Tokom vanrednog stanja više od 70 odsto mladih razvilo je strah da se ne zarazi neko od njihovih bližnih, pokazuje istraživanje „Život mladih u Srbiji: Uticaj KOVID-19 pandemije“ koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS).

Izolacija je lošije uticala na mlade muškarce (prosečna ocena 2,36) nego na mlade žene (prosečna ocena 2,53), kao i to da je 42% mladih istaklo da osećaju spremnost povratka u normalno stanje i redovne aktivnosti

Istraživanje je pokazalo da su mladi najviše brinuli za svoje bližnje, te je 71,7 odsto ispitanika reklo da im je najveći strah u tom periodu bio da se ne zaraze pa da time ugroze svoju porodicu, dok je nešto manje, 70,1 odsto njih, istaklo da je razvilo strah da im se ne zarazi neko od bližnjih. Upola manji procenat ispitanika, tačnije 32,6 odsto, osećao je strah od sopstvenog zaražavanja.

“Zanimljiv podatak je taj da su se mladi iz regiona Beograda (43,3%) i Vojvodine (42,7%) značajno više plašili za svoj posao u odnosu na mlade iz regiona Istočne i Južne Srbije (28,4%) i Zapadne i Centralne Srbije (15,4%). Takođe, kako raste veličina naselja, tako je rastao i strah kod mladih. Strah je osećalo 19% mladih iz naselja manjih od 10 000 stanovnika, 32% iz opština, 33,9% iz gradova, dok je strah osećalo 42,4% mladih iz velikih gradova”, navodi se u rezultatima istraživanja.

Mnogi mladi plašili su se i odlaska u bolnicu. Strah da ne završe u bolnice osećalo je 25,6 odsto ispitanika, dok se 22,1 odsto plašio dugog zadržavanja u bolnici. Čak 24,7 odsto ispitanika istaklo je da se tokom vanrednog stanja kod njih razvio strah od smrti.

Mladi su izrazili nezadovoljstvo na reakcije države tokom i nakon vanrednog stanja. 41,4% mladih je ocenio reakciju države na pandemiju tokom marta i aprila (za vreme vanrednog stanja) i 58,9% od maja do septembra kao nezadovoljavajuću. Zabrinjavaju podaci o izuzetno malom broju mladih koji su imali pristup institucijama i servisima tokom vanrednog stanja. Najveći broj mladih smatra da je delimično imao pristup institucijama tokom vanrednog stanja (43,4%), da nije imalo pristup smatra nešto više od četvrtine mladih (26,1%), a tek svaka deseta mlada osoba (10,9%) smatra da je imala pristup institucijama tokom vanrednog stanja.

Mladi su tokom vanrednog stanja imali značajno više poverenje u sve institucije nego u periodu nakon ukidanja vanrednog stanja. Ohrabruju podaci iz istraživanja koje govore o poštovanju mera mladih tokom vanrednog stanja, ali i zabrinjavaju podaci koji govore o poštovanju mera nakon ukidanja vanrednog stanja.

Najveći broj mladih je u potpunosti poštovao mere pravila fizičkog distanciranja tokom vanrednog stanja (49,3%), dok je poštovanje ovih mera značajno opalo u periodu nakon vanrednog stanja (19,1%). Poštovanje mera ograničenja kretanja i okupljanja u toku vanrednog stanja poštovalo je 64,7% mladih, dok je nakon njegovog ukidanja to činilo 28,8%.