Gojaznost je i  Srbiji približno ista kao i u drugim, pre svega zapadnim zemljama, a prekomerne telesne mase nisu pošteđena ni deca”, kaže za Jugmediu doktor Nebojša Dimitrijević iz Opšte bolnice Leskovac, subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi.

Dimitrijević objašnjava da su razlozi ovoj pojavi upravo u promeni tradicionalnog načina ishrane i upotrebi brze hrane i povećanom unosu koncetrovanih šećera.

“Zdrava ishrana podrazumeva unos raznovrsnih namirnica u umerenim kolicinama u skladu sa dnevnim energetskim potrebama organizma, a dnevne  potrebe zavise od pola, godina i fizicke aktivnosti”, ističe doktor.

Podseća da preporuke Svetske zdravstvene organizacije jesu da treba pratiti svoju piramidu zdrave ishrane gde najviše treba da budu zastupljeni ugljeni hidrati i to od 50 do 55 posto u ishrani, 10 do 15 posto povrće, 10 do 15  voće, isto toliko  mesa i ribe do 10 posto, mleka i mlečnih proizvoda i najviše do 5 posto  masti.

Crni hleb, belo meso

“Od ugljenih hidrata u ishrani treba da budu najviše zastupljene žitarice i to od celog zrna, tu mislim pre svega,na crni, integralni, raženi ili kukuruzni hleb. Meso jesti belo pileće ili ćureće, a izbegavati crvena. Ribu konzumirati 2 do 3 puta nedeljno, plavu morsku i to losos, oslić, škarpinu, sardine, a izbegavati rečnu masnu, kao što je šaran ili som”, savetuje naš sagovornik.

U proteklim decenijama u Srbiji je došlo do promene načina ishrane, pa je tako tradicionalan, koji podrazumeva ishranu onim što u sezoni na tom podnevlju uspeva, zamenjen unosom hrane visoke energetske, a male nutritivne vrednosti, saopštava nam nacionalni institut “Batut“

On dodaje da mleko i mlečne proizvode treba konzumirati svakodnevno, ali one sa što manje mlečne masti i nedeljno do 4 jaja.

Poželjno je, kaže Dimitrijević, povremeno uzimati i svinjsku mast i maslac u manjim količinama.

“Način spremanja hrane je bitan. Tako uvek treba jesti bareno ili kuvano, a maksimalno izbegavati prženje i pohovanje”, naglašava Dimtrijević.

Dimitrijević je izričit da deca koja su u rastu i razvoju ne bi smela da poste, jer uvek treba da piju punomasno mleko i da trudnice kao i deca ne smeju biti vegetarijanci.

“Dnevno treba uzimati prosečno 5 obroka, od toga 2 užine  i nikako ne smemo zaboraviti fizičku aktivnost i to najmanje 45 minuta ubrzanog hoda do znojenja najmanje 2 do 4 puta nedeljno”, zaključuje Dimitrijević.

O pravilnoj ishrani razgovarali smo smo i sa subspecijalistom ishrane doktorkom Gordanom Dolić, koja nam je ispričala da svoj stav o ishrani nauka menja onako kako se menjaju uslovi života savremenog čoveka.

“Ipak, u osnovnom principu zadržala je davno potvrđenu ulogu unosa ugljenih hidrata, proteina, masti i drugih makro i mikro nutritijenata , kao što je gvožđe , magnezijum i slično, neophodnih za dobro zdravlje”, priča doktorka.

Zaključak doktorke Dolić je da kontinentalna pripadnost, tradicionalno nasleđe, starost ljudi, njihove individualne radne obaveze i navike, verska pripadnost i sve drugo mora da se poštuje ako želimo da se preporuke usvoje i ugrađuju u svest ljudi.