OVO JE SRBIJA

TUGA: Najbolja gimnazijalka i odličan student radi kod Kineza za 25.000 bez radnog staža

„Tužna sam, često depresivna, ponižena postiđena, povređena, omalovažena... Najteže mi je kada uslužujem koleginice i kolege sa kojima sam studirala ili išla u srednju školu“

Osnovnu u srednju školu završila je kao „vukovac“ i nekoliko puta proglašavana đakom generacije. Prosek na Fililoškom fakultetu imala je 9.2, a na master studijama nešto veći. Maštala je o školskom dnevniku i učenicima, a završila kao prodavačica u kineskoj radnji sa mesečnom zaradom od 25.000 dinara, bez radnog staža.

Ovo je jedna od mnogih priča u Srbiji onih koji ne mogu da nađu posao u struci, a ne žele da odu iz nje.

„Tužna sam, često depresivna, ponižena postiđena, povređena, omalovažena… Najteže mi je kada uslužujem koleginice i kolege sa kojima sam studirala ili išla u srednju školu“, priča ova žena koja još nije prešla četrdesetu i koja rukom skriva svoje lice.

Jedva uspevamo da razgovaramo između rafova nabudženih garderobom. S jedne strane kupci, s druge šef, gazda Kinez koji joj pogrešno izgovara ime.

„Nemojte me fotografisati. Odmah će me otpustiti, a i za ovaj posao morala sam da tražim vezu“.

Jednica je. Još u petoj godini sama je čitala i pisala i išla na kurs engleskog, kasnije je savladala i nemački, a služi se i španskimjezikom. Bila je ponos i nada svojih roditelja, ponos profesora.

Diplomirala je prva u generaciji i odmah krenula u traganje za poslom.

„Svuda sam nailazila na zatvorena vrata. Na Tržištu rada imam podugačak staž. Svi koji su diplomirali posle mene već uveliko rade. Politika me nikada nije zanimala, pa nisam član ni jedne stranke. Da li grešim?“, pita nas mutnim pogledom od suza koje vire na krajevima oka.

Udala se za svoju ljubav sa fakulteta. Posle nekoliko godina dobili su kćer. Suprug je, na sreću, uspeo da dobije posao, ali radi u četiri škole.

„Pre dve godine sam malo radila u struci, na zameni, nekoliko meseci. Verujte, iako sam znala da će biti kratko, nikada srećnija nisam bila. Znate, od malena sam želelea da budem profesor“.

Iako sa diplomom viskoškolca, nije se ustručavala da radi bilo kakav posao, jer „sedeti kući skrštenih ruku“ je nešto najgore.

„Rradila sam u jednoj leskovačkoj stranoj fabrici, no, pri prvoj krizi mi nije produžen ugovor. U toj fabrici nisam bila jedini radnik sa master studijama. Svi smo ličili jedni na druge, svi pokunjeni, svi razočarani. Sada čujem da su mnogi iz te fabrike otišli u inostranstvo. A ja ne mogu i neću“.

Dan pre nego što smo razgovarale, došla je grupa Roma da pazari u kineskoj radnji gde ova žena radi. Prepozno je jedan od njih, njen školski drug iz osnovne škole.

„Iako sam okretala glavu, prepoznao me. I znate li šta mi je rekao?, pita i opet joj se oči vlaže suzama.

Pravimo pauzu jer je onaj gazda zove oko neke nejasnoće. Posmatramo njihov razgovor. Zbunjenom gazdi je sve ispisala na papiru.

„Šta Vam je rekao?, insistiramo, nekoliko minuta kasnije.

„Pa, ko ti je kriv što si učila školu!“. To mi je kazao. Bilo je to moje najveće poniženje“

Inače, ova visokoškolka iz radi sedam dana u nedelji, što znači i vikendom i to po osam sati dnevno i sve vreme stoji na nogama. Doduše, svaka druga nedelja joj je slobodna.

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

89 komentara

  • I sta treba da se desi da bi otisla iz te vukojebine zvane Leskovac?
    Sad dolazi Mesko, nudi posao u opstini za 300 eura i slika se za medije kao veliki spasioc mladih skolovanih ljudi, a pola miliona ih je otislo za vreme vladavine ovih nepismenih kradikala sa kupljenim diplomama i doktoratima.

    • Dodji u APTIV.Bićeš osigurana od prvog dana i plata će vam biti preko 40 000 dinara za početak i stabilno radno vreme.
      Bolje nego kod kineza.Oni su slučaj za sve vrste inspekcija i to odavno,ali to je pitanje za sultane grada zašto zakazuju kod kineza.Ako nemaju odgovor smenite korumpirane inspektore,načelnike itd.

