Da bismo se vratili normalnom životu, čemu težimo svi, i mladi ljudi i stariji, potrebno je za što kraće vreme sprovesti obimniju vakcinaciju. Bilo bi idealno da u narednih mesec do dva vakcinišemo tri do tri i po miliona ljudi i da na taj način steknemo uslove za kolektivni imunitet, kaže u intervjuu za Blic epidemiolog Branislav Tiodorović.

Brojevi lagano padaju, bašte su otvorene… Kako se sada ponašati?

Stiže nam pravo proleće, što će biti izazov za narod koji je stalno pod nekim merama. S jedne strane, to može da bude dobra stvar iz psihičkog ugla, a s druge strane, ne smemo zaboraviti da još uvek moramo da poštujemo mere. Ljudi moraju da cirkulišu i funkcionišu, ali opet treba naglasiti da mi još uvek nismo stekli uslove za opuštanje.
Podaci za Beograd, Niš, Novi Sad govore da se smanjuje broj pozitivnih, to je dobra tendencija, ali da li će tako biti i dalje, videćemo, sve zavisi od našeg ponašanja. Dakle, vakcinacija, mere, poštovanje mera u baštama kafića…
Sigurno da imamo više pozitivnih od onih koji se jave, jer postoje ljudi koji nemaju simptome ili su lakši, pa ne odu lekaru, a usput nekoga možda i zaraze. Dakle, dok ne steknemo kolektivni imunitet bar do 70 odsto, ne smemo se opustiti nikako i treba naglasiti da je nama potrebna kolektivna odgovornost.

Koji je to broj koji čekamo da bismo mogli da odahnemo?

Bilo bi dobro da smanjimo broj zaraženih na dvocifren broj, ali daleko smo od toga. Tek onda bismo mogli da kažemo da smo stali na crtu ovoj bolesti. S druge strane, potrebno je smanjiti hospitalizaciju, a prema podacima sa kojima trenutno raspolažemo, bolnice primaju više nego što otpuste, svi očekujemo da će do kraja sledeće nedelje taj broj počne da opada.

Prvi cilj koji sam ja pominjao je da broj padne makar ispod 1.000. To bi moralo da bude poštovanje svih mera čak i ako se budu neki kapaciteti otvorili, kao što su tržni centri, ili restorani, kafane, kafići, moramo biti svesni da moraju strogo da se poštuju mere.

Vakcinacija se odvija solidno, da li ćemo uskoro i mi moći da slavimo kao Izraelci?

Za tako nešto potreban je obim vakcinacije i kolektivni imunitet koji bi bio najmanje 60 do 70 odsto. Ne možemo još uvek da živimo kao Izraelci ili Britanci. Neki nas kritikuju povodom mera, mi imamo mere, nije problem u tome. Možda smo mi iz određenih razloga imali na kraće vremenske periode, a trebalo je u kontinuitetu 14 dana.

Da li to znači da smo balansirali između zdravlja i ekonomije, ili postoji još nešto?

Ne bih sveo na balans. Naš narod se posle popuštanja mera uvek ponašao opuštenije, u Nemačkoj ide normalno, jer oni su bili duže u oštrijim merama, razlika je i u našem mentalitetu. Bilo je kritika da mere nisu bile pravovremene, da nisu bile potpune, možda je bilo nekih poteza, ali činjenice govore nešto drugo.

Čak i oni koji kritikuju ne bi mogli da ih sprovedu jer ljudi moraju da žive, prihoduju, a najlakše je sedeti i kritikovati. S druge strane, pa i ovi koji su sprovodili neke oštrije mere nisu postigli neke rezultate. Mi smo nametali nešto što je stanovništvo shvatalo kao pritisak, pozivali smo stalno na poštovanje mera, a glavni problem u merama nisu one same po sebi, nego poštovanje, nadzor i kontrola.