LESKOVAC –Deca su dar od boga i roditelji su dužni da se snalaze kako znaju i umeju, a ne da čekaju milost od države, pričaju Aleksandra i Miloš Kostić, mladi roditelji trojki iz leskovačkog sela Guberevac.

Dvoipogodišnja Lara i njena braća Luka i Vasilije jedine su leskovačke trojke koje su u poslednjih pet godina začete i došle na svet prirodnim putem.

Troje prelepih, zdravih i nestašnih mališana rođeno je u siromašnoj seoskoj porodici bez imanja i bez stalnih prihoda. Njihovi roditelji žive sa svojim roditeljima u istoj kući, sa bakom Suzanom i dekom Draganom. Aleksandra se nedavno zaposlila u fabrici „Falke“, ali još nije primila prvu platu, a Miloš i Dragan povremeno rade na građevinama.  Ali Kostići se ne žale.

Deca dar od boga

„Deca su dar od boga i roditelji su dužni da se snalaze kako znaju i umeju, a ne da čakaju milost od držvae. Sem dečjeg dodatka, mi ništa drugo nismo dobili, ali u pomoć priskaču naši prijatelji. Šalju nam garderobu iz inostranstva, a za hranu se snalazimo. Za njih mora da ima. Osim toga, uključimo maštu i spojimo je sa vrednim  i spretnim rukama „ priča mladi par u toploj dnevnoj sobi u kojoj se sve vrti oko nestašne dece.

Prošli su Nova godina i Božić. Ispod male ukićene jekle, s kojom se igraju mališani, nema paketića. Štedelo se, pričaju ukućani. Nasred sobe – tobogan.

Njihova mama Aleksandra i otac Miloš Kostić, baka Suzana i deka Dragan mogli su da izdvoje samo tih 8.500 dinara za svoje mališane.

„Umesto paketića, odlučili smo se za praktičnu stvar, za tobogan sa koga ne silaze. Paketići sa slatkišima se pojedu, a ova igračka poslužiće do narednog Božića- Uspeli da sakupimo samo 8.000 dinara i kupili tobogan“,  objašnjava Aleksandra.

Ali, to nije sve. Mališani su od tate i dete dobili i trocikli i sanke, napravljene u kućnoj radionici.

 Trocikl i sanke iz kućne radionice

„Trocikl smo napravili od točkova velikog bicikla i točkova poni bickla, a za klupicu i gvože smo se snašli. Ni dinar nas nije koštao materijal. Bukvalno se ne skidaju od njega i po ceo dan su napolju“, objašnjava tata Miloš.

Čim je pao prvi sneg, deka Dragan je ušao u improvizovanu radionicu i od starog gvožđa sklepao sanke, pa su one dodatni razlog da deca ostanu napolju.

Ipak, troje dece nije ostalo i bez paketića jer su pritekli u pomoć i Alkesandrini roditelji, komšije i prijatelji.

Ni podizanje dece ovde ne predstavlja problem jer se živi u zajedničkom domaćinstvu.

„Sloga kuću gradi. Mlade žene ne vole da žive sa svekrvom i svekrom, ali ja mislim da je odrastanje dece i sa babom i dedom mnogo zdravije, a za roditelje je velika pomoć. U poslednjih godinu dana uspeli smo da podignemo i novu kuću u kojoj će svako dete imati svoju sobu. Ne znam kada ćemo je završiti. Uzdam se u onu narodnu da kada počne kuća da se zida i bog pomaže“, rezonuje mlada žena.

Leskovačke trojke su atrakcija u Guberevcu, ali u Leskovcu gde povremeno prošetaju po lepom vremenu.

Imaćemo još jedno dete

„Prilaze nam ljudi, pomiluju decu, a potom usledi obavezno pitanje: Kako izdražavate? Meni je sve to čudno. Ne mogu da shvatim da mladi čekaju prvo da nađu posao pa tek onda da rađaju. Kada malo poodrastu, kada mogu sami o sebi da brinu, imaćemo još jedno dete, a dotle će Miloš valjda naći neki stalni posao“, planira Aleksandra.

Guberevac, bogato leskovačko selo je na pola puta između Leskovca i Vlasotinca, opštine čije je rukovodstvo ponudilo besplatan boravak u vrtiću za dece Kostića. Ali roditelji se nećkaju jer im Vlasotince nije usput.

„Volela bih kada bi takvu ponudu dobila iz leskovačkih vrtića, kada pođem na posao da ih povedem, da se igraju sa drugom decom“, objašnjava Aleksandra.

Trojke u Leskovcu, začete prirodnim putem,  rođene su 1986., zatim 2008., pa 2010. i trojke Kostića 2013. godine.

(Kraj)mil
Ovaj tekst realizovan je u sklopu projekta “Da se rode vrate na jug“ koji je finansijski pomoglo Ministarstvo kulture i infromisanja