    • A zasto bi uopste odlazila iz Leskovca?
      U nasem gradu trenutno je potraznja za poslom velika,siguran sam da moze da nadje bolji posao od trenutnog s obzirom na kvalifikacije, ali ne moze da ocajava u kineskoj radnji vec da ide od poslodavca do poslodavca i bude uporna!

    • Bote, pa radila na motanje kablova pa je otpustili. Ostavili samo vaše ss-ovce. Ti što pišeš nemaš ni tri razreda škole a savetuješ master s prosekom 9,5,. more marš bre

    • Imamo i mi u tigru visokoskolovane koji gutaju talk…neki neskolovani su se doskolovali i pobegli.
      NIje sve u diplomi nego i u snalazenju.

    • Aptiv poce da trazi radnike po portalima,li radnika biti nece…za njih…hahaha.

  • Kad sam pročitao članak dobro sam se isplakao. Ja i supruga školujemo studenta i zadnji dinar dajemo za studije. Vadimo ispod nokta da ima za dete. Nama ako ostane ili ne ostane. Da li se zato muče i deca i roditelji da dođu na pošten način do diplome da za njih ne bi imalo zaposlenje? Pitam se da su njihova deca da li bi bilo isto? Ovo ne bi smelo da se dešava. Nadam se da će članak pročitati gradonačelnik i predsednik republike.

    • Čovek se školuje da radi ono što voli, u ovom slučaju nije tako ali nadam se da kolegenici nije umrla poslednja nada da neće moći da se zaposli u struci. Da sam na njenom mestu, pre bih izabrala da radim u nekoj igraonici i bavim se radom sa decom, a potražnja za radnicima postoji uvek, a ne da radim kao radnik u kineskoj radnji.
      Kao profesor, kolegenica može da aplicira kod Ministarstva prosvete kada bude konkurs objavljen i da pokuša da se zaposli kao nastavnik srpskog jezika koji je potreban za rad u inostranstvu u školama gde se nastava odvija na našem maternjem jeziku. Verujem da joj je teško ali više optimizma, pa će sreća zakucati i na njena vrata.

    • Tržište rada diktira da li ima radnog mesta za određenu profesiju ili ne. Zašto se stideti poštenog posla? Zar je sramota pristojno zarađivati za život?

    • Snezo pa kad trziste diktira sto se ti ne zaposli kod kineza nego uglavibna drzavne jasle redovnim botovanjem postade profesor. Nije li te malo sramota da komentarises ovu vest. Zbog vas ona nema radno mesto jer nema knjizicu a garantovano od 90% vas je kvalifikovanija

    • Ništa neće pasti sa neba dok se sami ne pokrenemo. Moji roditelji su školovali dva studenta, a pritom nisu bili zaposleni. Kako su izdržali to samo oni znaju. Na kraju sve dođe na svoje mesto.

    • Svakako mislim da je danas fakultetska diploma nesto neophodno i ljudi trebaju stalno da se usavrsavaju.. e sad da li cemo se i baviti poslom za koji smo se skolovali ili ne, zavisi od vise faktora, ljubav prema poslu treba da postoji ali nije presudna..I sam sam radio nesto sasvim drugacije godinama i zaradjivao mozda vise nego sada,dok se nije stvorila prilika za posao u struci..vazno je samo ne odustajati od borbe za ono sto zelimo!

    • Drago mi je da u Srbiji sve vise mladih odlucuje da se dalje skoluje i usavrsava ali pri toj odluci moraju se rukovoditi potrebama trzista rada. Mnogo je nezaposlenih prosvetnih radnika jer se sve manje dece radja.

  • Ko joj je kriv što se školovala. Da je kupila diplomu, uz člansku kartu i dobru šminku bila bi u najmanju ruku član gradskog veća ili zamenik nekog načelnika. A možda, čak i jedna od zamenica, pomoćnika gradonačelnika.

    • Bavila sam se istim poslom pa se nisam stidela niti sam bila tužna zbog toga.

    • Teško da si se ti Snežana bavila istim poslom. Jer da jesi znala bi kako je naporno. A takođe sumnjam i da si fakultetski obrazovana jer bi onda znala kako se mukotrpno i uz mnogo učenja dolazi do diplome. Sve u svemu članak te dotako nije niti si ga razumela. Sramota.

    • Sramno je ovako komentarisati. Svi koji iole rade u kabinetu su obrazovani na državnim fakultetima, s visokim prosekom u toku studija, dobri ljudi, domaćini.

    • Stvarno nema smisla da ovako pricate! Ja iskrrno verujem da ce joj se isplatiti skolovanje kao svima nama, svako tokom zivota pronadje svoj put ako se oslobodi sopstvenih strahova i stereotipnih uverenja da se moze uspeti samo na jedan nacin. Svima treba malo nade i neko ko veruje u njih! Velika podrska za devojku!

