Nadležne gradske službe, komunalna preduzeća, pa i sami građani, moraju da budu više uključeni u očuvanju životne sredine na putu ka Evropksoj uniji, zbog čega će uz pomoć stručnjaka iz Švedske i Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) biti izrađen Plan upravljanja otpadom grada Leskovca.

Danas je, naime, u Leskovcu potpisan Memorandum o saradnji između SKGO, koju je zastupao Đorđe Staničić, generalni sekretar, i grada Leskovca, koga je zastupao gradonačelnik Goran Cvetanović, u prisustvu gostiju iz Švedske, koji će pružati savetodavnu pomoć. Memorandum se odnosi na program podrške lokalnim samoupravama na putu pridruživanja Evropskoj uniji.

Podrška SKGO će trajati 23 meseca, do septembra 2020. godine

„Cilj programa je saradnja gradske administracije i jačanje komunalnih kapaciteta za pružanje usluga pre svega u oblasti zaštite životne sredine i biće usmeren ka izradi lokalnog plana za upravljanje otpadom. SKGO će pomoći gradu u upravljenju otpadom pre svega

Leskovac će napraviti sopstveni tim

pružanjem tehničke podrške u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou, angažovanjem lokalnog tima i spoljinih saradnika, dok će Leskovac takođe formirati tim za saradnju sa SKGO za sprovođenje aktivnosti predviđene planom“, objasnio je gradonačelnik Cvetanović.

Novina je i to, kako je naglasila Jana Pavlović ispred SKGO, da će u plan biti uključeni i građani i pre njegove implementacije.

„Fokus i novina jeste i uključivanje građana, nevladinog sektora, mada je tu Leskovac dosta uradio. Prethodni plan vam je bio jako dobro razvijen, ipak, gledaćemo da to unapredimo u smislu komunikacije sa građanima, da ih oslušnete, da ih pitate, koliko mogu da nam pomognu čak i pre izrade plana“, kazala je Pavlovićeva.

Od 2013.godine grad Leskovac je sa Odeljenjem za zaštitu životne sredine, komunalnim preduzećima, komunalnom policijom i građanima očistio preko 300 divljih deponija, odnosno, 3.200 tona otpada

Izrada lokalnih planova je druga faza projekta Podrška srpskim lokalnim samoupravama na putu ka Evropskoj uniji, a realizuje se uz podršku Asocijacije gradova i regiona Švedske, jedne od zemalja koja ima njabolji sistem u Evropi kada je u pitanju zaštita životne sredine i najrazvijeniju lokalnu samoupravu u Evropi, koja pretežni deo ukupnih budžetskih sredstava troši na lokalu, zato što su mnoge nadležnosti date upravo lokalnim samoupravama, istako je Đorđe Staničić.

„To je nešto što ćemo mi stvoriti kao društvo i zemlja, ali za to su potrebni mnogo veći resursi i verujem da ćemo sa Švedskom i drugim zemljama i oganizacijama koje rade u Srbiji uspeti da se veštine, znaja, i opremljenost podignu na mnogo viši nivo“, dodao je.

Građani moraju da znaju za šta plaćaju takse

Staničić je podsetio da je Srbija potpisnica Povelje o lokalnoj samoupravi te da je ona ratifikovana u srpskom parlamentu, sem jednog dela.

“Projekat podržava uprave naše zemlje dok pregovaramo o poglavlju 27, da pokažemo da imamo puno interesovanja za zaštitu životne sredine. To je najskuplje pregovaračko poglavlje. Krenulo se sa procenama od 11 stiglo se do 15 milijardi evra da bi se stvari uradile kako se to očekuje od nas, ali da bismo došli dotle potrebni su ovakvi paketi mera“, kazao je.

O samom projektu, ali i o načinu kako Švedska štiti svoju životnu sredinu i upravlja komunalnim otpadom, govorio je gost iz Švedske Tomas Nilund, direktor Regionalnog udruženja koje upravlja otpadom u pet lokalnih samouprava i koji dva dana boravi u Leskovcu sa Peleom Halbergom, šefom Odeljenja za upravljanje otpadom u gradu Revle.Ovo udruženje u Srbiji radi od 2012.godine.

„Ovde smo kao savetnici, da podelimo iskustva što se tiče upravjanje otpada i temama zaštite životne sredine i da pružimo tehničku podršku. Drago mi je što je naša saradnja do sada plodonosna i što su pozitivna iskustva sa jučerašnjeg sastanka. Želim da istaknem da Švedska ima vodeću poziciju u svetu što što se tiče održivosti upravljanjem modernih sistema otpadom, tako da smo mi tu da damo neke predloge, razmenimo iskustva, a nismo tu zbog pritiska“, kazao je Nilund.

Novinare je zanimalo kolika je kazna u Švedskoj za bacanje smeća na ulicu, na šta je on kazao da je 80 evra, ali dodao da takvih pojava ima i u gradu iz koga dolazi i da se još radi na edukovanju službi i stanovništva.

Takođe je naglasio prednost odvajanja i sortiranja otpada u samom domaćinstvu, budući da se na taj način plaćaju manji računi, a što se tiče situacije u Leskovcu on je kazao da je bio prijatno iznenađen ovdašnjom regionalnom deponijom smeća, „što je obećavajuće za budućnost“.