Neobični traktor, star 55 godina, koji vuče kamp kućicu, sa zastavom Poljske koja se vijori na njemu, obišao je ceo svet zajedno sa porodicom Obalek iz Poljske koja je izabrala neobičan način za put oko sveta.

Marcin i njegova supruga Monika su na ovom proputovanju punih 15 godina, iza njih je pređenih preko 40.000 kilometara, a trenutno su sa svojim ćerkicama gosti Ivana Stojiljkovića u Gonjoj Jajini nadomak Leskovca.

Na poslednju neobičnu avanturu krenuli su iz poljskog grada Poznanja, u međuvremenu proputovali su kroz Mađarsku, Sloveniju i Hrvatsku, a iz Bosne i Hercegovine došli do Srbije odakle će kroz Makedoniju pravo u Grčku.

„Ovde se osećamo kao kod svoje kuće, samo što je lepše sunce, sve je zelenije i imate bolje vino i rakiju“, zapaža Marcin koji je na svoje prvo putovanje krenuo pre 15 godina kada je pokrenuo projekat „Traktorijada Ursusom na put oko sveta“ i u proteklom periodu prošao više ruta svim kontinentima, od Južne Amerike do Australije.

Ovog puta su rešili da u obilazak povedu i svoje dve ćerkice.

„Obe već znaju da voze traktor. A putovanja kroz sve ove zemlje i upoznavanje različitih kultura su im najbolja životna škola, nešto što nikada neće naučiti u đačkim klupama“, navodi ovaj Poljak, koji je po struci poljoprivredni inženjer, ali trenutno svuda po svetu drži predavanja o prevenciji i borbi protiv bolesti zavisnosti.

Jedan od ciljeva njihovih putovanja je i promocija Poljske kulture i njihove tehnologije. Takođe imaju jako veliku zelju da ostvare poslovnu saradnju među dvema državama. Imaju jako dobre kontakte u oblasti poljuprivrede i misle da imamo dobar potencijal za saradnju. Trenutno promovišu veoma modernu tehnologiju za navodnjavanje ARTAGRO-HYDROGELS.

„Ono što nas je prijatno iznenadilo nije vaša gostoljubivost, na koju smo navikli, već to što na svakom ulasku i graničnom prelazu u Srbiju piše na velikim tablama „Dobro nam došli“ i „Dođite nam ponovo“. To je meni bilo interesantno jer u drugim zemljama takvih poruka nema“, priča nam Marcinova supruga Monika, profesionalni fotograf, novinar, a sa njihovih putovanja objavljuje članke u poljskim novinama.

Oblakovi putuju prosečnom brzinom od oko 30 kilometara na sat, a njihova pojava redovno izaziva iznenađenje gde god se pojave, a najviše se iznenade policajci, koji ih često zaustavljaju. Svoj „muzejski primerak“ traktora su već poslali za Grčku, odakle će nazad u Poljsku, a u Srbiji planiraju da se zadrže još neko vreme.

„Zato što se, ponavljam, ovde osećamo kao kod kuće. Sličan jezik, slovenska krv i isti problemi koji nas zbližavaju, te se bolje razumemo. I kod nas kao i kod vas vlada veliko nezadovoljstvo, veliki protesti koji nisu vidljivi na javnom servisu koji je pod kontrolom vlasti, iste vesti, isti scenario. Uvek između i na udaru velikih sila, i Srbi i Poljaci, sa sličnom istorijom… Jedino sa Srbima se razumemo na svim nivoima“, kaže kroz osmeh Marcin.

Kada je u Gornjoj Jajini video da skoro svaka kuća poseduje traktor, došao je na ideju da u Leskovcu možda sledeće godine organizuje Traktorijadu.

„Takve manifestacije takođe zbližavaju ljude, a i povod su za zdrav i dobar biznis. Da li je to moguće da se organizuje, ali tako da zaobiđemo lokalne vlasti?“, pita nas Marcin koji vidno baš i ne voli političare.

Beg od neoliberalnog kapitalizma kojeg, kako sam kaže, prezire našao je u traktoru, koji jeste star, ali za koji poseduje sve validne dozvole i papire i koji redovno održava uz asistenciju mehaničara Ričarda Đera, s kojim vezu održava putem mobilnog telefona.

„Ako je neki ozbiljni kvar, konsultujem se s njim i on po zvuku motora traktora, kojeg čuje preko telefona, može tačno utvrditi kvar i potom mi javi kako da ga popravim“, kaže Obalek.

Obalekovi su, zaključuju, avanturisti kojima ova neobična putovanja jednostavno daju smisao njihovim životima.

“Ja sam bio presrećan kada sam ovde video rode. Rode su zaštitni znak Poljske i kod nas  se zaista velika pažnja pridaje njihovoj zaštiti. Nisam znao da ih u Srbiji ima u tolikom broju”, dodaje Marcin gledajući u gnezdo nadomak dvorišta u kojem smo vodili ovaj razgovor.

Obalekovi, i pored hiljade pređenih kilometara, ne osećaju umor, puni su pozitivne energije, spremaju se za nove avanture i ne odustaju od namere da u gradu na Veternici već sledeće godine organizuju prvu Traktorijadu.

“Jer smo ovde stekli prave prijatelje i upoznali prave domaćine”, zaključuje ova neobična porodica.