  • Ne bih da zvučim nadmeno, ali niko od nas nije drvo da ne može da se pomeri s mesta gde mu nije dobro. Ipak, dobro je da ovakve priče izlaze u javnost što zbog reforme školstva, što zbog apsurdnosti studiranja u Srbiji.

  • Nijednog posla se ne treba stideti, svi smo mi krenuli od nečega. Sami smo svedoci da se odeljenja zatvaraju i da je tržište rada zasićeno određenim smerovima ili profilima.
    Iz teksta saznajemo da suprug radi u Prosveti i apsolutno se slažem da je lepo raditi u struci. On je najverovatnije informisan da je sve što sam navela istina. Treba samo biti strpljiv i kad se najmanje nada doći će do svog radnog mesta kad se za to ukaže prilika.

  • Činjenica je da je tržište rada preplavljeno nastavnicima srpskog jezika i da bi trebalo smanjiti broj mesta za upis na Filološki fakultet. Ali, čudi me da žena koja je poliglota, nije mogla da nađe posao kao prevodilac ili onlajn nastavnik jezika.

    • Upravo sam i ja to pomislio. Za ljude koji barataju sa više jezika a uz to su i bili dobri studenti, posla što na internetu, što u privatnim školama, ima. Jedino ako je neko do te mere nesnalažljiv ili želi iskljucivo u školi da radi pa da ne naduje posao.

  • Većina nas je imala problema pri zaposljavanju, ja sam bila poput nje, izgubila posao sa prvim fakultetom, završila drugi fakultet i master, dugo sam radila sa nepunom normom, pa upisala treci fakultet. Sada radim sa punom normom.
    Teška su vremena za nama, moramo se boriti kako znamo i umemo. Treba biti uporan i vredan, a ne melanholican i jadan. Svi se bore za sebe i licni opstanak.
    To je prirodno.

  • Ti nemaš čega da se stidiš,nikako.Neka je sram one koji su doveli do ovoga tebe i mnogu našu decu.Mada oni odavno ne znaju šta ta reč tačno znači .Podigni glavu ,možeš svakome da pogledaš pravo u oči,pa i tim koleginicama i kolegama koje uslužuješ.Teško da bi oni mogli tebe da pogledaju pravo .Dok još možeš,prati konkurse van Leskovca.Znam ljude koji su se bez ikakve pomoći i veza zaposlili na severu zemlje.Želim ti svu sreću.

  • Lepo je to što je žena bila dobar student ali prosto moramo da shvatimo i preuzmemo odgovornost, a to ide sa odrastanje i sazrevanjem, da nije sve idealno u životu i da to zanimanje koje smo odabrali možda neće biti raspoloživo kad završimo fakultet. Naravno treba se boriti za ono šta volimo ali opet treba biti i realan.

  • Kako radi a nema radni staž?

    • I kako to da joj je plata ispod minimalca 🤔
      Kako to da ne izdaju fiskalne racune
      Zasto ispekcija zaobilazi kineske radnje

  • Ne može se biti đak generacije više od dva puta i to prilikom završetka osnovne i srednje škole. Izvinjavam se ako je autor teksta pod “više” mislio na ta dva puta.
    Žao mi je gospođe, ali nije tačno da za mlade i obrazovane nema posla u Leskovcu. Bar se ovde pruža prilika mladima. I njen suprug je našao posao u struci. Rekla bih da je ovde više u pitanju prepuštanje sudbini, ponovo se izvinjavam ako grešim.

  • Poslušajte govor Stiva Džobsa na Stenfordu, pa ćete videti da su mnogi slavni ljudi prošli težak put do uspeha. I ja sam završila književnost, pa kad sam videla da nema posla, prekvalifikovala sam se i krenula da učim jezike. Fakultetska diploma je tu, ali kad već nema potrebe za mojom profesijom, neću da očajavam, već idem dalje.

