Sve više mladih pčelara u hanskoj opštini, posvećeni izradi proizvoda od meda za inostrane kupce

Među pčelarima u opštini Vladičin Han najviše je mladih, između 20 i 40 godina starosti i čine 60 odsto članstva. Između 10 i 15 odsto su od 40 do 60 godina starosti a ostalo – penzioneri, podaci su Udruženja „Medena“ iz ove opštine. Najmlađi pčelar u opštini Vladičin Han ima samo 18 godina i oko 25 košnica, to je Danijel Mladenović iz Sela Brestovo, dok je najstariji u osamdesetoj deceniji života Arsenije Igić.

Udruženje „Medena“ ima i žene pčelare, njih dvadesetak, ali doduše, retko se time same bave, već imaju pomoć porodice. Jedna od vlasnica poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi pčelarstvom je Tatjana Stevanović iz Stubla, a još jedna od retkih žena pčelara, koja je sama decenijama održavala pčelinja društva je medicinska sestra u penziji, Danka Dodić.

Pčelarstvo jeste unosna grana poljoprivrede, ali za mnoge to nije posao. To je prvenstveno ljubav prema ovim vrednim životinjicama, čiji je opstanak ugrožen ljudskim nemarom. Iskazanu brigu prema njima, one vraćaju bogato, te tako od te uzajamne pažnje mnoge porodice su preživele i preživljavaju ova teška vremena, reči su kojima ukratko možemo sažeti priču o pčelarima u hanskoj opštini, prema pričanju predsednika udruženja „Medena“ Ivana Nikolića.
Iako mlad čovek, Ivan u ovom poslu već ima bogato iskustvo i 37 društava u selu Beliševo.

„Ova godina biće teška za pčelare. Imali smo veoma kišovito proleće i deo leta, što je nepovoljno uticalo na ispašu. Procene su da će ovogodišnji prinos biti oko pet kilograma meda po košnici, pa možda i manje. Poređenja radi, prošle godine je prosek bio tri puta veći a 2018. Čak smo imali i 20 kilograma po košnici,“ kaže Nikolić.

Međutim, za pčelare loša godina nije ništa novo, već je postalo praksa. Svako od njih, uglavnom sopstvenim ulaganjem, mora da prevaziđe ovakve nedaće, nastavi sa negom pčelinjih društava i nada se dobroj godini jer, retko se desi da nekoliko uzastopnih bude berićetno.

„Pčelarstvo iziskuje mnogo finansijskih ulaganja, ali i fizičkog rada, da bi održao postignuto i unapredio uzgoj. Jeste zahtevno, ali uz poštovanje svih mera na zaštiti od bolesti i prihrani, može biti i isplativo. Desetak pčelara sa područja naše opštine, isključivo žive od toga. Oni imaju oko 1.000 košnica . Među njima, četvorica su sa po više od 100 društava i proizvode propolis, matičnu mleč kao i matice a tri pčelara izrađuju kozmetičke preparate na bazi meda. Dva pčelara su se dokazala i u pripremi melema na bazi meda i lekovitog bilja. Članovi udruženja ovu poslaticu i lek, kao i proizvode od meda, traženih na evropskom tržištu, plasiraju preko Saveza pčelarskih organizacija Srbije, što predstavlja veliku pomoć u unovčavanju njihovog truda i rada. SPOS nam pomaže još i pri edukaciji, organizovanjem seminara,“
rekao je Nikolić.

OVOGODIŠNJI PRINOS TRI PUTA MANJI NEGO LANE

Ove godine cena kilograma će biti pet evra a prošle je to bilo za 50 centi manje. Godišnje hanski pčelari Savezu pčelarskih organizacija Srbije isporuče oko 300 kg meda, a izvesne količine prodaju na malo, poznanicima ili na pijaci.

Ova cifra nam govori da je godišnja proizvodnja još uvek na niskom nivou, iako za pčelarenje u tom kraju
postoje povoljni uslovi – velike površine šuma i livada.

Nikolić napominje da bi za održivost pčelarstva po glavi stanovnika trebalo da budu dve košnice, dok je u opštini Vladičin Han taj odnos tek trećina po stanovniku. Za povećanje broja košnica, potrebna su velika ulaganja. Pomoć dobijaju od države kroz subvenciju od 720 dinara po društvu i povraćaj od 60 odsto uloženih sredstava za kupovinu opreme.

Dodaje da imaju dobru saradnju i sa lokalnom samoupravom, ali da uvek ima mesta za poboljšanje i da nedostaju ulaganja kroz kupovinu opreme i više sredstava za obnavljanje pčelinjih zajednica i nabavku novih.

A da bi se ulaganja u pčelarstvo višestruko isplatila, ne samo finansijski već i kroz benefite za samu prirodu i opstanak ljudskog društva, govori podatak da je sve više mladih koji se time bave.

„Skoro svi pčelari su posvećeni i voćarstvu. Oni bi trebalo da budu primer svim vlasnicima voćnjaka, jer ne koriste hemikalije koje izazivaju pomor pčela. Oni koji to rade trebalo bi da znaju da kada ne bude pčela, neće biti ni voćaka a ni ljudi. Ove godine zbog korone mnogi voćari su propustili hemijsko tretiranje, pa nije ni bilo većeg uginuća. Međutim, pre dve godine u Prekodolcu kod Vladičinog Hana stradalo je 30 košnica, u Stublu 20… Dokazivanje i procedura za naknadu štete su komplikovani, pa najčešće pčelari i ne pokreću ništa. Mi, kao udruženje pridružili smo se akiji „Sačuvajmo pčele“ i u svakoj mesnoj zajednici postavili smo plakate, kako bi podigli svest ljudi o značaju pčela za celokupnu prirodu, ali se ukorenjene navike teško menjaju,“ objašnjava Nikolić.

PU „Medena“ sada ima 44 člana, od nekadašnjih 90 iz 2014. godine, kada ih je bilo najviše. Udruženje beleži tendenciju opadanja onih koji im se priključuju a problem je najčešće visoki iznos članarine, od oko 5.000 dinara.

Preko SPOS-a je registrovano oko 4.700 košnica sa područja hanske opštine, ili oko 130 aktivnih proizvođača meda.

U toj opštini postoji još jedno mini udruženje, „Stubal Morava“, u selu Stubal, ali neki pčelari su članovi i udruženja van te opštine.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar