U Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu održana je promocija knjige „Vlasotince u listu „Vardar“ (od 1932. do 1936)“, koju su priredili Viktor Cvetić i Nino Škrinjarić iz Skoplja, a objavila vlasotinačka biblioteka. To su članci o Vlasotinačkom srezu sa oko 50.000 žitelja, koji  je obuhvatao današnje opštine Vlasotince i Crna Trava, ali i delove teritorije Leskovca i Surdulice.

U publici je bilo i Vlasotinčana, koji su bili skopljanski studenti, a u ime domaćina prisutne je pozdravio Srba Takić, direktor biblioteke, koji nije krio zadovoljstvo što može da ugosti prijatelje iz Skoplja.

Viktor Cvetić je objasnio kako mu je srce ostalo u Vlasotincu, kako je u varoš na Vlasini prvi put došao greškom, a sada dolazi redovno. 

„Na jednoj promociji u Vranju upoznao sam profesora i  književnika Sašu Stankovića, koji me je pozvao da dođem u Vlasotince. Tako smo i uradili, sledeće četiri godine bio sam 6-7 puta u Vlasotincu. Saša me je odveo u najlepše delove grada: kod Mlina, kod Kule i naravno kod kultne kafane, gde je pevao Šurda, heroj mog detinjstva, „A sad adio“… Tako sam poželeo da uradim nešto za Vlasotince. Tokom godina mog rada u Državnom arhivu pročitao sam sve i svašta,  tako i ovu knjigu sam rešio da je napišem sa mojim drugarom Ninom Skrinjarićem. Materijale sam  našao u arhivu, bilo je to mukotrpan rad koji je trajao godinama, ali hteo sam nešto da dam ovome gradu“, objasnio je Cvetić.

Deluje nestvarno da Viktor Cetić i Nino Škrinjarić, Srbin i Hrvat iz Skoplja rođeni ratne 1992. godine, istražuju stare članke o Vlasotincu uz pomoć Stojana Avramovskog, doajena makedonske arhivistike. Oni su sačuvali od zaborava sve članke o Vlasotinačkom srezu u listu „Vardar“, koji je izlazio u Skoplju, kao sedištu Vardarske banovine, za vreme Kraljevine Jugoslavije.

O značaju poduhvata prijatelja iz Skoplja govorio je Saša Stanković, kako oni nastavljaju povezivanje naroda Jugoslavije, a plemenite ideje su starije i trajnije od bilo koje države, i nije bitno da li se to zove bratstvo i jedinstvo ili regionalna saradnja.

„Cvetić i Škrinjarić su olakšali posao nekim budućim istraživačima Vlasotinca. Pitanje da li bi iko ikada iz Vlasotinca otišao u Skoplje da u arhivima istražuje šta je pisalo u svakom broju „Vardara“, jer nije urađena digitalizacija te novine. Za to je pored dobre volje potrebno imati i vremena i novca. Malo ljudi zna da mi nemamo sačuvane ni sve brojeve predratne „Vlasine“. Hvala im što su „cvetiće o Vlasotincu“ izvukli iz „škrinje prošlosti“ na svetlost dana kako nama danas, tako i onima što će doći sutra“, ističe Stanković.

Nino Škrinjarić kao bivši novinar dnevnog lista „Nova Makedonija“, u svom izlaganju je objasnio kako se upustio u avanturu oko knjige.

„Kao i većina mladih ljudi moje generacije, moj prvi susret sa Vlasotincem bio je preko televizijskih ekrana i Šurdinih avantura u kultnoj jugoslovenskoj seriji „Vruć vetar“. Moja prva poseta Vlasotincu dogodila se zahvaljujući mom prijatelju i saradniku ove monografije Viktoru, koji je insistirao da mi pokaže grad, koji je osvojio njegovo srce. Prilika da šetam ulicama i sokacima kojima su šetali heroji mog detinjstva poput Tike Špica, Šurde i bate Đoše bio je dovoljan razlog da me osvoji Vlasotince, a kada nas je Srba Takić pitao da li ima informacija o Vlasotincu u Državnom arhivu Republike Makedonije, odluka da se upustimo u ovu avanturu bila je najlakša odluka koju smo doneli“, rekao je Škrinjarić.

Na kraju je Stojan Avramovski pomenuo postajanje i druge arhivske građe o Vlasotincu, što otvara mogućnost za nastavak saradnje.