  • Nemci i Svajcarci su surovi. Pravila su neumoljiva. Ko NEMA, ima milion zabrana. Pocev od toga da zivi u centru pa da se izrode deca i da na NEPROPISNOJ kvadraturi zivi njih 10! Socijalni radnici takve slaboimucne porodice teraju u manje sredine, gde je standard nizi, kvadrat jeftiniji jer je kaznjivo ako svako dete nema sobu. Socijalisticka ideja UCI DA NE BI RADIO je balon od sapunice. Ko nema advokatsku kancelariju roditelja, ko nema lekarsku ordinaciju roditelja, te pare sto su roditelji bacili na studiranje kvalitetnih fakulteta(jer postoje i budibogsnama fakulteti), treba da ulazu u svoj mini pocetnicki zanat kao hoblerica, masina za sisanje trave, secenje drva, moleraj, elektroaparati za opravku frizidera, sporeta, uvodjenje struje, vode. Nerealno zavrsavaju fakultete, zmure da ne vide da je Srbij partijska drzava u kojoj samo partija zaposljava na budzet. Sanjaju snove. Kad se razbude, bolno je vrlo. Roditelji ih teraju sa zemlje pa trpe gladni, a zemlja je hranila seljake, makar nisu deca trpela gladna. Koliko kosta traktor, kombajn, a koliko fakultet? Zasto mladi BEZE OD ZANATA, POLJOPRIVREDE, a prave se da partija nije presudna u Srbiji za posao? Ko mladima odabira fakultete i po kom kriterijumu, po ljubavi, interesovanju, talentu, trazenosti struke na trzistu? Pa ni najbogatiji na zapadu ne uce apstraktne nauke cije znanje nikad nece realizovati u praksi. Srbija se, uprkos bacanju para raznoraznim NALEDIMA, i ostalim cudesima od organizacija i savetodavnih tela nikad ozbiljno nije bavla usmerenjem mladih kada je njihov buduci poziv u pitanjuu. Prepusteni sebi, mladi ce ovako zavrsavati. A roditelji bacili pare na studiranje, nepovratno. U mladosti ucis, ali nemas iskustvo da znas. U mladosti se kucis, stvaras porodicu, radjas decu. Mladima su sredstva najpotrebnija. Gasimo se, nema nas. Odose svi pametni i sposobni van Srbije.

  • Znamo svi kakva je situacija u prosveti i ne možemo nikoga kriviti zbog toga. Glavni razlog je smanjenje broja odeljenja i preuzimanje tehnoloških viškova, i tako je godinama unazad. Dok čekaju svoju priliku za posao, prosvetni radnici rade na nekim drugim poslovima. Pošto se povećava broj dece, verujemo da će se promeniti i stanje u prosveti.

    • Cinjenica je da, usled smanjenog broja dece, u prosveti dolazi do povecanog broja tehnoloskih viskova, koji potuskuju ljude bez ugovora na neodredjeno, i da se ovakvi primeri mogu naci. Medjutim, neshvatljivo je da se zena sa tolikim intelektualnim kapacitetima (s obzirom na uspeh i diplome) tako predaje. Ovaj tekst obiluje patetikom i tendenciozno stremi ka tome da u ljudima izazove sazaljenje. Empatija je vise nego pozeljna, ali zaljenje je ponizavajuce i verujem da i samoj gospodji, kao intelektualcu, nimalo ne godi.

    • Snežana ovaj tekst je istinit. Realan. Dakle on ne obiluje patetikom. Ali tekst svako od nas doživljava na način kakav je on čovek. Empatija nije poželjna. Sa empatijom se čovek rađa ili ne. Dakle ukoliko je neko empatičan on ima osećaj za druge ljude. Očigledno je da vas ovaj tekst nije dotakao i da vi uopšte niste empatični. A empatija je vrlina i karakteriše dobre ljude. Nažalost vrlo je malo empatičnih ljudi. Zato su oni empatični – malobrojni dragoceni.

  • Kakvi komentari,nemogu da verujem.Za šta je tačno ova žena kriva?Imate li imalo samilosti u sebi?Da upravo su ljudi postali takvi.Zli ,nemilosrdni,egoisti .Vidiš i sama kakva je ovo sredina.Shvatila si sada .Potraži posao na drugom mestu.

  • Verujem da će se gospodja zaposliti u struci, ali svakako da pored zavrsenog fakulteta u životu je potrebna sreća, socijalni kontakt i upornost.

    • Pretpostavljam da pod “sreća” misliš da je neko iz vrha Stranke nepismenih Srba primeti i da mu se dopadne, da pod “socijalni kontakt” podrazumevaš da je član Stranke nepismenih Srba a pod “upornošću” da je redovna na sastancima, u autobusu za mitinge podrške, na ulici da lepi plakate, obezbeđuje glasove i dostavlja spiskove sigurnih glasača…
      Kada botovi počnu da sole pomet (ne mislim samo na tebe, ima vas dosta) dodatno ponižavaju ljude koji su svoji a ničiji i za koje nema budućnosti jer nisu u toru.
      Zato gospođo, ako želite da nađete sreću, morate da idete odavde koliko god teško bilo.
      Samo da znate, ako budete odlazili, botovi će reći kako su migracije normalne i uvek ih je bilo tako da, prema njima, krivica je uvek na vama. Zato ne obraćajte pažnju na njih jer nisu vredni bilo čega, nego gore glavu, pakujte kofere i bežite iz “proklete avlije”.

  • Nažalost, zbog manjeg broja učenika situacija prosveti je iz godine u godinu teža. Mnogo je nastavnika ostalo bez posla, ali nikako ne bi trebalo da očajavamo i da dozvolimo da nas komentari nebitnih osoba pogađaju.
    Kada gospođa iz teksta zna i jezike, to je njen plus, i možda bi mogla da razmisli o privatnim časovima i nekom vidu onlajn nastave.

