Nikako ne bi bilo dobro da ovaj tekst ostane bez komentara. I neće. Prvo velika zahvalnost Jugmedii što je pesmu iznela na svetlost dana i što ima dušu za sve. Pesma je pravi dragulj a imajući u vidu stanje u ovoj sredini i pravo otkrovenje. Verujem da sličnih dragulja i bisera ima još ali su negde na osami uvereni da nisu potrebni uz bojazan da će možda biti gurnuti u stranu u ovom galimatijasu i poplavi neukusa, šunda i kiča. Jesmo li otupeli na stvaralaštvo i prave vrednosti? Zašto sve to ne dopire do nas.?U šta smo se to pretvorili? Pesma je tanana i iskrena. Nije dobro da se ovaj biser ne primeti i ne vidi. Toliko lepote i iskrenosti ima u njoj. Pesma pleni. Liči na cvet, na usamljeni cvet na velikoj ošišanoj livadi. Kako da to ne vidimo? Jesmo li stvarno toliko ogrubeli i otupeli i samo vidimo sebe i ispred sebe. Je li nas preživljavanje toliko udaljilo od kulture i umetnosti? Nije valjda da je sve oko nas samo neka crkavica, dnevnica i neka zarada koja nam obezbeđuje sutrašnji dan? Je li stvaralaštvo ovde luksuz? Nema budućnosti bez pravih vrednosti. Umetnost ne laže, ne vara, ne obmanjuje, već suprotno, stvara lepotu i dobrotu i ljude oplemenjuje i zbližava. Bez nje budućnost je neizvesna.
Caričin Grad ima šanse jer se u njega ulaže a Lebane ovakvo kakvo jeste stvarno nema nikakve šanse.

Divan tekst. Mogli bi objavljivati više ovakvih tekstova, molim Vas ❤️Našem jadnom, napaćenom narodu trebaju emocije, pod hitno u što većim količinama. Poeziju pišu i čitaju samo ljudi ranjenih duša, a mi smo to sasvim sigurno 💔