Tkanje kao umetnost i preživljavanje

LESKOVAC – Dizajner tekstila bez zaposlenja Snežana Nikolić Stanković odlučila je da svoju kretivnost i veštinu spoji u ručnom tkanju.

Osmišljava i izrađuje šalove, kape, pončoe u svom stanu od pedesetak kvadrata jer je to jedini način da sa porodicom preživi ali i da kao umetnik „diše punim plućima“.
Sumorna priča o propasti tekstilne industrije u nekadašnjem „srpskom Mančesteru“ svima je dobro poznata. Leskovac u prošlom veku imao sve što je potrebno da se od niti vune dobije odelo. Grad je živeo od sajmova na kojima su dolazili izlagači i kreatori iz celog sveta. Ali, od uspomena se ne živi pa entuzijasti među kojima je i Snežana čuvaju to poslednje sećanje na tekstilnu industriju.

Snežana nas je upozorila da ne želi da ova priča ima socijalni prizvuk, iako su i ona i suprug sa malim detetom bez posla, jer je ipak reč o umetnosti i stvaranju.

Umetnost je moja strast i trebao je da bude i životni poziv. Ne mogu do kraja života da žalim za tim da se od umetnosti ipak ne može živeti. Imala sam svoju galeriju, bavila se slikanjem, ali došla su zla vremena. Imali smo tkanje kao predmet i tako sam došla na ideju da nabavim razboj, priča Snežana koja je razboj postavila u dnevnoj sobi. Stan od pedesetak kvadrata su njen atelje i radionica.

Tkanje je težak zanat. Tri dana je potrebno samo za pripremu a onda još toliko da se recimo istka jedan pončo.

Ipak, meni je najvažnija kreativnost i kako osmisliti i uklopiti boju, teksturu vunice, model. Svaki komad koji istkam je unikat. I ne samo to. Nikada ne sedam za razbojem kada sma neraspoložena ili nervozna. Imam osećaj da bi tako prenela negativnu energiju onome koji će nositi to na sebi. Znam da mnogi kažu da ih smiruje kada stvaraju ali ja nisam od tih. Može me umiriti šetnja ili molitva ali nikako ne mogu stvarati ako nisam pozitivna, kaže Snežana.

Snežana priznaje da najviše posla ima zimi. Uspe da proda po dvadesetak pončoa tokom zime. Pored Leskovca kupaca ima i iz Niša, Novog Sada. Suprug se trudi da osmisli marketing preko društvenih mreža jer nemaju mogućnosti da se na drugi način predstave tržištu.

Predratni leskovački industrijalci ali i direktori tekstilnih fabrika u vreme obnove sredinom prošlog veka bili bi poraženi činjenicom da se danas u ovom gradu ali i Srbiji ne može nabaviti kvalitetna vunica. Snežana nabavlja makedonsku a neke specijalne joj donesu prijatelji iz inostranstva.

Trudim se da predmeti budu ne samo umetnički vredni već i da koristim kvalitetan materijal, kaže Snežana koja je zadovoljna što je barem razboj nabavila u Leskovcu a izradio ga je Zoran Brdar.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

vaš komentar