  • Gospođa nema potrebe da bude tužna, već ponosna na sebe i svoj kvalitet, ako je zaista bila tako uspešna tokom školovanja. Ali, fakultetska diploma nije presudna za posao, potrebna je i upornost i vera u sebe. Naša lokalna samouprava organizuje stručne prakse, a u saradnji sa NSZ-om i projekat prva šansa, možda je na taj način mogla da ostvari svoj san. Ne može se sedeti skrštenih ruku, danas je i snalažljivost neophodna za uspeh.

  • U prosveti se tehnoloski viskovi zbrinjavaju.

  • Znam mnoge koji su u slicnoj situaciji ali koji i pored lose srece u pronalazenju posla u struci nisu odustali od svog sna i svog puta. Matematicari se uvek traze ali za srbiste, ucitelje, difovce je teze za posao u struci jer se godinama “proizvodilo” vise kadrova nego sto je realno bilo potrebno. Nadajmo se da ce doci do pozitivnih promena u ovoj oblasti i da ce svi moci da se ostvare u poslu za koji su se skolovali.

  • Svi smo svedoci da je dece sve manje u školama i samim tim je logično da nema mesta, prvo se raspoređuju nastavnici koji već rade a ostali su bez pune norme. A ako već posla u školi nema, nek nađe alternativu, nekad treba biti i snalažljiv, nema ništa od kukanja!

  • Za svakog čoveka je strašno kad ne nađe posao za koji se školovao i ovaj slučaj nije jedini na žalost to traje mnogo duže, čak i kada je bilo puno dece. Jedino rešenje za većinu ovakvih slučajeva bi bilo smanjenje broja učenika u odeljenju i čvrsto verujem da će Ministarstvo prosvete Ići u tom pravcu!

  • Alo svi botovi nepismeni vi ste dobri za ovu vlast jer pismeni ljudi ne trebaju ovim sektasima. Kako manipulisati ljudima pismenim nikako a ovim sa kupljenim diplomama mnogo lako kao sa ovcicama. Ako ostane ova vlast deco skolovana sto dalje iz ovog grada i drzave ovde nema zivota

    • Reče, t.j napisa “pismeni” čovek koji ne ubode niti jedan zarez, jednu tačku, niti kvačicu na slovu. Ma ni jedan jedini interpunkcijski znak! O pravopisu da i ne komentarišem.

    • Čemu ovakva vrsta vređanja bilo koga?! Oduvek je bilo i biće “laktanja” da bi se došlo do posla! Svako trči trbuhom za kruhom! Normalno je da ukoliko ne prolazi trenutno što je neko završio da bi se zaposlio, jednostavno mora da radi na tome da pronađe adekvatan način i zanimanje gde će se lakše i brže zaposliti! Mnogi su morali možda da se doškoluju, prekvalifikuju… Bitno je ne klonuti duhom i ići napred, jer od toga nema gore! Mnogi se i stide da rade nešto drugo od onog za šta su se školovali, e tu je već problem gde kreću da se utapaju u četiri zida iz kojih nije tako lako izaći!

  • Najlepse je raditi u struci ali se ne treba stideti ni bilo kog drugog posla. Verovatno se radi o sposobnoj i vrednoj osobi i verujem da ce uskoro naci bolji posao.

  • Tužna je priča, ali istinita. Nažalost u prosveti je teško, sve je manje dece, što uslovljava manju potražnju prosvetara.

  • E pa sine to ti je Leskovac.Da si clan ove avetske sekte ili prosetala malo sa matori ili isprsila neka lovu sada bi bila u bolnicu,opstina i vidovod ovako u ovom drustvo prolaze samo cirkuske jahacice i doslolovane Moj savet sto dalje iz ovog pakla i nikad se ne vracaj u ovu ludaru gde se nezna ko koga j……

  • Snežana treba da se studite svojih komentara. Ne treba se stideti poštenog posla.To je tačno. Ali zar je pošteno da neko ko je master završio i ima prosek koji ima radi kod Kineza. I šta vi podrazumevate pod “pristojno zarađivati”? 25.000 je suma ispod minimalca Snežana!

  • Tekst deluju tuzno, ali… Ako ste pametni, kao i skolovani, morate malo vise da poradite na trazenju adekvatnijeg posla.Svakodnevno raznorazni privatnici traze kvalitetne radnike u raznim sferama, gde bi zena imala i radni staz i vecu platu i bolje uslove. Tu su i privatni casovi koje moze da daje osnovcima i srednjoskolcima. Posla ima, potrebno je samo da pronadje adekvatan. Ne mogu svi da rade u prosveti.

  • Glavni problem je smanjenje broja ucenika i manji broj odeljenja!

  • Verujem da će junakinja ovog teksta naći posao u struci, ono za šta se školovala, a do tada svaka čast na tome što radi bilo koji posao i moja poruka njoj je da se poštenog posla ne treba stideti.

