Da nije Bugara ovde ne bi bilo ni turista, posebno u zimskim mesecima, ali i oni dolaze samo vikendom jer sem ukusne hrane i pića nema šta drugo da ih zadrži duže, kaže Goran Kostić, vlasnik najpopularnije vile na Vlasini, vile “Best” sa restoranom i hotelskim smeštajem u naselju Ljote na obali Vlasinskog jezera.

Prema procenama Turističke organizacije Surdulica, koja upravlja Vlasinom, zaštićenim prirodnim dobrom prve kategorije, godišnje se na Vlasini slije oko 200.000 turista, ali samo njih oko 20.000 plati boravišnu taksu od po pola evra.

“Isti broj turista imali smo prošle i ove godine, iako je ova bila kišovita u julu, do priliva je došlo zbog vaučera. Inače, veliki broj posetilaca ostane samo jedan dan ili se smesti pod šatorom, u prikolici ili, jednostavno, u nekategorisanim sobama , pa tako ostanemo bez boravišne takse”, objašnjava Biljana Nikolić, direktorka ove organizacije.

Na Vlasini su dva velika hotela, hotel “Vlasina” i hotel “Promaja”, sa smeštajnim kapacitetima od od oko 180 ležajeva, dok je taj broj desetostruko manji u hotelu “Narcis”, a u vili “Best”, koja ovde zbog svojih sadržaja slovi kao hotel, ima tek četiri sobe jer je vlasnik godinama imao problema oko dozvole za sređivanje enterijera.

Dva veća hotela u vlasništvu stranca su trenutno zatvorena

“Čak sam i tri puta hapšen na po dva dana za divlju gradnju, odnosno, za uređenje unutrašnjeg dela objekta”, žali se Goran Kostić iz Leskovca, koji se ugostiteljstvom bavi 30 godina i koji je u svoj posao uključio celu porodicu.

Oko Vlasinskog jezera, najatraktivnijeg dela Vlasine, nema, zapravo, dovoljno smeštajnih kapaciteta. Pored već pobrojanih hotela, za prijem turista kategorisano je još svega 17 objekata, kako stoji na sajtu Turističke organizacije.

Gledajući iz ugla ugostitelja, Kostić smatra da je upravo to razlog što Vlasina nije atraktivna za turiste, ali tokom razgovora iznosi i stav da ovde ne postoji vanpansionski sadržaj te da gostu postane dosadno posle dva dana.

“Ne znam ko to treba da uradi, lokalna samouprava ili država, ali je potreban neki vanpansionski zabavni sadržaj da bi se gost zadržao. Potrebne su uređene i obeležene staze za šetnju, biciklističke staze, zabavni park, za koga čujem da je počeo da se radi u blizini Narcisa, igrališta za decu i odrasle, a obala jezera, koje se leti i ne vide sa puta zbog šiblja, trebaju da blistaju. Takođe, nikako da se uradi taj prostorni plan, da se konačno krene u izgradnju kanalizacije jer je to ovde najveći problem”, priča ugostitelj najpopularnijeg mesta na Vlasini.

Best je, inače, mesto gde svrate i poznate ličnosti. Tako je ovde dva puta ugošćen bugarski premijer jednom srpski, svraćaju poslanici i gradonačelnici, estradne zvezde, a supruga državnika je prešla 300 kilometara da bi u prelepom vlasinskom ambijnetu i u etno restoranu Besta proslavila svoj rođendan s drugaricama.

Bio je ovde i američki ambasador koji mi je pružio ruku i rekao da nigde nije jeo ukusniju hranu u Srbiji”, ponosan je Kostić

A hrana u Bestu je iz južnjačke kuhinje, ono što spremaju Leskovčani, Vranjanci, Surduličani i Vlasinci.

“Roštilj je ovde broj jedan jer niko od Leskovčana ne pravi bolji roštilj na svetu. Mi se razlikujemo po tome što održavamo visoki kvalitet i jela spremamo isključivo od svežeg mesa iz našeg kraja, nikada od uvoznog, nikada od zamrznutog”, naglašava.

Posebni specijaliteti su pite, a gosti najviše vole vrnjsku samsu i prpeć, ili propeć.

I sve bi bilo idealno kada bi bilo gostiju.

“Imam 14 radnika kojima plaćam doprinose i uredno isplaćujem zarade, a gostiju nema. Evo, danima nam niko ne otvori vrata osim Bugara koji dođu vikendom. Oni znaju da uživaju u dobroj hrani i piću i veliki su kavaljeri. Ali, postavlja se pitanje kako gosta zadržati duže od dan, dva? Kada bi za početak postavili jednu skromnu žičaru na ovim blagim padinama, to bi bio znak dobre volje, nada da će se nešto dugoročnije poraditi na razvoju i letnjeg i zimskog turizmu na Vlasini”, priča ne bez gorčine ovaj ugostitelj.

Vlasina je idelano mesto i za lov tokom zime, za ribolov tokom leta kada može da se pliva u jezeru i da se obiđu manastiri i crkve iz 13. veka, a tokom šetnje kroz “fabriku za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca” može da se uživa u borovoj i brezovoj šumi, u pogledu na retku maljavu brezu, karakteristična za ove predele. Usput su izvori pitke vode, preko 70 ih je i čine posebno prirodno bogatstvo sa celokupnom florom i faunom.

Može da se krstari jezerom. I to je sve.

U prečniku od 100 kilometara oko Vlasine živi 5 miliona stanovnika, a samo 200.000 godišnje boravi u ovom dragulju na jugu Srbije ili prođe kroz njega na jedan dan.

Kada bi na ovoj jedinstvenoj planini s jezerom u centru godišnje boravilo samo pola miliona ljidi, od kojih bi 200.000 platilo boravišnu taksu, Surdulica bi postala lokalna samouprava koja bi za par godina mogla da završi sve planirane infrastrukturne projekte, pa na milost države ne bi moralo da se čeka više od decenije.

Ovaj medijski sadržaj sufinasiran je od strane opštine Surdulica. Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva