Žene, bre, žene! Noću k’d legnete s’s muževi š’pkajte im na uvo: ’Za Tošku da glasaš, govorio je na mitinzima Todor Toša Tonić iz Leskovca 

Advokat i narodni poslanik između dva svetska rata Todor -Toška Tonić davno nije među živima, ali se i danas u Leskovcu prepričavaju njegove predizborne govorancije, koje su zabeležili savremenici, predstavljajući ga kao kozera, demagoga, lakrdijaša i političkog prevtljivca.

Tonić je tri puta bio biran za narodnog poslanika vladajuće radikalske stranke. Njegovoj slavi doprinelo je i to što je govorio izvornim, leskovačkim žargonom.

Za sebe je govorio da je “tatko na narod”.

O njegovoj političkoj nedoslednosti govori i odnos prema ženama, koje u to vreme nisu imale pravo glasa.

“Žene, bre, žene! Ružičke i karanfilčiki, lepotinjo naša, molim vas i preklinjem, pomagajte. Noću, k’d legnete s’s muževi, k“d se meškoljite i milujete š’pkajte im na uvo: ’Za Tošku da glasaš, za Tošku da glasaš. A k“d me izabarev, ja ima da ve uznosim i voznosim k”ko Parakeva, pa i tam, u Skupštinu, da se zauzmem za vas, da si i vi dobijete pravo da mož da glasate!”.

Na drugom skupu Toška je ženama osporavao prava glasa.

“Ete, braćo, i t’j ne belaj snajde. I žene traživ da gim se dadne nekakav ravnopravnos’ i pravo da glasav. Ej, zalupajke nijedne, zar ne vidiv da i mi čoveci, s’s mustaći i arslani, nemamo nikakvu fajdu od toj, koj ne pa što pituje, koj ne zarezuje! Tej maznoglavke i trepetljike ne znajev toj”.

Radničku klasu Todor je ubeđivao da mu ne treba mandat i da Skupštinu hoće upravo zbog njih.

“Braćo, ‘oću da me izaberete, pa ja da otidem tamo u Skupštinu , da počnem da rovem i cvilim, da vrisnem k’ko Damnjanov zelenko, da vikam i da se čepatim – svi da čujev i svi da razberev i da znajev da vi se pomogne”, govorio je Toška.

Javljao mu se Pašić u snu.

Znao je da svaku situaciju okrene u svoju korist. Dok je Nikola Pašić bio živ, pozivao se na njega, a kada je umro, glasače je ubeđivao da mi se baja javlja u sbu i pozdravlja baš njegove glasače.

Sebi je pripisivao zaslugu što je čuveni voz “Orijent ekspres” jedno vreme stajao na leskovačkoj stanici, a kada mu nije polazilo za rukom da spreči zaposlenje političkog rivala u državnu službu, prvi bi mu čestitao i pri tom smislio laž.

“Goleme muke sam imaja dok nesi dobija ovoj mesto”, lagao je Toške, ubeđujući zbunjenog službenog da je namerno agitovao protiv njega kako bi izazvao suprotan efekat “kude onija gore”.

Sebe je opisivao kao glavatog, zubatog i grlatog, ali se hvalio da ima mozak i za devet banovina i da je uvek uz vlast jer “bolje je s’s bogati i rogati nego li s’s šugavo zajci”, govorio je pozivajući Leskovčane da glasaju za vladajuće radikale.

“Oni su se, braćo, zalebili, oni su se nagumali, pune gim kase o džepovi i s’g ako uzimav, po malko uzimav. A ako izaberete onija golje i šušumige – lele, bre, pa oni ima da ni oguliv”, govorio je Toška, a zabeležio Dobrivoje Kapisazović.

BRČKAJ SE, LENKE, U PLIĆAK

Svojoj ženi Lenki, koja je sa bogatijim leskovačkim damama letovala na Jadranskom moru, Toška je posao:
“S’lte ći te molim, slatka moja Lenke! K’d se banjaš u toj naše slano more, ne idi daleko od obali…Ne idu u duboko, molim te, zašto kude tebe su sve uložene knjižice! Brčkaj se tuj, pod kraj, uz obalu, znaš da u duboko ima virovi, a ima i grčovi”.