  • Manji broj djaka u odeljenjima je glavni razlog za smanjem potrebom za prosvetnim radnicima.Nazalost!

  • Lako je kritikovati ali treba i realno reci da je mnogo uradjeno i uredjeno poslednjih godina u prosveti. Nedostaci postoje i verujem resavace se u hodu ali broj renoviranih skola, besplatne knjige za prvake i hiljadu drugih pozitivnih stvari ne mozemo zaobici.

    • Ma j….li te oni maloumnice sta su uradili nista deca nam pobegose zbog takvih kao tebe Mrs bre djubre jedno je….te knjige zaposli ste sve doskolovane sa kupljenim diplomama ili one domaćice sto razvedize žene ko od koga Udji u prodavnicu sve poskupelo doveli ste narod na prosjacki štap uh da znam koja si pljunula bi te na sted ulicu lazivcine jedne

  • Glavu gore i bori se da dobijes posao u svojoj struci. Radila sam kod privatnika i promenila nekoliko radnih mesta, bila ocenjena kao najbolji radnik i na kraju dobila otkaz. Nisam radila dugo ali mi se sreca osmehnula i sada radim. Vremena su teska a zivot je borba.

  • Slažem se, nema ništa lepše od toga nego li raditi u struci. Posao za koji si se školovao, posao koji voliš. Ali ništa manje nije lepo raditi bilo koji drugi pošten posao, posao od koga se izdržava porodica.

    • Pa naravno,ima dosta poslova koji nam cak mogu doneti i bolju zaradu od poslova u struci! Uostalom,nisam prosvetni radnik,pa ne volim da delim savete iz te oblasti ali zar ne moze da drzi makar privatne casove,pa sad je svakom trecem detetu neophodna pomoc tokom skolovanja?!

  • Ovo jeste tuzna prica jedne skolovane zene i verujem da nije jedina. Ali, procitah i da govori dva jezika. Danas postoji mnogo poslova koji mogu da se rade i preko interneta i jos ako zna jezik mnogo je lakse. Jeste, svi zelimo da radimo ono za sta smo se skolovali ali nekad situacija bude takva da ne mozemo ali nikad ne treba gubiti nadu

    • Nije samo da ne treba da gubi nadu vec mora i da se bori za posao koji zeli,da se ne lazemo,niko nece da pokuca na njena vrata i kaze-izvoli,dobila si ugovor za posao u skoli..mora da se stalno interesuje za struku,prati desavanja a i bude u toku sa tim za sta se skolovala,drzi mozda deci privatne casove, ne samo maternjeg vec i engleskog,to se uvek trazi,a sa tom diplomom mozda da potrazi posao i kod stranih kompanija,ali ne u proizvodnji jer po meni svaki skolovani radnik moze da se snadje na raznim radnim mestima,naravno ako je motivisan da radi i napreduje!

  • U današnje vreme retkost je raditi u struci zato prilikom odabira fakulteta moramo biti praktični jer sve više na tržištu rada imamo profesore srpskog jezika,istorije, fizičke kulture, učitelje dok profesori matematike i fizike nedostaju i potražnja za njima je sve veća.

  • Nadam se da će uskoro pronaći posao u struci a do tada ne treba da se stidi bilo kog posla koji obavlja već da veruje u sebe i svoje kvalitete.

  • Kako da se strpi i koliko da se strpi?. Kako će se snaći? Da li tako kao što se snašla SNEĆANA KRSTOVIĆ učlanivši se u SNS sektu? Da li tako što će platiit, a nema odakle? Da li tako što će klečati i brisati cipele nepismenim radikalima?
    Kako se ljudi dobija posao u struci u ovoj prokletoj avliji koju ste svojim dolaskom posuli suzama, strahom nacičistikim senkama?
    I svi vi što pišete ovde komentare minimizirajući posao, svi ste se zaposlili tako što ste platili partiji, ili tako što ste imali veštine (sramota me da ih pomenem a svi ih znamo?) Ili zato što botujete ili zato što ste krali za šefa i šefove.

  • Ne treba ocajavati, jer uvek posle kise dodje sunce, tako da se iskreno nadam da ce i na njena vrata zakucati sreca. U svakom slucaju ne treba gubiti nadu.

  • Toga je od uvek bilo. Apsolutno nema veze sa strankom SNS. Previše je onih koji završe a potrebe za istim su znato manje.

  • Sve je manje takvih slucajeva.Sve je manje i nezaposlenih radnika u bilo kojoj struci.Iskreno verujem da ce Gospodja da radi u svojoj struci tj na psnovu skolske sprrme i zelim iskrdno.Znam kako je kad se zavrsava skola i misli o necemu mada se ne treba stideti nijednog posla.Znam i da je skolstvo pogotovu u razvijanju i da se obnavljaju i prave nove skole tako da ne sunjam da ce biti posla.I sam gradonacelnik vodi racuna o tome i ulate mnogo u svaku skolu i ustanovi kako skolstva tako i kulture i zdravstva.

    • Mrs bre ne laži sram te bilo stavili ste gov..,na oci pa ne vidite ništa samo lažete i lazete

  • Meni bliska zena iz porodice radi u prosveti i po meni to i nije neko idealno zanimanje,drago mi je prosto sto sam izabrala nesto sasvim drugo…elem,verujem da ona svim srcem zeli da se bavi onim za sta se skolovala ali na srecu njen fakultet uz poznavanje jezila daje sirinu za zaposlenje na mnogim drugim radnim mestima..tako da,nema odustajanja, vremena su takva da covek mora da se bori i snalazi i gura napred uporno dok ne dodje do cilja!

  • Ovoj obrazovanih ženi će možda trebati puno strpljenja u pronalaženju posla u svojoj struci. Ponekad je potrebno malo više upornosti i sreće što i njoj od srca želim.

  • Polazeci od velikog respekta i postovanja prema nasoj sugradjanki, njenom trudu, napornom i marljivom radu i zelji da sebe obrazuje i izgradi u fakultetski obrazovanu i elokventnu zenu, akademskog gradjanina sa svim dodatnim kvalitetima kojima je sebe nadogradila, zelim da joj porucim da posao koji trenutno obavlja je posten i castan posao i da se njega nikako ne treba stideti. Mnogi uspesni ljudi za koje znamo i ne znamo, o kojima smo kroz skolavanje ucili mozda licno poznavali prolazili su takodje jako trnovit i mozda jos tezi put do ostvarenja svojijh snova i ciljava da budu neko i nesto u zivotu nego nasa sugracanka koja nam ovde govori o svojim zivotnim iskustvima. Ono sto duboko verujem da i nasa sugradjanka sigurno dobro zna a sto i ja zelim na neki nacin iskreno i bez uvijanja da kazem jeste da u zivotu ponekad pored mnogo truda, marljivog i napornog rada, posvecenosti tokom skolovanja i nastojanja da se dosegnu zacrtani zivotni ciljevi je u mnogome potrebna jos jedna jako bitana stvar koja se zove sreca. Mnogi visoko obrazovani ljudi cesto sa visokim prosecima i drugim kvalitetima kad su iz skolskih i studenskih klupa zakoracali u nesto sto se zove zivot nisu uspeli da se po najbolje snadju i ako po svim predispozicijama i rezultatima su zasluzivali najbolje. Stvaran zivot u kome se nadjemo nosi mnogo nepoznanica, izazova i iskusenja o kojima se.ne uci u skoli i aprirori nam ne garantuje da cemo time.sto smo bili odlicni studenti, imali visoke proseke i posedovali neke druge kvalitete isto tako biti jednako uspesni i u obicnom svakodnevnom zivotu. Ne kaze se da je skola zivota mozda i najveca skola i da u njoj da bi ste uspeli pored znanja i umeca morate imati i dovoljno hrabrosti, upornost, mudrosti, strpljenja, snalazlivost, harizme i osecaja za priliku i sansu kada vam je zivot ukaze. Mozda je to ono sto je nedostajalo nasoj sugradjanki da se profesionalno ostvari u punom kapacitetu u svom zivotu. A mozda su joj to kao i mnogim generacijama kad je to bilo vreme i kada su bili u najboljim godinama uskratili tu priliku i sansu bas oni koji su tada vladali ovom zemljim i umesto da su mladima otvarali puteve njihog zivotnog ostvarenja oni su zapravo opustosili zemlju i gasili svaku nadu i veru u zivot kakav su tadasnje genracije zamisljale i ocekivale. U medjuvremenu kako to zivot i biloski procesi namecu dolaze nove mlade generacije koje se jednako sa istim zarom bore za iste ciljeve i vizije da se profesionalno ostvare. I tada stvari postaju dodatno teze. No, uprkos tome danasnja vlast ponovo je donela veru i nadu u bolje sutra donela mnogo novih radnih mesta i stvorila uslove da se svi bez obzira na sve podjednako bore i nametnu u zelji da nadju zeljeni posao. Cinjenica je da posla ima ali ne i dovoljno u struci. I to nije samo stanje kod nas to je svuda sirom sveta stanje stvari kad je posao u pitanju. Ljudi cesto u poslu migriraju, menjaju poslove i poslodavce tokom radnog veka dok ne dodju do zeljenog posla ili posla koji ce ih ispuniti i zadovoljiti u savkom smislu reci. Zakljucujuci iz teksta da je nasa sugradjanka veliki borac i uporna zena siguran sam da ce joj se mozda vrlo brzo osmehnuti sreca o kojoj smo pricali i konacno bude u prilici da dodje doboljeg posla ili posla koji voli i kojim je od detinjstva zelela da se bavi. Zelimo joj puno srece i uspeha u tome.

