LESKOVAC – U jednom kutu aviona, kojim su 1972. godine kraljica Elizabeta i Tito putovali od Beograda do Briona, nalazili su se još i ćumur, roštilj meso i skara, ali i roštilj-majstor, Leskovčanin Miodrag Gligorijević zvani Dragi Bure, čiji su specijaliteti očarali kraljevsku porodicu.

Ime Miodraga Gligorijevića u prestonici srpskog roštilja se i desetak godina posle njegove smrti izgovara s dubokim poštovanjem, jer je reč o čoveku koji je usavršio recept svojih predaka i svetom proneo slavu ćevapa, pljeskavice, „leskovačke mućkalice“ i „leskovačkog voza“, ali udario i temelje čuvenoj Roštiljijadi.

Bure

Dragijev deda Dimitrije je pod opkladom na gradskom vašaru popio na eks bure piva od 12,5 litara i tako i za potomstvo zaradio nadimak.

Pored engleske kraljevske porodice, njegove specijalitete sa roštilja jeli su i predsednici najvećih svetskih sila poput Nikite Hruščova, Šarla de Gola, Salvadora Aljendea, Vili Branta, Aldo Moroa, Sofije Loren, Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor, gosti na Titovom Belom dvoru.

„Moj deda Dragi je na porodičnim okupljanjima najviše pričao o tome kako je kraljica Elizabeta uživala u njegovim ćevapima i kako je posle Briona tražila da isti specijalitet spremi i u Beogradu. Najčudnije mu je bilo što je morao pred obezbeđenjem i ljudima iz protokola prvi da proba svaki specijalitet pre nego što se servira kraljevskom paru i Titu“, priseća se sestrić Dragija Bureta, Miomir Zdravković Bure, jedini potomak čuvene leskovačke porodice koji je nastavio ćevabdžijsku lozu u svom restoranu u Nišu “Kod Bure”.

Generacije Gligorijevića su bile kafedžije, gazde sa hektarima vinograda na Hisaru, oduzetim posle Drugog rata i restoranom u centru Leskovca, koji je nestao u savezničkom bombardovanju. Dragi Bure nikada nije imao svoj restoran, ali je još kao mali, kao čirak,  zanat učio od oca i dede. Posle rata, sve do penzije, radio je u HUP “Balkan” u Leskovcu, a potom u balkanovom restoranu “Kumbara” u Beogradu.

„Zanat je učio od svog oca kafedžiju Milana i dedu Dimitrija Mitu Bure. Roštiljsko meso se u njihovoj kafani pravilo više od veka pre nego što ga je Dragi popularizovao. Njegov recept, po kome je mnogo decenija kasnije i brendirano “leskovačko roštilj meso” sam i ja preuzeo, ali nažalost, danas više ni sam ne proizvodim to meso jer mlade generacije kažu da im miriše na loj“,  priča Momir Zdravković, koji se gotovo nikada nije pominjao kao rođak koji je nastavio Buretovu tradiciju.

Leskovački novinar Aleksandar Davinić, koji se družio sa Dragijem, kaže da je on bio veliki gospodin.

„Čovek sa svetskim manirima, vedrog duha, uvek nasmejan i zabavan. Iako je bio u prilici da sprema za najuglednije ljude u svetu, najviše je pričao o princu Tomislavu Karađorđeviću, s kojim se sreo u Montrealu, a potom i u Leskovcu. Tada mu je Karađorđević rekao da njegovi ćebapi ripaju po tanjiru, što je za Dragija zapravo bio najveći kompliment“, priseća se Davinić.

Buretov recept

Za roštilj meso uzima se čerek junetina, od prednjih delova vrata, sa bubrežnim lojem. Isecka se na krupne komade i doda 2 posto soli na ukupnu težinu. Odlaže se u drveno korito, prekirije ledom i posle 24 sata melje na krupniju šajbnu, pa se ponovo stavlja pod led i nekoliko sati kasnije sitnije melje, mesi i tada je spremno za “ćebab koji ripa po sakru”

Dragi Bure se vratio u Leskovac kada je ostao u penziju. Umro je u svojoj kuću u Ulicia Maksima Kovačevića u 86. godini.

„Njegov penzionerski dan je započinjao u hladovini ispod lešnjaka gde ga je supruga Ljubica služila rakijom i slatkom uz obaveznu ružu u čaši. Moj ujak Bure je jedini čovek na svetu koga ja nikada nisam video pijanog, a on zapravo nikada nije pio vodu, već vino“, priseća se naslednik po zanatu Dragija Bureta.

Ljubica je umrla pre nekoliko meseci. Ni brat i tri Dragijeve sestre nisu više žive, a njegovi direktni potomci od dve ćerke nisu zainteresovani za ćevabdžijski zanat. „Sa mnom se prekida ćevabdžijska porodična tradicija jer ni mog sina ne zanima ovaj posao“,  kaže sa prizvukom tuge u glasu Nišlija Momir Bure.

Inače, Leskovčani su se Dragiju Buretu odužili tako što takmičenje na Roštoljijadi za najveću pljeskavicu nosi njegovo ime.