biti iscrljujući, mora se dati sve i odmah. Ubitačan tempo koji je usput razvio mnoge grane medicine.

Nedelja nije samo služila za odmor, nedelja je bila stožer familijarnosti. Nedeljni ručak,  seća li se neko njega? Tada su se dešavale skoro sve velike kulturne manifestacije. Bilo je dovoljno. Taj jedan dan, dovoljno da se povrati duša i bude spremna za nove izazove.

Za mušku populaciju, nedelja je bila svetkovina sporta. Utakmica se odigra, pa prepričava radnim danima – uz mašine, na cigaret pauzama, na putu do posla. Moglo se lakše disati, moglo se kroz ono malo što se stekne, biti srećan. Srećan – izraz koji je danas luksuz i za one trule bogataše.

Ubrzano trošenje ljudi, motivisalo je i industriju zabave da razbije nedeljni monopol. Ta mala inekcija adrenalina, falila je ljudima svakog dana. Bila je nedovoljna, špricamo se nekoliko puta dnevno. Imamo neprekidna dešavanja svega i svačega. Od filmskih blokbastera do velikih derbija – jutro, podne, veče – konstantno.

U ona bolja vremena, tokom jedne sezone NFL-a, Bert Bel (Bert Bell) je rekao čuvenu rečenicu “on any given Sunday, any team in the NFL can beat any other team”. Prevedeno na srpski – koliko god da su male šanse, koliko god da je ekipa u lošoj formi, u nedelju, kada se igra kolo, može da pobedi i šampiona. Ne postoje garancije. Ipak, tema neće biti američki fudbal – doduše neću menjati kontinent – drvene palice koje nose huligani ne služe da se njima lome glave. Treba udariti lopticu, što dalje, i juriti da se osvoji baza. Bejzbol.

Jedan od mojih omiljenih reditelja, osvedočeni prijatelj našeg naroda, Oliver Stoun (Oliver Stone), napravio je remek delo “Svaka Božja Nedelja”. Film koji je u potpunosti doneo – u dnevne sobe i bioskopske sale – dešavanja u jednom bejzbol klubu. Sav sjaj i bedu, svu dramatiku, od vlasnika kluba do ekonoma, preslikano i snimljeno. Savršeno.

Moram priznati da mi je promakao u prvom udaru, redak slučaj, propustio sam ga kad je izašao. Ne sećam se tačno kad, ali odgledao sam ga na TV programu. Utisak još uvek traje.

Glumačka ekipa vrlo šarenolika, uklopljena na pravi način, sa sadašnje distance fenomenalna. Tri izgrađena imena – Al Paćino (Al Pacino), Džejms Vuds (James Woods) i neko ko je slikom krasio jednu kolumnu na Jugmedii, Denis Kvejd (Dennis Quaid). Pored njih, zvezde u usponu – Džejmi Fox (Jamie Foxx) i Kamerun Dijaz (Cameron Diaz).

U centru filma – Majami Šejkersi. Klub koji ostaje bez glavne zvezde i sav teret pada na momka koji ne deluje kao neko ko je dorastao zadatku. Vodi ih slavni trener na zalasku karijere. Pokušava da spoji nespojivo, boreći se ne samo sa igračima, dešavanjima izvan tima, već i sa svojim demonima. Trener koji je imao sve, i sve to uspeo da prospe, trener koji bez obzira na život u jednom takvom mehaničkom okruženju – brojkama –  potpunom prilagođavanju na njega, pokazuje slabosti, pokazuje da je samo – čovek. To samo na kraju mu pravi dobitnu formulu, to samo ujedinjuje ceo tim, to samo donosi jedan od najboljih motivacionih govora viđenih u svetu sedme umetnosti.

Na poluvremenu utakmice, dobro poznat zapečen glas, blago promukao (ne, nije u pitanju Ceca), reči kao izašle iz širom otvorenih očiju, unele su duh u momke koji su bili na ivici ponora. Pognute glave brzo su se transformisale u pobedničke poklike. Da, govor koji je pokazao da zajedništvo vredi više od ičega. Možete imati skoro sve i da to skoro ne bude dovoljno. Ako nemate slogu i ako se ne osećate voljenim, skoro da nemate ništa. Imate li to “malo”, nebo je granica. Any Given Sunday.

Teško je nemati nedelju, teško je živeti bez nje. Mučenje. Sve blagodeti sveta kada bi stavili u jedan dan, a opet nas ispraznili iznutra, šta će nam. Šta će nam sve ostalo, ako nemamo snage da damo ljubav drugima. Dajte ljudima nedelje, dajte im odmor, da bi oni mogli da vam vrate. Izgubićete nešto sigurno, izgubiti, ali dobiti porodicu. A ona nosi mnogo više od običnog pazara, ona nosi i kada ne ide, ona gradi i kada vas drugi ruše. Vratite nedelje, vratite nedelje – verujte u ljude.

(kraj)