  • Verujem da će pošteni rad da će se na kraju isplatiti.Verujem da će gospodja naći posao u struci.

  • Koliko vidim fakultet je završila otprilike 2004-05. Čudi me da u tom procvatu demokratije nije mogla da nađe posao!?

    • Majmune, a što tebe i tvoje botove tangira beda, pa se javčlate dž*e. Važno je da vi imate posla, i da je za vas zlatno doba. Ne, majmnune, ne vidiš ti ništa i ne čuješ, a ona je master završila one proklete godine kada je tvpj ss došo na vlas

  • Situacija u prosveti zbog sve manjeg broja dece, nije zadovoljavajuća što se tiče zapošljavanja i rada u školama. Priča iz naslova takođe nije usamljena. U takvim situacijama ne sme se dozvoliti prihvatanje posla kod poslodavaca čije će osoblje zaposlenog omalovažiti i učiniti nesrećnim. Rešenje je promena radnog mesta, naravno ne odustajati od cilja, koji će značiti ostvarenje želje i rad u struci. Prilikom donošenja odluke o zaposlenju, danas postoje velike šanse da se privremeno pronađe kompromis između onoga za šta smo se tokom školovanja opredelili i onoga što se na tržištu nudi. U konkretnom slučaju može se pokušati sa nekom drugom fabrikom, privatnim školicama, sa držanjem časova, zašto ne i aplicirati za neki projekat koji nudi država. Postoji niz mogućnosti vrednih pažnje o kojima treba razmisliti, koja su bolje rešenje od poniženja koja dovode do depresije i pogoršanja zdravstvenog stanja osobe. Nema potrebe gubiti nadu, strpljenjem i upornošću se mora sačuvati zdravlje, ovako obrazovana osoba će sigurno ostvariti svoj san i raditi ono za šta se školovala.

    • Verujem da će u narednom periodu sigurno naci posao u struci, jer u poslednje vreme se otvaraju nova radna mesta i ne treba gubiti nadu. Nikada nije lako , ali ne treba gubiti nadu.

  • Borba kao i za sve u zivotu, bitna je zelja i trud… Sada se dosta ulaze u školstvo.

  • Put do zeljenog posla nikad nije tako lak,ali zato nema odustajanja i pada u depresiju! Devojko,moras da se boris za svoje snove i da trazis dalje neki novi posao,obrazovana si i sigurno mozes ti to bolje,samo veruj u sebe!

  • Vazno je da se radi, posla se ne treba stideti, bilo je perioda kada su zatvarane fabrike a ljudi ostajali bez posla, samo malo vise truda i upornosti.

  • Pošteni rad I trud se na kraju uvek isplate, ne treba gubiti nadu i treba biti uporan.

  • Nemojte odustajati,kad tad svakoga sreca pogleda istrajte,uspecete…trud je uvek pobedio.Jeste plata mala ali bolje i to nego da lezite kuci i cekaš da padne sa neba ko po neki sto rade…i zive na grbaci roditelja.Svaka cast nikada se ne stidi posla!

  • Svake godine sve manje dece. Tek će biti problem za sve koji rade u prosveti ako se ne poradi na natalitetu.

  • Sadasnja vlast omogucila je veliki broj radnih mesta,pa i u Leskovcu se svuda trazi radnik vise,tako da ako nije zadovoljna neka menja! Nekad se idealno radno mesto pronadje brzo,a nekad je potrebno promeniti i vise istih,ali vazno je da ne odustaje!

  • Ima mnogo dobre i kvalitetne dece koja nazalost ne rade. Mnogi od njih ne pokazuju nikakvu inicijativu za zaposlenje. Iako je mnogo ljudi otislo u inostranstvo, ja tu ne vidim resenje problema. Kako covek.na zapadu promeni vise poslova u toku radnog veka, vecinu kod nas zanima jedan i stalan posao do penzije. Nadam se da ce biti jos vise zaposljava pa da ne citamo vise ovakve tekstove.

  • Znanje i državnu diplomu vam niko ne može osporiti, isplati se to uvek u životu,kojim god poslom se bavili. Sa kvalitetima koje ima i poznavanja više jezika ima puno opcija da sebi obezbedi bolju zaradu a pritom i radi ono što voli.

  • Ne treba se stideti nijednog poštenog posla. Nije sramota pošteno zarađivati, iako nije posao u struci.

  • Lele,dokada s ovija botovi,kako im se ne zgadi podrigusa,ce dobiju rak debelog creva?

  • Upornoscu i istrajnoscu do cilja.

  • Zasto bi bila tuzna. Nije da nema izbora. Sama je odabrala.

  • Nije tacno. Plata je 30.000.

vaš komentar