LESKOVAC – Petak je i peto je veče leskovačke Roštiljijade. Ćevapi, pljeskavice, uštipci, leskovačka mućkalica i leskovački voz se cvrle na tridesetak štandova sa stotinak roštilja na Širokoj čaršiji u centru Leskovca, poređanih u obliku velikog voza, leskovačkog specijaliteta sa roštilja.Ponoć je, a gurmani se sjatili iz cele Srbije i svih okolnih zemalja i Grčke, a čuje se pokoja reč i nemačkog i francuskog. Pod šatrama natrpani ovali leskovačkih specijaliteta, bleh orkestri i pevačice. Atmosfera nalik na Guču.

Najžešće je, ipak, kod „Kamiondžija“, gde su dve plesačice više od atrakcije. Slobodnih mesta nema, pa je oko štanda velika gužva.
A unutra lete hiljadarke. – Brate, za pojas zadeni – daje upustva oznojeni muškarac mlađem drugu, koji plesačici Sandri Akva baca 50 evra ispod nogu.

„Stoj, Stoja moja, da tu turim koju paru, gle kak‘ si gola i bosa, de, de, dojdi malko blisko, da te čiča ogrne – dovikuje postariji brkati gost obnaženoj trbušnoj plesačici pod šatrom, koja se od dima sa čuvenog leskovačkog roštilja jedva nazire, iako kukovima trese visoko na stolu.

– Ovo je ludnica, ovako nešto nisam doživela ni u Guči. Drugi put sam na Roštiljijadi i oduševljena sam. Južnjaci umeju da uživaju, a i darežljiviji su od onih u Guči – priča Sandra u pauzi, koja za sebe kaže da je jedina kvalifikovana umetnica u trbušnom plesu.

A tamo gde nema plesačica, dame su preuzele stvar u svoje ruke. Na štandu Doma učenika i studenata iz Leskovca, jedinom gde se specijaliteti sa roštilja spremaju po HCCP i ISO 9001 standardima, nema pevača ni muzike, ali pored za mikrofonom zavija korpulentna crnka.

– Sitnije cile, sitnije – pokušava da imitira Brenu. Ne polazi joj za rukom, ali ozvučenje razbija. Baš tog momenta stižu trubači. Gošća iz Kurševca sa društvom iz Batočine skače na sto. Glas korpulentne pevačice zaglušuju trubači.

I na drugom kraju, pod šatrom „Sandokana“, dama iz Beograda je preuzela incijativu.

– Ajte ovamo trubači, da pokažem mojim muškarcima da nije sve u pljeskavicama – lepi hiljdarku umornom trubaču i skače na sto. Muškarci je bodre, samo rečima.

Za to vreme Bilja Krstić i njen orkestar „Bistrik“ pevaju na bini pred samo stotinak fanova.

Autor: MILICA IVANOVIĆ

Izvor: BLIC